ИН4С

ИН4С портал

Цене некретнина у Србији у благом порасту: Зашто се купци више опредељују за новоградњу?

1 min read

Илустрација

Тржиште некретнина у Србији и у 2025. години задржава тенденцију раста, како у броју продатих непокретности, тако и у цени некретнина, рекао је данас члан Управног одбора Удружења „Кластер некретнине“ Небојша Рапаић и додао да се купци све више опредељују за новоградњу.

Рапаић је рекао за Танјуг да се, иако је година тек на половини, већ сада види да цене имају благ узлазни тренд и да је тржиште остало врло активно.
„Коначне параметре за ову годину имаћемо крајем децембра, али се јасно види наставак вишегодишњег раста“, рекао је Рапаић, преноси Спутњик.

Истакао је да је у Србији власништво над некретнинама дубоко укорењено у традицији, а куповина стана је облик сигурне инвестиције, јер некретнина стално добија на вредности.
„Ако можете да купите некретнину у центру града, то је увек исплативо, јер су цене стабилне, а потенцијал за раст је сигуран. Улагање у такве локације је дугорочно најпаметније“, навео је Рапаић.
Раст цена изнајмљивања некретнина
Говорећи о утицају геополитичке ситуације, Рапаић истиче да ратови, попут оног на Блиском истоку, не утичу значајно на домаће тржиште, али да сукоб у Украјини има посредан ефекат. Како је објаснио, доста људи из Украјине и Русије је дошло у Србију, али нису куповали некретнине већ их изнајмљивали, што је утицало на раст цена закупа.
„Прво, тржиште рентирања је доживело значајан скок јер су бројни држављани Русије и Украјине дошли да живе у Србији, али су ретко куповали, већ су се углавном одлучивали за закуп. То је узроковало раст цена закупа. Други ефекат је економске природе – како је Украјина један од главних произвођача арматурног челика, поремећаји у снабдевању су довели до раста цена челика, а тиме и осталих грађевинских материјала, што се на крају одразило и на цену квадрата“, објаснио је Рапаић.
Одговарајући на питање да ли се више људи опредељује за староградњу или новоградњу, рекао је да се грађани више опредељују за новоградњу, иако је скупља.
„Некада је новоградња имала мањи удео у промету, а данас је ситуација другачија, што показује јасан тренд промене навика купаца. И даље постоји равнотежа, али је приметно померање ка новим становима“, истакао је он.

У којем граду се највише продају станови

Директор агенције „Арт некретнине“ Урош Јовановић је рекао да је најатрактивнија дестинација за улагање Београд, али да је у порасту интересовање и за некретнине широм Србије.
Он је рекао да су су тренутно најтраженије општине Врачар, Нови Београд и Стари град и објаснио да је разлог јер су то локације које прате савремени начин живота, нуде разноврстан садржај и близину свему што је важно.Према његовим речима, за разлику од ранијих година, делови попут Сењака и Дедиња више нису доминантни као раније.
Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Србији у првом кварталу 2025. године износила је 1,7 милијарди евра.
Број купопродајних уговора износио је 28.705, а од 1,7 милијарди евра, 376,2 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Какав је тренд куповине и продаје
Према извештају РГЗ-а, тржиште непокретности у Србији у првом кварталу 2025. године показује пораст вредности тржишта у односу на исти период претходне године од 9,3 одсто при чему је број купопродајних уговора био мањи за 2,4 одсто у поређењу са првим кварталом 2024. године.
У првом кварталу 2025. године број купопродајних уговора у односу на исти период прошле године у Нишу је порастао за 24,2 одсто, у Крагујевцу 2,9 одсто, а у Новом Саду за 1,3 одсто. У Београду се бележи смањење за 1,6 одсто, док је за станове у том граду издвојено укупно 536,9 милиона евра.
Најскупљи стан у првом кварталу ове године, површине 168 метара квадратних, продат је за 1,4 милиона евра у Београду на општини Савски венац, а најскупљи квадрат је продат по цени од 9.862 евра на локацији Београд на води, показује извештај.
Најскупља кућа продата је на територији београдске општине Врачар по цени од 2,2 милиона евра.
Када је реч о најскупљем гаражном место у првом кварталу 2025. године, плаћено је 66.000 евра и прометовано је такође у Београду на територији општине Савски венац.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *