• Друштво

Чекајући ЦНП

1 min read

10 година ‎ Драган Копривица

У духу чињенице да сваки национални театар представља и важан дио личне карте своје земље, данас можемо са сигурношћу закључити да несређено стање у ЦНП-у већ и предуго траје, између осталог, и као лоша реклама за црногорски културни тренутак у цјелини.

ЦНП је макар од 1. јуна до 1. октобра имао в.д. директора, а сад нема ни њега. Мада би се рекло “Све је исто, само њега нема.”, ипак је запањујуће да Влада Црне Горе, по свој прилици, не хаје за Национални театар, а тиме ни властити углед бар на екс-ју простору, остављајући ЦНП да тавори, без нових премијера, од којих је потоња била негдје још у марту, а ево нас и пред Новом годином.

Ово ако не рачунамо једну авангардну и врло оригиналну представу уживо, кад је љетос, по систему пјесме “Цигани лете у небо”, на волшебан начин у ваздух одлепршала једна трећина скупог бакарног крова са зграде ЦНП-а, а да нико не зна до данас на који начин, макар да се дивимо извођачима радова.

Углавном, репризирају се представе, међу којима заиста и неколика драмска бисера попут “Дон Жуана” Ане Вукотић и “Ревизора” Вељка Мићуновића. Али то је и премало за цјелокупну продукцију. Притом свих ових година наш Национални театар, који муку мучи да привуче гледаоце, има атрибут “народни”, а, у ствари, нема ниједну једину праву “народну” представу.

Куриозитет је да је редитељ Благота Ераковић имао представу “Како се ко роди”, која је и заиста имала тај атрибут, била врло популарна и могла себе финансирати и по основу улазница. Али је неко, наравно, мудро скинуо с репертоара. А још 11. новембра 2008. је на Цетињу славила вриједан хвале јубилеј, десет година успјешног извођења. А на крају баладе јој нијесу помогли ни Бог, ни текстописац комедије Краљ Никола, те се није одржала на репертоару.

Познато је свакако да се ријетко који национални театар може издржавати из сопствених средстава, па сав гријех није на ЦНП-у, мада га је по разним причама можда и било.

Дакле, да има нешто труло у држави Данској у ЦНП-у, и поред неиграња “Хамлета”, то је већ одавно јасно. Али зачуђује тако дуг и индолентан однос власти, као нека врста продужене казне за неког у, и око ЦНП-а, а да се притом нимало не води рачуна ни о нашем културном имиџу ван Црне Горе. Да ли се чека неки Годо, питање је сад.

Лично вјерујем у експедитивност актуелног министра културе, али се намеће утисак да ће ствар преломити неко из самог врха, кад се коцкице сложе, а кад ће не знамо. А што је много горе, не зна то очито нико ни у ЦНП-у, гдје је све привидно у пуном реду. Али фризирање стања у нашем Националном позоришту је на дуже стазе неодрживо, па је коначно ред на личности из сјенке, које одлучују о свему, па и преживљавању ЦНП-а, да увиде да својим нечињењем праве антирекламу Црној Гори. Тиме изазивају индигнацију на сусједним позоришним адресама према земљи у којој надлежни и не хају за мрцварење свог Националног театра.

Господо моћници, прекините овај свој скандалозан однос према ЦНП-у, изаберите надлежна лица, умјетничког директора, и допуните Савјет, а неправилности рјешавајте у ходу. Јер овако, кад је већ нема у матичној кући, ви сами правите нову премијеру под називом “Фарса са ЦНП-ом”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: