Булатовић: Агробуџет само потврђује да пољопривреда није један од Владиних приоритета
1 min read
Пише: др Бранко Булатовић
Чак и летимично ишчитавање Агробуџета, документа који је јуче усвојен на Влади, представља потврду опредјељења тренутне Владе да пољопривреда није један од њених приоритета. Након пола године мучног натезања и сагледавања стања, мјеру ‘’експертског’’ искорака видјели смо кроз тричавих 3.5 милиона € више у односу на 2020.годину – све то у времену пандемије Ковида, скраћења ланаца снабдијевања, општег раста инпута у пољопривредној производњи и цијена хране.
Седам мјесеци апостолско-експертског мандата остају црна рупа црногорског аграра, кроз успостављање односа и пракси које су министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде максимално удаљиле од пољопривредних произвођача и њихових удружења, које је кулминирало незадовољством и протестима пољопривредних произвођача. Примјетно је и губљење даха у европским интеграцијама, изостанак како неопходних кадровских промјена, тако и законодавних активности, финансијски дефицит и минималистички агробуџет. Пуко упоређивања овогодишњег и прошлогодишњег агробужета не може одсликати стање у пољопривреди, ако се не стави у одговарајући контекст.
Агробуџетом је пољопривреди опредијељено 27.162 мил.€ , насупрот прошлогодишњих 24. 404 мил. € (цифра која укључује и финансирање Управе за безбједност хране и ИФАД национално кофинансирање), што не може никако бити мјера потреба аграра у ковид и пандемијском окружењу. Након пола године привременог финансирања, многе мјере се нису, а многе и неће моћи бити реализоване, обзиром на сезоналност пољопривредне производње и рокове инвестирања која иста дефинише. Услед пада БДП-а од 15.6% током 2020.године, законито је коригован и овогодишњи државни буџет надоље, те је минимално увећано и ућешће агробуџета у укупном буџету (1,1%). Занимљиво је да су старачке накнаде остале на идентичном нивоу од 3.2 мил €, и поред повећања ове накнаде са 72 на 100 € (почев од 1.07.), те се намеће питање да ли је у питању рачунска грешка или се накнаде неће исплаћивати у увећаном износу? Такође је суштински најзначајнији И стуб (директна плаћања) увећан за свега 1 милион € и то након готово 10 година, те ако узмемо у обзир ефекте инфлације за дати период повећање чини недовољним и неблаговременим. Његово повећање је махом резултат повећаног ућешћа кредитних средстава из МИДАС ИИ пројекта за 750.000 € за плаћања по Ха површине. Систем стотина хиљада хектара пашњачких површина остао је ван система директних субвенција, што ће Црну Гору коштати десетине милиона еура на годишњем нивоу, који би јој након чланства припали из структурних фондова ЕУ и по овом основу. Господа из министарства пољопривреде не познају један од основних постулата преговора са ЕУ, а то је да ће се током преговора узимати просјек директних плаћања за задњих неколико година, који ће ЕУ фондови након чланства финансирати са 100%. Окончањем преговора у оквиру кластера пољопривреде, чак и прије пуноправног чланства! Незнање, несналажење или равнодушност ће нас потенцијално коштати колико и неколико цјелокупних агробуџета, а за то очигледно нико неће сносити макар политичке последице.
У односу на 0,92% учешћа агробуџета у укупном буџету током прошле године, 1,1% је сасвим недовољно и у суштини идентично. Ако знамо да је просјек буџетског финансирања пољопривреде у земљама ЕУ 3.5%, а у региону се креће од 4-7%, сасвим је логичан закључак да је домаћи фармер у старту мање конкурентан макар 3.5 пута. При томе, иако је финансиран на нивоу 3.5%, учествује у ЕУ БДП-у са 441 милијардом € (бруто), што чини 1,7% укупног БДП-а ЕУ. Код нас је ситуација обрнута – иако из буџета добија свега око 1%, пољопривреда генерише 8-9% црногорског БДП-а. Дакле, мјера финансирања пољопривреде кроз агробуџет (национално финансирање) мора бити минимално 1.5 до 2%, односно, близу 50 милиона €. Поврх свега, од 163 милиона € које је Влада још у јануару опредијелила за помоћ црногорског привреди, пољопривреди није припао ни цент. Такав ниво безосјећајности према 240.000 људи који живе у руралним подручјима јесте заиста запањујући.
Законодавна активност министарства пољопривреде је равна нули, те неко од најзначајних системских закона у аграру деценијама чекају истински реформски искорак. Не постоји Стратегија развоја пољопривреде за период 2021-2027, као и из ње изведени Национални програм руралног развоја, како то дефинише Закон о пољопривреди. Доношење ових докумената су основ за подршку из ЕУ ИПАРД фондова, али и вођење економске политике у аграру. Списак најважнијих нових закона остављамо некој новој, истински, а не самопроглашеној експертској Влади. Навешћу само питање земљишне политике, задругарства и организација тржишта, које су потпуно ван фокуса министарства. Ако пак, знамо да се преко 40% свих тржишних вишкова у ЕУ пласира преко задруга (кооператива), онда је сасвим јасно гдје је Црна Гора у том дијелу. Вођење економске политике у аграру чека успостављање мреже рачуноводствених података у аграру (тзв. ФАДН-Фарм Аццоунтинг Дата Нетwорк), те као последицу не знамо ефекте улагања у аграр, нити дефинисан правац дјеловања у оним секторима пољопривредне производње који су проблематични или дефицитарни. Друштвени и стручни консензус у стратегији пољопривредне производње не постоји, обзиром да Закон о пољопривреди, као кровни документ, није никада дефинисао оснивање Савјета за пољопривреду, који би био глас свих најважнијих актера у пољопривредној производњи (академска и неучна заједница, удружења у пољопривреди, предузећа у области прераде, трговине, Привредна комора, Министарство).
Кључни хендикеп у области финансирања пољопривреде и руралног развоја, односно непостојање Кредитно-гарантног фонда у пољопривреди, био је и остао препрека за динамичнију реализацију кредитних и грант средстава, посебно ИПАРД ЕУ структурних фондова. Непостојање институције гаранта хипотеке за људе са села, представља непремостиву препреку за већину њих којима је повољан кредит био услов технолошког и сваког другог развоја на породичном газдинству. Тиме је фармер осуђен на милост и немилост комерцијалних банака узимањем неповољних кредита са зеленашким каматним стопама. Насупрот овоме, 165 кредитно-гарантних фондова деценијама успјешно функционишу у оквиру ЕУ.
