Изборни дан је протекао у мирној атмосфери, а карактер и обим неправилности нијесу угрозили регуларност укупног изборног процеса. Избори су били конкурентни са седам потврђених кандидатура за предсједника Црна Горе, спроведени без већих проблема у организацији, док су темељна права кандидата и бирача, да слободно представе своје програме, односно спроведу своје бирачко право, у највећем дијелу поштована.
То је оцијењено на представљању извјештаја о прелиминарним закључцима и налазима „Грађанско надгледање предсједничких избора 2023“, који је на прес конференцији представио Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).
Шефица мисије, Ана Ненезић, истакла је да је пројекат „Грађанско надгледање предсједничких избора у Црној Гору 2023“, који ЦеМИ реализује уз подршку Британске амбасаде Подгорица, показао своју оправданост.
„ЦеМИ је након 33,3 одсто реализације узорка у 20 сати и 25 минута, само 25 минута након затварања бирачких мјеста, отворио свој софтвер грађанима преко сајта и телевизија. Зато је наш веб сајт имао пола милиона јединствених посјета, а телевизије су преузеле податке заједно 10 хиљада пута, ажурирајући графике које су емитовале ЦеМИ-јеве податке“, рекла је Ненезић.
Појаснила је да су грађани имали комплетан увид у реалном времену како се обрађују подаци и како долази до прелиминарних резултата који се у коначном разликују од званичних података Државне изборне комисије (ДИК) а за 0,1 одсто, наводећи да се на овај начин гради повјерење код грађана.
Говорећи и изборног дану, Ненезић је казала да су избори одржани по правилима нереформисаног сета изборних закона, чију имплементацију хронично прате проблеми који се понављају из једног у други изборни циклус.
„Вишегодишње препоруке Венецијанске комисије, ОСЦЕ ОДИХР мисија и домаћих посматрачких организација нијесу уважене, нити инкорпориране у изборно законодавство. Свеобухватна и инклузивна изборна реформа је изостала због непостојања политичке воље, упркос најавама парламентарне вечине и представника извршне власти да ће то бити један од кључних приоритета, по преузимања власти, а након побједе на парламентарним изборима од 30. августа 2020.године“, навела је Ненезић.
Указала је да важећи законски оквир садржи бројне правне празнине које захтјевају тумачења приликом примјене одређених кључних норми, нелогичности, недосљедности и контрадикторности, које умањују његову ефективност.
„Орган задужен за спровођење избора, ДИК није професионализована, већину за одлучивање и даље имају представници политичких партија који приликом доношења кључних одлука доминантно прате интересе партија које заступају, који не подразумијева увијек и јавни интерес. Непотпуна транспарентност у раду, као и недостатак јавног преношења сједница, нијесу допринијели повећању јавног повјерења у процес доношења одлука“, казала је Ненезић.
Аналитичар изборне администрације и ДИК посматрач, Владимир Симоновић, подсјетио је да су кандидати морали да доставе 8.101 потпис бирача.
„Међутим ДИК по први пут није дозволио међународним и домаћим посматрачким мисијама да имају увид у пријаве кандидата, као и потписе подршке, усљед правног тумачења Агенције за заштити личних података (АЗЛП) да би се тиме угрозило право на заштиту личних података грађана/ки Црне Горе“, рекао је Симоновић.
Према његовим ријечима, на овај начин су ограничена законом гарантована права посматрача да надзиру законитост рада изборне администрације.
„ДИК је примио девет приједлога кандидатура и на крају потврдио седам кандидата, укључујући једну жену. Државна изборна комисија је утврдила и објавила прелиминарне резултате избора у складу са законским роком“, казао је Симоновић.
Оцијенио је да је одлука ДИК-а да кроз електронску провјеру на њиховом веб сајту омогући грађанима/кама провјеру потписа, тек након потврђивања кандидатура закашњела и нефункционална, појашњавајући да се поред бројних пријављених злоупотреба од стране грађана/ка потврђена кандидатура не може спорити, иако је потенцијално заснована на незаконито прикупљеним потписима подршке.
„Оно са чим јавност није упозната јесте да су одржане двије сједнице на дан кад се расправљало о кандидатури господина Милојка Спајића. На првој сједници одржаној истог дана, један од чланова ДИК-а је отворио могућност искључења јавности те сједнице у вечерњим сатима. Одлука ДИК-а да ипак дозволи јавност те сједнице била је заснована на гласању пет од десет присутних чланова ДИК-а. Пет од десет присутних чланова ДИК-а је гласало да се та сједница затвори за јавност. У том контексту можемо да закључимо да ДИК и даље није спремна на потпуну транспарентност рада“, навео је Симоновић.
ПР координаторка ЦеМИ-ја, Маја Бјелић, је говорећи о медијском тржишту, казала да је оно плуралистичко, уз присуство великог броја традиционалних медија.
„Међутим, приватни медији су доминантно контролисани кроз инострану власничку структуру која утиче на њихову уређивачку политику. Од свих телевизија са националном покривеношћу, само једна има доминантно црногорску власничку структуру. На тај начин је обезбјеђена већа присутност једног броја кандидата у јавном простору“, рекла је Бјелић.
Са друге стране, како је додала, национални јавни сервис РТЦГ је поштовао законске услове и пружио уравнотежену покривеност кампање свих предсједничких кандидата.
„Међутим, застарјели приступ у концепцији политичких дебата, уз ригидност правила, нијесу дали простор кандидатима да смислено и суштински представе своје програме, односно укрсте директно аргументе, чиме би се пружила прилика грађанима да добију пуне информације прије доношења информисане одлуке“, навела је Бјелић.
Према њеним ријечима, учесници су могли да воде кампању слободно, иако у кратком периоду кампање, а основне слободе су поштоване.
„Кампања је била конкурентна и бирачима је понуђен разнолик избор. Тон је углавном био неутралан и усмјерен на обећања о економском просперитету земље и убрзању процеса европских интеграције“, казала је Бјелић.
Говорећи о изборној ћутњи, Бјелић је рекла да је до изражаја дошло вршење пропаганде политичких партија преко друштвених мрежа 18.марта
„Најважнији разлог за ово јесте неподударност рјешења у релевантним законима, тј. Закону о избору одборника и посланика (изборна пропаганда траје до 24 часа прије дана одржавања избора) и Закону о финансирању политичких субјеката и изборних кампања (изборна пропаганда траје до дана одржавања избора)“, појаснила је Бјелић.
Указала је да је примјетан пораст скривеног рекламирања, односно промотивне активности без законом прописаних обиљежја, који се реализују, у највећем дијелу, у дневним информативним емисијама
„Агенција за електронске медије (АЕМ) је показала проактиван приступ и поред законских ограничења у дијелу неизведености казнених одредби које им не дају могућност кажњавања електронских медија који крше прописане законске обавезе, и по први пут објавила прелиминарни извјештај мониторинга медија који прецизно показује заступљеност појединачних кандидата у медијима, и учинила га доступним јавности“, рекла је Бјелић.
Истакла је да је прелиминарни извјештај потврдио предност и веће присуство једног броја кандидата у приватним електронским медијима.
„Контролни механизам за надзор над радом медија током изборне камоање није успостављен, супротно законским одредбама Закона о избору одборника и посланика. Наиме, Одбор за праћење и надзор примјене одредаба Закона у дијелу обавезе медија у предизборној кампањи, који је Скупштина Црне Горе била у обавези да формира, није оформљен те је контролни механизам изостао“, казала је Бјелић.
У дијелу збоупотребе државних ресурса током изборна кампање, како је додала, АСК је запримила 55 приговора, 28 је одбачено, а дест одбијено, док је 17 предмета на чекању.
Правни аналитичар, Огњен Митровић, подсјетио је да је Министарство унутрашњих послова (МУП) формирало координациони Тим за праћење реализације обавеза које произилазе из изборних закона, међутим, супротно ранијој пракси, чланови домаћих посматрачких мисија нијесу били укључени у рад тима.
„МУП је објавио нумерички табеларни приказ података о промјенама насталим у бирачком списку, у цјелини и по јединицама локалне самоуправе у односу на бирачки списак по коме су одржани претходни избори. Увид у бирачки списак омогућен је представницима посматрачке мисије ЦеМИ, након упућеног дописа и захтјева МУП-у“, рекао је Митровић.
Казао је да колизије правних норми у дијелу који се односи на почетак изборне кампање, онемогућавају прецизно одређење почетка кампање и надзора надлежних институција, превасходно АСК.
„Недостаци регулаторног оквира имали су негативан утицај на транспарентност и одговорност за финансирање кампања. Ову неизведеност дио кандидата је користио како би кампању започео прије званичне потврде кандидатуре и без отварања засебног рачуна за финансирање изборне кампање, чиме је онемогућена контрола поријекла финаснијских средстава потребних за спровођење кампање“, упозорио је Митровић.
Указао је да су неправилности биле бројне, али у највећем дијелу проистекле су из непрецизног правног оквира, почетних несналажења чланова бирачких одбора.
„Међутим, тајност гласања је била дјелимично угрожена услијед употребе електронсих уређаја, бројних пријављених фотографисања бирачких листића на бирачким мјестима, по обављеном гласању, вођења паралене евиденције представника политичких партија током изборног дана. У укупно, наведене неправилности нијесу у битном нарушиле процедуру гласања“, закључио је Митровић.
На питање новинара како коментарише нелогичности које се уочавају у прелиминарним подацима и примјер кандидата Андрије Мандића који је добио 800 гласова у Тузима, Ненезић је појаснила да је ЦеМИ радио пројекцију резултата на бази узорка.
„Кад радите пројекције на бази узорка, ми дајемо пројекције у оквиру регија. Немамо податке који се односе на конкретне општине. Нисам била у прилици да погледам податке који се односе на појединачне општине, и ако вам је то у реду, оставите нам пар дана па ћемо изаћи са ставом организације“, рекла је Ненезић.
Упитана како коментаришу то што невладине организације годинама уназад саопштавају прелиминарне резултате избора прије ДИК-а, Ненезић је казала да је вриједност Црне Горе што има невладине организације које посматрају изборе, а које имају могућност и капацитете да за 25 минута након бирачких мјеста изађу са поузданим подацима и на тај начин онемогуће политичке партије да манипулацијом утичу на понашање грађана или да шаљу непровјерене или нетачне информације.
„С друге стране, с обзиром да ЦеМИ ово ради 23 године, очекивали смо да ће се у том периоду ДИК професионализовати и да ће развити капацитете до потребног нивоа да поптуно преузму што би требало бити њихова улога, а то је да они буду ти који ће изаћи после 25 минута након затварања бирачких мјеста са првим пројекцијама. Док то не дочекамо и док не измијенимо правни оквир, а самим тим професионализујемо ДИК, ЦеМИ је ту и ми ћемо наставити да радимо најбоље што можемо посао у интересу јавности“, навела је Ненезић.
Она је најавила да ће ЦеМИ надгледати и други круг предсједничких избора заказаних за 2. април.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
