Чарапић: „Монтросе“ можда и највећа превара која је задесила Црну Гору

На данашњој сједници Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање закључено је да би Специјално државно тужилаштво (СДТ) требало да се укључи у испитивање пројекта који је Влада Црне Горе 2009. године покренула са конзорцијумом који чине „Нортхстар“ и „Еqуест Цапитал Лимитед“ а који је требало да гради луксузни туристички комплекс „Монтросе“ на полуострву Луштица. Посланик Покрета Европа сад Василије Чарапић казао је да је „Монтросе“ можда и највећа превара која је задесила нашу државу, и додао да је документацију са неправилностима предао надлежном тужилаштву.

Сједницу сте могли пратити уживо на Порталу РТЦГ.

Предсједник Одбора Дејан Ђуровић је у завршном изглагању казао да је сасвим сигурно Црна Гора претрпјела штету.

Он је казао да је штета што пројекат на основу којег би Црна Гора била препозната на туристичкој мапи свијета, није заживио.

„То је највећи губитак за Црну Гору, јер смо 15 година провели у неким анексима, дописивањима, преписивањима, на којима ћемо имати или нећемо имати финансијску штету а има је свакако Црна Гора“, закључио је он.

Министар Одовић је казао да законитост овог уговора треба и може да се испитује.

„Штетност уговора мора да испитује СДТ односно надлежни судови и тужилаштво“, навео је Одовић.

Што се тиче нестајања документацације, Одовић је рекао да постоји више начина како се то дешавало – миграције из министарства у министарство, али је и дио документације изузет и од СДТ-а.

„Мислим да је тог момента, да су одређена лица која су била тада запослена, једно из Министарства туризма а сада ради код блиске компаније, а друго лице било је запослено у директорату главног државног архитекте а које је скоро дало отказ у министарству и ради код овог послодавца“, навео је он.

Посланик Демократа Момчило Лековић образложио је да је овај случај једна од бројних заоставшина бившег режима које сада морају да исправљају и како је казао, спашавају.

Он је казао да је ово пројекат који је рађен на нетранспарентан начин и начин који је пратио „вео тајне“ да се не зна на који начин се штити интерес саме државе.

Сличне случајеве, према његовим ријечима, имамо у Бару и Сутомору.

„Коначно је дошло вријеме да се у Црној Гори полажу рачуни за све оне незаконитости које су се спроводиле и радиле, и све ствари које су се дешавале уназад 10,15 и 20 година. Уколико те одговорности не буде не можемо се надати да се те ствари неће дешавати у будућности“, навео је он.

Посланик ПЕС-а Василије Чарапић казао је да се у комуникацији са Министарством финансија можда може доћи до потребне документације.

Нагласио је да је анализирао овај случај 2021. године и сву документацију са неправилностима на које је наишао послао СДТ-у које је исту изузело.

„У СДТ-у постоји сваки папир који се тиче тендерског поступка уговора, анекса уговора, записнике са састанка одређених оперативних тимова и слично и вјерујем да ће то бити један од највећих случајева које ће СДТ да процесуира када нађу за то вријеме“, поручио је Чарапић.

Нагласио је да је ово можда и „највећа превара која је задесила Црну Гору.“

Василије Чарапић

„Никада се није десило да се државна имовина „из цуга“ да на период од 90 година у дугорочни закуп. Обично се иде на 30 година и када је оправдано даје се на 90 година. Овдје је одмах било дато 90 година – коме? Компанији „Еqуест Цапитал Лимитед“ и „Нортхстар“ Подгорица која је била ту као нека фирма која није имала неки оснивачки капитал, била је тек основа за потребе овог тендера, али „Еqуест Цапитал Лимитед“ је себе представила као лидера из области развоја тих некретнина, иако ће се показати да је основана свега годину прије самог тендера и да ништа није реализовала“, рекао је Чарапић.

Удио у тој компанији, како је казао, 2015. преузела је фирма из Кувајта чији представници, према ријечима Чарапића нијесу знали од кога су купили поменути пројекат.

„Али знају ко је водио преговоре и заступао тог инвеститора, а то је, син бившег министра и члана ДПС Бранимира Гвозденовића, који дан данас заступа овај пројекат“, тврди Чарапић.

Он тврди да су се у овом пројекту радиле „закулисне радње“, те да је, када се није знало како да се извуче, лоптица се бацила на Општину Херцег Нови да они буду „ултимативно криви“ зашто није изграђено 50км пута како би се реализовала инвестиција.

Посланик Демократске партије социјалиста и члан Одбора Оскар Хутер истакао је да разумије потребу за заказивање овог саслушања, али и да уколико постоје одређене сумње, оне треба да почивају на одређеној аргументацији.

„Не можемо да генерализујемо ствари и сводити мјеру одговорности на одређене политичке субјекте“, нагласио је Хутер.

Због тога је битно, каже, персонализовати оне који су били одговорни, а не генерализовати.

Он је тражио од министра Одовића да објасни шта је мислио када је казао да у посљедње вријеме мало по мало нестаје документација. Он је питао да ли су те ствари пријављене и да ли су добиле свој процес.

Оскар Хутер

Предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић рекао је да дијели забринутост предсједника Одбора Дејана Ђуровића у овом случају.

„Без обзира на све што смо појединачно учинили као Општина Тиват или Општина Херцег Нови, министарства и свега остало. Посљедица свега онога што је рађено прилично хаотично или неплански, довела је до свега овога нажалост. Мислим да би овај пројекат донио нову вриједност и Боки которској и туристичкој понуди“, рекао је Комненовић.

Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић казао је да су сматрали да Општина не може да ради тако велику инвестицију нити да се прихвати те обавезе, а након обављеног разговора договор је био да се уђе у израду пројектне документације, односно расписивања тендера.

„Сви споразуми и анекси споразума између државе и инвеститора нису долазили до нас нити је нас ко обавјештавао везано за тај дио, и да су потписали анекс 2017. Сумњам да је то све био договор од представника некадашње власти односно министара који су имали одређене проценте у власништву те фирме касније“, навео је Катић.

Рекао је да главни инвеститори и власници никада нијесу долазили у Општину Херцег Нови.

Заштитница имовинско-правних интереса Бојана Ћировић казала је да сви причају о томе шта је држава пропустила и није извршила а нико не прича о томе шта је инвеститор буди дужан да инвестира и да ли је шта пропустио.

„Овдје је сијасет питања и проблема који нијесу само на нашој страни али срећа у свему овоме, како је рађено и шта је рађено, јесте да они немају активну легитимацију да уђу у овај поступак“, казала је Ћировић.

Она је казала да представници „Нортхстар“ данас нијесу дошли на сједницу јер „немају чиме да се бране“.

В.д. директорице Агенције за инвестиције Снежана Ђуровић подсјетила је да Агенција са надлежностима које сада има и у овом формату није постојала у тренутку закључења уговора.

Снежана Ђуровић (Фото: Сцреенсхот)

Она је казала да није успјела да у документацији Агенције нађе иницијални акт којим је ондашњи секретаријат добио надлеженост да се бави праћењем реализације тог пројекта, али и да је добила усмене информације како је дошло до тога да се секретаријат укључи у праћење реализације.

„Закључком Владе чини ми се 2022. године Министарство финансија предузима даље активности на комуникацији са инвеститором а након достављеног обавјештења о раскиду уговора Агенција нема никаквих надлежности нити увид у даљи развој догађаја“, истакла је Ђуровић.

Нагласила је да у архиви Агенције постоји бројна документација о овом пројекту, те да је она послата Одбору на увид.

Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић казао је да су у сарадњи са Агенцијом дошли до одређених сазнања. Надлежност његовог ресора је, како је казао, одабир Канцеларије која ће заступати Црну Гору у том арбитражном поступку.

„Постоје одређене закулсне радње које би требало да испитају други надлежни органи а надам се да ће ово саслушање томе помоћи“, казао је Одовић.

Министар туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Владимир Мартиновић казао је да ресор на чијем је челу ни у једној фази поступка није био неко ко може да стопира инвеститора или да утиче на овај пројекат.

Владимир Мартиновић

„Читав поступак до 2020. године водила је Агенција за инвестиције. Као министарство смо могли на неки начин да пошаљемо допис у дијелу надлежности али то нијесмо учинили. Покушали смо и добили све релевантне податке које можемо добити, на начин што у нашем министарству не постоји ниједан документ који се тиче овог случаја. За опцију сам да сви заједно као држава имамо одговоран однос према инвеститорима али наравно да они морају пословати у складу са законом и са оним што су важеће норме“, казао је Мартиновић.

Вјерује, каже, да ће надлежне институције предузети оне мјере које требају како би овај случај испитали до краја.

Према ријечима Мартиновића, одговоре на сва питања треба да да Агенција за инвестиције.

„Ми не посједујемо ниједан документ званични да је по овом закључку поступано“, истакао је он.

Апеловао је да се овај случај не политизује, и позвао да се, уколико има нешто спорно у њему, овим случајем бави тужилаштво.

Нагласио је да жали што сједници Одбора данас не присуствују они који су од почетка учествовали у том случају.

Предсједник Одбора Дејан Ђуровић казао је да је у читавом случају више ствари проблематично.

„Цијена квадрата земљишта је утврђена на 55 еура што је крајње потцијењен износ јер се ради о локацији на самој обали мора. Проблематичан је износ и годишње фиксне закупнине која у почетку износила 55 а касније 66, 77, 88 и 99 а нашла се средња вриједност 77 центи. У анексу уговора инвеститор је ослобођен плаћања ПДВ на закуп па је на тај начин држава ускраћена чини се за милионски износ. Сада нам слиједи спор од најмање 34,3 милиона колико је тужбени захтјев уз измаклу добит од 100 милиона еура“, казао је Ђуровић.

Упитао је министра туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Владимира Мартиновића и министра просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанка Одовића, између осталог, да ли имају документацију које су активности рађене у реализацији овог говора и колика су била укупна улагања инвеститора.

Такође, Ђуровић је питао и које су активности предузете након што је инвеститор у фебруару обавијестио Владу Црне Горе да ће покренути арбитражу.

Дејан Ђуровић (Фото: Сцреенсхот)

Сједници су присуствовали Владимир Мартиновић, министар туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Јанко Одовић, министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Бојана Ћировић заштитница имовинско-правних интереса Црне Горе, Стеван Катић, предсједник општине Херцег Нови, Жељко Комненовић, предсједник општине Тиват.

Нико од представника инвеститора није присуствовао сједници.

Подсјетимо, саслушање је организовано на предлог предсједника Одбора Дејана Ђуровића (НСД).

„Имамо арбитражни поступак који је пред судом у Лондону и лако се може десити да нас овај пројекат кошта 100 милиона еура“, казао је раније Ђуровић.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: