Чарлс Буковски: Где сам био

нисам знао откуд сам
дошао ни где сам
пошао.
био сам изгубљен.
често сам
сатима седео
у непознатим улазима,
без мисли
без покрета
док није захтевано да се померим.

не мислим да сам био
идиот или
будала.
мислим да сам
само био
незаинтересован.

нисам марио ако сте намеравали
да ме убијете.
не бих вас спречио.

живео сам за живот који ми
ништа није
значио.

налазио сам места за себе.
мале изнајмљене собе. барове. затворе.
спавање и равнодушност изгледали су
као једине
могућности.
све друго изгледало је
бесмислено.

једном сам седео читаве ноћи и гледао
у реку Мисисипи.
не знам зашто.
река је протицала и
сећам се само да је
смрдела.

увек ми се чинило да сам
у аутобусу који вози
преко целе земље
путујући
некуд.
гледајући кроз прљави
прозор
ни у
шта.

нисам желео ни са ким да
разговарам нити да ми се
обраћају.
људи су ме видели као
неприлагођено и
поремећено
биће.
јео сам јако мало, али сам
био запањујуће
јак.
једном, у фабрици,
крупни млади радници
покушавали су да подигну тежак
део машине са
пода.
нису успели.

„еј, Хенк, пробај ти!“ смејали
су се.

пришао сам, подигао га,
спустио,
вратио се
послу.

стекао сам њихово поштовање
из неког разлога
али га нисам
желео.

понекад бих спустио
ролетне у соби
и по недељу дана
остајао у кревету.

био сам на чудном путовању
али је било
без икаквог смисла.
нисам имао идеје.
нисам имао план.
спавао сам.
само сам спавао
и чекао сам.

нисам био усамљен.
нисам осећао самосажаљење.
само сам био заробљен у
животу у коме
нисам могао да нађем
смисао.

тада сам био
млади човек
стар хиљаду година.

а сада сам стари човек
који чека да се роди

где сам био?

Чарлс Буковски

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: