„Част Отаџбине“: Закон о заштити Дејтонског мировног споразума
1 min read
фото: castotadzbine.rs
Мировни преговори у Дејтону, без изричитих увјеравања у етничку подијелу власти на главне три етничке групе, не би ни почели, а камоли да би били закључени.
Двоентитеску структуру од три конституивна народа као претпоставку која је већ у самом старту представљала компромис за Србе и Хрвате из БиХ, а за Бошњаке незадовољство, је дефинисала појединости које су филигрански прецизно воделе у минимум могућег.
Наравно, бошњачко незадовољство је изабрало метод да свој ратни пут претвори у политички циљ СДА, који се може сажети у једну реченицу, а то је унитарна држава „грађана” исламске вјероисповјести. То је подразумјевало непоштовање дејтонске структуре државне заједнице БиХ, па се кренуло, са дијелом међународне заједнице, у низ незаконитих и ван уставних дјеловања.
Под Уставом БиХ сматрамо децентрализовани систем који је написан у Анексу 4. ДМС, а не никако неке креаутуре који су произведене ван цивилизацијским дјеловањем Високих представника у коме је истицана његова доминација, првенствено на судовима, па и на свему битном за функционисање државе.
Започело се двоструким аршинима за ратне злочине гдје су политичари СДА заштићени од истрага за ратне злочине, чак и када су докази у супротно неумољиви, до те мјере да је дискриминација српских жртава ратног злочина постала неподношљива. Насупрот тога Срби су осуђивани за наводне ратне злочине и када су били хиљадама километара далеко од мјеста дешавања.
СДА је направила својим дјеловањем од БиХ, базу за тероризам о коме говори цијели свијет. Наравно све оно што се може набрајати било би предугачко, зато је потребно апострофирати кључну ствар. Никакво дијеловање Бошњака не би било могуће да нема субверзивног дјеловања уцјењених политичара српске националности. Готово је немогуће објаснити како је Шаровић гласао против Универзитета у Републици Српској. Мислимо да је овај гест одузео сваки легимитет СДС-у и ПДП-у, који су сједили на сједници нелегалног Савјета министара, када је доношена одлука о акредитацијама за Високо образовање. Ова врста политичког дјеловања и овакве појаве не могу више пролазити некажњено. Они донесу одлуку и ником ништа, сутра се појави неко нови и каже па то је донешена одлука!?
Пошто се Република Српска залаже за спровођење Дејтонског споразума легитимним политичким и правним средствима предлажемо да се донесе Закон о заштити ДМС, са посебним акцентом на казнени дио који ће се одности на политичаре који се бирају на територији Републике Српске. Циљ овога закона мора бити да се уклоне стране судије Уставног суда, реформише Суд, Тужилаштво БиХ и ВСТС и да се спријечи свако дјеловање против интереса Републике Српске и урушавања Дејтонског мировног споразума. Шта мислите да се донесе поменути Закон, па да се ретроактивно примјењује као што је пракса Суда БиХ? Наравно, ово је само мала дигресија на немогућност живљења у НЕ фукционалној држави.
