ЦБЦГ „умрежавањем“ частила „изабране“ са 22 милиона евра имовине Атлас банке, тужилаштво одбацило истрагу

Тужиоци у Црној Гори обуставили су истрагу у вези готово 22 милиона евра илегално исплаћених привилегованим клијентима пропадајуће финансијске институције док је она била под управом Централне банке, чак и након што су мањи власници рачуна изгубили штедњу.

Државно тужилаштво завршило је испитивање о управљању Централне банке Атлас банком, одговорено је посланику који је затражио покретање истраге.“

„Обавјештавамо вас да је одлука донијета у овом случају и да је кривична пријава одбијена“, написали су тужиоци у писму посланику Александру Дамјановићу, 11. октобра.

Дамјановић, који је потврдио аутентичност писма, које је OCCRP добио од треће стране, рекао је да је „невјероватно“ да су тужиоци одлучили да обуставе истрагу, и обећао да ће поново покренути то питање у парламенту.

У кратком писму Дамјановићу није наведено зашто су државни тужиоци одустали од случаја.

Државно тужилаштво није одговорило на захтјеве OCCRP-а за коментар.

Питања о истрази у Атлас банци само су најновије у вези са финансијском институцијом, која је у априлу прогласила банкрот, након година лошег управљања и упитних трансакција.

И ова епизода акцентује борбу Црне Горе са корупцијом и криминалом на високом нивоу, са којом се земља обавезала да ће се борити у оквиру процеса придруживања Европској унији.

У јуну 2018., државни тужиоци наредили су Атласу да замрзне око 63 милиона евра средстава за која се сумња да су опрани преко система И-комерц. Јавно доступни подаци које је анализирао OCCRP показују да је око 4,4 милиона евра од тих замрзнутих средстава нестало из Атласових књига након што је Централна банка увела привремено управљање.

Атлас је био на ивици колапса када га је Централна банка преузела 7. децембра 2018. и управљала до 5. априла, када је Атлас отишао у банкрот.

Црногорски закон захтијева да финансијске институције под привременим управљањем прекину готово све трансакције. Власницима рачуна може се надокнадити максимално 50.000 евра покривених фондом осигурања.

Ипак аналитичари кажу да се лоша управа наставила и под администраторима Централне банке, који су успоставили шему која је омогућила привилегованим клијентима да поврате много веће износе. Људи са мањим рачунима и без веза могли су само да поврате 50.000 евра и изгубе остатак уштеђевине.

Дамјановић је рекао OCCRP-у да је, након што је чуо да неки клијенти Атласа траже велике износе, поставио питање двојици званичника Централне банке који су се са њим појавили у емисији 15. априла на црногорском јавном емитеру.

Званичници, Тања Терић и Дејан Вујачић, рекли су да је 21,8 милиона евра пребачено из Атласа коришћењем процеса званог „умрежавање“.

Ову праксу међународне банке обично користе за, између осталог, намирења рачуна између компанија комбинујући више рачуна у једну уплату. У овом случају, међутим, овлашћења су прекорачена, каже Мила Касалица, економиста у главном граду Црне Горе, Подгорици.

Касалица је рекла да је била шокирана када је гледала како званичници признају такву праксу у емисији уживо.“Вриснула сам: не можете то тако!“, рекла је она.

Фаворизовани клијенти

Радње у Атласу биле су и непримјерене и незаконите, оцијенила је Касалица, који ради са консултантском фирмом Е-новатива.

Примијењене су на трансфере између власника кредита и штедиша унутар Атласа, што је забрањено међународним банкарским стандардима. Друго, према црногорском закону о банкама, током привремене управе уопште није требало да се изврши трансфер.

Касалица је рекла да је до преноса могло доћи само под надзором службеника Централне банке, а сваки трансфер би укључивао неколико трансакција – остављајући траг података које су тужиоци могли затражити као доказ.

Иако детаљни подаци нису јавно доступни, Касалица је рекла да биланси Атласа објављени на веб локацији Централне банке потврђују изјаве званичника изречене на телевизији. Биланси стања показују да су имовина и зајмови клијената смањени током периода привременог управљања за око 21,8 милиона евра.

На основу њеног истраживања, рекла је Касалица, чини се да су се илегални трансфери обављали на два начина.

Један од начина, рекла је, јесте да се компанија која има кредит у Атлас банци повеже са другом компанијом која држи депозите. Депонент би тада отплатио барем дио дугова власника кредита, чак и ако пређе минимум од 50.000 евра – преговори у којима би нужно учествовали руководиоци Централне банке.

Власник кредита би тада вратио власништво над колатералом, а који би потом могли да се продају, а приход подијеле обје стране. Алтернативно, рекла је Касалица, стране би могле склопити посебан уговор изван Атласа у којем ће се зајмодавац сложити да изврши уплате на рачун депонента.

Дамјановић је рекао да је разговарао са клијентима банке који су на тај начин могли да поврате готовину са својих рачуна. Није открио идентитет клијената.

Друга метода, рекла је Касалица, омогућила је власнику рачуна компаније у Атласу да отвори још један рачун под именом друге компаније. Тада би прва компанија могла пренијети средства на новоотворени рачун. Обје компаније би тада могле рефундирати до 50.000 евра.

„Изабрани су стекли новац“, рекла је, мислећи на кориснике ових шема. „Не знамо ко је и не знамо зашто је то дозвољено.“

Али јасно је ко није имао користи: људи који су изгубили штедњу јер нису имали везе код привремених управницика Централне банке.

Касалица је рекла да државни тужиоци имају одговорност према малим штедишама.

„Ако би подаци са умрежавања били јавно доступни, то би била основа за правну акцију (тужбу) малих штедиша“, рекла је Касалица.

„Они би се заправо могли обратити суду са јасним аргументима да се према њима не поступа исто као према другим штедишама у банци.“

Историја проблема

Нелегалне праксе су се наводно одвијале у Атласу много прије него што је Централна банка преузела управу.

Милиони евра имовине Атлас банке за коју су тужиоци наредили да се замрзне, задржани су на платформи за електронску трговину банке, која се користи од 2011. године.

До тренутка када су тужиоци наредили замрзавање прошло је око 760 милиона америчких долара сумњивих средстава у различитим валутама, према извјештају специјалне полиције Црне Горе из јануара 2019. године. Средства су била у еврима и британским фунтама, као и у америчким и канадским доларима. (Цифра од 760 милиона долара је према тренутном курсу.)

OCCRP анализа биланса објављеног на веб локацији Централне банке показује да је банка ставила блок на 63,7 милиона евра, по налогу тужилаштава. Али биланси стања такође показују да је око 4,4 милиона евра тог новца нестало из књига док је Атлас био под управом Централне банке.

Износ од 63,7 милиона обухваћен је Атласовом билансом стања од 31. децембра 2018. године, мјесец прије привременог менаџмента. Биланс стања 31. марта – само неколико дана прије него што је у Атласу проглашен банкрот – показује да је износ пао на 59,3 милиона евра.

У одговору на детаљна питања која је OCCRP поднио Централној банци, директорат за комуникације институције послао је и-мејл: „Све активности привремене управе у Атлас банци биле су у складу са законом, јавне и транспарентне, што су потврдили надлежно тужилаштво и Управни суд.“

Посланик Дамјановић рекао је да је забринут што тужиоци не спроводе детаљну истрагу сумњивих трансакција и-комерца.

„Постоји велика опасност у том сценарију,“ рекао је, „опасност по државу ако државни тужиоци не могу да докажу оптужбе.“

Будући да је Атлас у стечају, замрзнута средства биће ликвидирана заједно с остатком имовине банке, објаснила је Касалица. То значи да ако тужиоци не докажу да је новац „прљав“, он се не може рефундирати власницима рачуна који би могли тужити црногорску државу потражујући средства.

Дамјановић је рекао да такође жели да тужиоци темељно испитају отприлике 21,8 милиона евра вриједне трансфера за које су званичници Централне банке признали да су се десили током привремене управе. Рекао је да је одлучан да покрене то питање у Скупштини.

Касалица је истакла да се „не нада да ће се извршити одговарајућа и детаљна анализа“, посебно пошто је државно тужилаштво у писму изјавило да је истрага затворена.

„Тај одговор је заправо био јасан показатељ да тужилаштво није вољно да ради свој посао, посебно у вези са финансијским малверзацијама“, закључила је Касалица.

Извор: https://www.occrp.org/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: