ИН4С

ИН4С портал

Чедомир Антић: Писмо браћи

1 min read
Пишем Вам као Србин, патриота, професор настаријег балканског универзитета, један од вођа највећег студентског, демократског протеста у историји Балкана, као сарадник реформских премијера и саветник наших влада
čedomir antić

Чедомир Антић

Пише: Чедомир Антић

Драги Брате и Сестро,

Пишем Вам као Србин, патриота, професор настаријег балканског универзитета, један од вођа највећег студентског, демократског протеста у историји Балкана, као сарадник реформских премијера и саветник наших влада. Пишем као неко ко нема личних интереса, ни страсти кад је реч о Црној Гори и једино ми је на срцу да мој, српски, народ живи слободно, у складу са нашим обичајима, традицијама, у духу наше историје и према слову демократије и правде коју су наше земље још давно, пре више од века избориле.

Што се тиче других народа, ваших суседа – Муслимана, Бошњака, Албанаца, Хрвата, националних Црногораца, ја им желим оно што и вама. Слободу коју смо им некада давно, у разним приликама давали, тражимо и за себе. Не тражимо национално уједињење у једну и недељиву, сасвим природну Србију, јер сами немамо око тога јединствен став, али примећујемо како сви они, где год им је могуће, то право већ остварују.

Слушао сам оног јадног човека, Ранка Кривокапића, како у причаоници коју неки зову парламентом, говори нашим народним посланицима да су изгубили све ратове. Набраја их: за Југославију, за Косово и против НАТО-а. Не разуме, или се претвара, да то нису били само наши ратови. То су били ратови које је требало да води сваки добронамеран и слободоуман човек који је био држављанин југословенских држава. Када смо те ратове, како каже, изгубили, ми смо стекли право да растуримо сваку државу коју можемо, да узмемо део сваке земље у којој живимо и да станемо уз сваког освајача кога желимо. То право ћемо кад-тад искористити, уколико нам до те јединствене и важне прилике не престану да бране основна људска, грађанска и национална права. Чак и када су преварно избацивали ћирилицу из новина и школских дневника, када су лагали око заставе на којој је представљен Милов папагај, када су слали смрадове увијене у униформу да певају са Томпсоном у славу градишких месара, или двометарску моралну глисту фалисификовали у шефа државе – они нама нису одузели нешто што нам пре тога одавно већ нису отели Хитлер или Стаљин. Украли силом, па њима дали.

Ми смо Срби мали народ, у Црној Гори су нам већину одузели нацисти, фашисти, црногорске усташе и комунисти, помогли су им НАТО авиони, тако да ми својим скримним снагама, чак и да нас свих десет милиона дође, не можемо за сада то да променимо. Можемо, ипак, да не пристанемо. Тирани увек мисле да могу све. Неморални и безверни, умислили су да ће временом, змијским кораком, удавити читав један народ. Видећемо да ли ће им све то проћи. Нас Србе могу и побити, али остаје чињеница – од Мила никада неће бити државник. Ранко – колики је верник, толики је и човек. Душко је све у животу у мери у којој је интелигентан. Ректор је скрнавитељ ђедовог гроба. Мираш је обичан распоп, лаж у месинганој ризи. Тарзан им је амбасадор – сутра могу и Чити да дају агреман. Сви су ми некако, када их боље погледам, под сенком лепоте и учености Срђана Дармановића.

Донели су закон противно уставу, страним установама, саветима других цркава и процедури, уз помоћ лажи и преваре. Они мисле, осудили су српске вође, правно отуђили црквену имовину, а спровешће кад нестану напетости. Греше. Увек дође тренутак за који силници, тирани и манијаци мисле да не постоји. У српској књижевности тај час је опеван. Филип Вишњић је певао о „приликама“ које су „свеци вргли“, како се Срби нису смели дићи на устанак, а касније их пак није било могуће умирити. Ђура Јакшић је узвисио Србина који „ћути, кипи и чути – ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог.“ Сада више не бранимо расклиману државну творевину коју су нам комунисти уништену оставили да је сачувамо. Не боримо се за од Албанаца насељено а од Американаца заузето Косово.

Није више у питању геноцидом испражњена земља негде на Западу. Сада смо ту, ту су наши прагови и наше светиње. Бранимо себе. Против нас су авети, кукавице, безумници и најамници. Победићемо, јер правда и живот морају опстати. Ово је она борба у којој је створен и од које је саткан Човек. Да се нешто променило осетио сам неки дан у скупштини у уплашеном гласићу Ивана Брајовића и муцању Ранка Кривокапића.

На улицама наших градова у којима свети оци бране народну цркву, а полиција стидљиво почиње да стаје на њихову страну. Када је загрмела Кнез Михаилова улица, под заставом папагаја на Тарзановој амбасади. Сви смо заједно, никада јединственији и јачи. Сетио сам се великог песника Мекоулија и храброг римског јунака Хорација: „Сваком човјеку на овој земљи, смрт долази прије или касније. И како да човјек умре боље него пред страшним непријатељем, за пепео својих отаца и храмове богова својих.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

32 thoughts on “Чедомир Антић: Писмо браћи

  1. antiću, razmisli malo zašto je Milo odredio baš Tarzana da dođe kod vas u Beograd…možda misli da vam je on baš odgovarajuća ličnost…nakon tvojih riječi, u to sam čak i ubijeđen..

  2. Топло препоручујем књигу СРПСКА ИСТОРИЈА аутора др Чедомира Антића.
    Господине Чедомире, ред је да и Вас неко оцени – одличан (10). Оцена се посебно односи на помињање Ранка Кривокапића у тексту 🙂

  3. Veliki covjek, veliki istoricar dao je jasnu sliku stanja drustva, polozaja Srba i nistavilu vlastodrzaca u CG. Nevjerovvatano tacan opis politicara od njihovog mentalnog sklopa to fizickog izgleda. Ti vladaju danas CG i uzima joj dusu. Braco Srbi ovo je vidjenje jednog od najbolkih istoricara u srpstvvu danas, njegova je prica dijametralno suprotna prci Serba Rastodera, pokvarenjaka i lazova.

  4. … Nijesmo s tobom, ni da Bog!
    Ima nas, Bogu hvala, braće koliko ti volja!
    Koji ćeš nam ti k…..
    Ne zaslužuješ, čak ni prezir. Inače bi ti reka … Kamen ti u vilice!

  5. Kažeš da pišeš braći a barjak pod kojim smo Skadar oslobodili zoveš papagajem. Kameno smo mi braća a i zna se ko je koga oslobadja moj Antiću.

    1. Скадар смо ослобађали под црногорским крсташ барјаком Бошка Југовића и барјаком из царске Русије који нам је послат на дар а ми га узели за заставу.
      Ово данас чиме нашу монтенегрини је златна кокошка, симбол новца, дроге, финансијских превара, уцјена, унижавања Црногораца за биједне паре, Содоме и гоморе која влада у друштву (момтенегринском), сарадње са крвницима сопственог народа, пљувања на сопствено писмо, име и историју, одрицања од самих себе, својих писаца, пјесника, светаца, и много много тога још, све под плаштом борбе за Црну Гору!
      Пробуди се!

    2. После више покушаја ослобађања Скадра током опсаде, војска краља Николе је успела тек након укључења србијанске војске. Остављен је Црногорцима који су га касније предали под притиском Аустроугарске и Италије.
      Вјечнаја памјат свим палим ослободиоцима Скадра који су положили жртву за слободу и уједињење српства.
      „Србијанци су се борили као лавови, просјекли су жице и упали унутра, али их је тамо дочекала ужасна ватра. У несрећном нападу на Брдицу, који је још остао необјашњен, ноћу између 25. и 26. јануара 1913. године, овај батаљон (4. батаљон 11. пешадијског пука Карађорђа) љуто је пострадао, јер су се и официри и војници борили до последњег човека да не осрамоте име пука Оца Србије, хероја Тополскога, Карађорђа. Резултат њиховог ненадмашног јунаштва је био да су после ове борбе од 15 официра остала само двојца, а од преко 1000 војника и подофицира једва 150 живих сенки. Батаљон је наишао на курјачке рупе и жице и ту је уништен”
      — Извјештај једног од команданата војске Краљевине Црне Горе

  6. I da je tako rečeno, nije suđeno …
    Tarzana može da zameni samo Džejn! … Ćita je u međuvremenu napredovao, evoluirao!
    …. Čedomire, junački sine! Takav si bio i kao student, slojevit, s druge strane, što na um – to na drum!
    Još onda nijesi pimlao.
    A ova tvoja riječ, melem je na ranu Srbima, Crnogorcima, onijem pravima!
    Hvala ti, nego kako.

  7. Majka Zadranka ti ponosna bila, profesore! Srpstvo nam je blisko kroz riječi tvoje; sada nadahnuti pismom moramo još jače i odlučnije u zbacivanje diktatora i podanika mu.

  8. Браво уважени професоре.
    Пиши чешће ових дана о овом лудилу властодржаца у монтенегру.
    Тако ћеш нам најбоље помоћи да спасимо Црну Гору, стару српску државу.

  9. Чеда Антић – господин за пример!
    По обичају, бриљантно написано ???

  10. Hvala Profesore, lijepo i pametno govoriste sinoć u ‘ Ćirilici’ .Hvala što ne cutite, hvala što radite što je do Vas, naše prave elite. Hvala što Vas ima, vazda Vas i bilo, da ste nam zivi i zdravi, i sve Vaše. Pozdrav iz Crne Gore.

    1. SVAKA ČAST!
      Nemam ništa da dodam ni da oduzmem, samo bih se pridružio da pohvalim neponovljivog, odvažnog i razboritog g-din Antića!

  11. Dobro je g.Anticu sto se obracate javnosti.Ali sta je sa intelektualcima vaseg kapaciteta iz CG,ili onih sto se setaju po holovima beogradskih univerziteta,koji sede u skupstinskim klupama ,dedinjskim vilama, setaju terazijskim platoima a iz drugog oka su.Cute mudroserno i cekaju rasplet da junacki graknu kao posle pada Slobinog.

  12. Hvala Milju sto ujedinjuje svojim diktatorskim umom,titom u sebi,gramzivoscu svojom i porodichnom,bezverjem svojim,Srbe,Crnogrce,vjermike i one manje u vjeri,nacionaliste i one koji uopste nisu.Hvala sto mi je sinoc pomirio kumove,surake,svastike,bratstvenike,komsije Muslimane,Rimokatolike sa nama,hvala dje cuo i dje ne cuo.

  13. USTAJTE BRACO CRNOGORCI USTAJ RODE MOJ USTAJTE BRACO SRBI USTAJ RODE MOJ USTAJTE SVI VJERNICI I DOBRI LJUDI DA SE BORIMO PROTIV MILOVOG ZULUMA..USTAJMO ZA ODBRANU SVETINJA KOJE CE NAM MILO SVE RASPRODATI KO STO PRODAJE CRNU GORU BJELO SVJETSKOJ MAFIJI NEDAJMO DA NAM PRODAJU SVETE MOSTI SVETOG PETRA CETINJSKOG I SVETOG NASEG OCA VASILIJA…MI NIKSICANI BEZ KRVI NECEMO DATI DA NAM NEKO ODUZME SVETITELJE DA NEKO ZARADJUJE NA NJIH DA SE NEKO BOGATI NA NJIMA..NEDAMO NASE SVETITELJE DA NAM MILO KRVNIK CRNE GORE PRODA MAFIJI…MILO LOPOVE NEDAMO TI SVETINJE !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *