• Наша Србија

Цене брашна стагнирају упркос поскупљењу пшенице

5 година ‎ ИН4С

(Фото А. Васиљевић)

Док житарице на светском тржишту достижу ценовни максимум а све светске берзе пријављују ново поскупљење пшенице, цене брашна у Србији и даље стагнирају и нису мењане неколико месеци.

Здравко Шајатовић, председник Удружења „Житоуније” рекао је за „Политику” да нема назнака да би брашно могло да поскупи, јер је понуда велика због смањења тражње не само у извозу већ и на домаћем тржишту.

Он истиче да је на тржишту житарица и даље много неизвесности. Инвестициони фондови у Америци и даље су активни и улажу у овај сектор. Када ће се повући, то нико не зна. Резултат тога је гомилање залиха јер произвођачи, што је логично, одуговлаче са продајом пшенице чекајући још бољу цену.

– И млинови, да су знали да ће бити тако, у јулу набавили више сировине по нижој цени. Али то су берза и ризик пословања – истиче наш саговорник.

Цена брашна није мењана, како каже, неколико месеци упркос поскупљењу пшенице. Брашно типа 500 (за џак од 25 килограма) продаје се по цени од 27 динара по килограму.

– Било је покушаја да се цена подигне али нема купаца. Истовремено, и извоз је мањи у просеку за око 20.000 тона годишње. Очекујемо да ће извозни биланс за протеклу годину бити око 120.000 тона. Значајан део тржишта изгубили смо због Косова јер тамо и даље зарачунавају таксу од 40 евра по тони, што је економски неисплативо за наше произвођаче – каже Шајатовић.

– Када се све сагледа, тржиште се сужава. Чак имам утисак да се у Србији све мање једе хлеб, што потврђују и статистичка истраживања. Раније, у кризним временима била је потпуно другачија ситуација. Потрошња хлеба је расла а бележен је пад потрошње других намирница – истиче наш саговорник.

„Чујем и да се пекари жале да не могу да опстану са овом ценом хлеба. То свакако није због цене брашна јер када се изведе рачуница, трошак за ту сировину у векни од пола килограма је око 12 динара. Мислим да њих оптерећују остали трошкови који су у међувремену порасли”, објашњава Шајатовић.

Према подацима „Житоуније” у Србији је пре укидања маркица за брашно (пре две године) било активно око 170 млинова. Њихов број се смањује што се у Европској унији догодило пре двадесетак година када су на тржишту, без мешања држава, опстали само продуктивнији произвођачи брашна који су могли да примене савремену технологију и постигну квалитет.

– Код нас и даље има превише млинова јер су капацитети прављени за тржиште бивше Југославије где је Србија била највећи произвођач пшенице и брашна. Проблем је што је у међувремену сива зона одрадила своје па су опстајали неки млинови који реално нису могли да наставе да раде – закључује Здравко Шајатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: