• Мозаик
• Насловна
• Политика

Булајић: НАТО носач авиона у Боки је провокација већинске Црне Горе, али и Русије

1 min read

11 година ‎ ИН4С

Потпредсједник Нове српске демократије Страхиња Бујалић оцијенио је да се долазак НАТО носача авиона у Боку може протумачити као провокација већине грађана Црне Горе, али и Русије, додајући да гдје год су дошли ратни бродови Алијансе за собом су остављали моралну трулину и духовну пустош.

Он је, у интервјуу за портал ИН4С, казао да НАТО носача авиона у Боку није добродошао гост, наводећи да ни у једној анкети није забиљежено да је подршка грађана Црне Горе тој окупаторској алијанси прешла 35 одсто.

„Долазак тог брода, по мом мишљењу, веома је лош потез НАТО-вих планера и може само да изазове, а што ја очекујем, контраефекат те да тај проценат буде још нижи. Дакле, провокација јесте у питању, али не само  према људима у Црној Гори који се противе учлањењу у НАТО. Мислим да се то мора посматрати и у ширем контексту, у констелацији нових односа на међународној сцени, односно, свеукупног политичког, економског, а посебно војног јачања и утицаја православне Русије“, истакао је Булајић.

Према његовим ријечима, НАТО планерима никако није јасно како то да обичан грађанин Црне Горе нуди руском предсједнику Владимиру Путину бесплатно своју земљу, а нико се не сјећа да то понуди Бараку Обами.

Булајић сматра да је, у овом тренутку, за Црну Гору оптимална опција војна неутралност, коју ће гарантовати и Русија.

Он је казао да је Москва показала завидно стрпљење према Црној Гори, упркос срамној одлуци Подгорице о увођењу санкција, али је питање да ли ће се Русија тако понашати и убудуће.

Булајић сматра да је срамна политика Владе Црне Горе која нема намјеру да тражи било какву одштету за НАТО злочин у Мурини.

Он је поручио и да би све друго осим референдумског изјашњавања о евентуалном чланству Црне Горе у НАТО представљало политичко силеџијство.

1. У Црну Гору у понедјељак треба да стигне НАТО носач авиона из Италије. Сматрате ли да тај чин представља провокацију, односно стављање прста у око већини грађана Црне Горе, који су, по свим истраживањима, против уласка у тај савез?

• Да, упловљавање НАТО носача авиона у територијалне воде Црне Горе може да се протумачи и као провокација. У бити, тај чин, огромна већина нашег народа доживљава управо тако. За све нас који препознајемо да је НАТО пакт  главни глобални реметилачки фактор, тај брод није добро дошао „гост“. С друге стране, који је прави разлог због кога је команда НАТО послала тај брод баш код нас? Нијесам склон да у потпуности прихватим да је искључиви разлог доласка тог носача да би само нас провоцирао и у одређеном смислу утицао на наше јавно мњење. Познато је да ни у једној анкети није забиљежено да је подршка тој окупаторској алијанси прешла 35 одсто. Долазак тог брода, по мом мишљењу, веома је лош потез НАТО-вих планера и може само да изазове, а што ја очекујем, контраефекат те да тај проценат буде још нижи. Вјерујем да је овај носач дошао и са неким другим разлогом, а сумњам да је власт у Црној Гори нешто посебно „умољавана“ од њихове стране, како би дозволила тај долазак. Дакле, провокација јесте у питању, али не само према људима у Црној Гори који се противе учлањењу у НАТО. Мислим да се то мора посматрати и у ширем контексту, у констелацији нових односа на међународној сцени, односно, свеукупног политичког, економског, а посебно војног јачања и утицаја православне Русије. С једне стране, НАТО жели да оствари апсолутну контролу и доминацију над Медитераном. С друге стране, НАТО неће бирати средства да вријеме до предсједничких избора 2015. године у Бјелорусији, а што они виде као неку шансу за себе, искористи за комплексан притисак на Русију како та држава не би имала довољну снагу за учвршћивање сарадње у оквиру Евроазијске уније, са Бјелорусијом, Казахстаном и другим земљама. Међутим, Бјелорусија није Украјина, и у савезу је са Русијом, и то је нека друга прича.

1. Може ли Црна Гора развијати туризам са НАТО носачима авиона, посебно ако се зна да више од двије трећине гостију долази из Русије и Србије?

• Ово питање, у одређеном смислу, може да имплицира ситуацију као да је Црна Гора чланица НАТО алијансе. Замислите слику како са неког НАТО носача авиона, по упловљавању у наше воде, после дуже пловидбе и разарања неке старе цивилизације, искочи неких 3-4 хиљаде, рецимо, америчких војника у неки град на приморју. Пошто су убијали, попалили и срушили, обично оне који су бар стотину пута слабији од њих, дошли мало да се код нас одморе. Страшна слика! По СОФА споразуму који је потписала Влада Црне Горе, они могу да раде шта год им падне на памет. Буквално. И да убију, овдје им нико ништа не смије. А туризам? Па туризам би се претворио у нешто што нико не жели. То једно с другим никако не би ишло. Малој и сиромашној Црној Гори није мјесто у милитантној организацији која се све више користи као инструмент за сукоб цивилизација. То је једноставно питање смисла и здравог разума. Истини за вољу, питање смисленог вођења спољне или унутрашње политике овој Влади никад и није била одлика. Многи нокаути које је ова Влада доживјела на спољњем и унутрашњем плану, политичком и економском, моралном и историјском, у ствари говоре о трулежи у којој се налази Црна Гора, а што све нас окружује. Највећа кривица је на таквој отуђеној Влади која Црну Гору води ван њеног цивилизацијског круга и која се веома труди да Црну Гору потпуно устали на идеји Бжежинског “комунизам је готов, на реду је православље”. Влада и кругови истомишљеника, па и они који су до јуче били с њима на истом послу, али који и данас предано раде на остварењу “црногорског идеолошког пројекта”, Црној Гори упорно и доследно намичу  антисрпску, антируску и антиправославну маску. Све је то толико труло. Али, управо они који те носаче усмјеравају, због својих интереса одржавају такво стање у Црној Гори. Њима и уском кругу људи из ове власти то стање једино и треба. Гдје год су дошли ти усмјеривачи носача авиона, било Ирак, било Либија, било Црна Гора, било гдје друго, само за собом носе, али и остављају моралну трулину и духовну пустош.

1. Да ли се долазак овако снажног ратног брода НАТО у Црну Гору може сматрати и као својеврсна индиректна порука тог војног савеза Москви. С друге стране, црногорска јавност се бомбардује изјавама западних званичника о руској војној бази у Црној Гори?

• Кад сам говорио да долазак тог брода треба да се посматра у ширем контексту управо сам мислио на то. Амерички сенатор Кристофер Марфи је прије неког времена изразио забринутост што предсједник Владимир Путин наводно планира да изгради војну базу у Црној Гори. Крајње је лицемјерно да неко ко је наш православни српски народ звјерски убијао, да буде забринут због тога. Наравно, то јесте индиректна порука Русији. Исто као што нека звијер, на свој начин, “обиљежава” своју територију, тако су и они послали тај носач авиона. Можда сенаторова забринутост лежи у страховитом комплексу њихове “изузетности”, па им није јасно како то да наш човјек нуди Путину бесплатно своју земљу, а нико се не сјећа да то понуди Обами. То им је знак да наш једноставни, добри човјек предсједника Русије доживљава као свог, као пријатеља, као члана породице. Огромна већина народа воли Русију и Путина. Воли све руско и православно … па шта? У чему је проблем? Чему забринутост? Ипак, у овом тренутку, за Црну Гору је оптимална војна неутралност коју ће гарантовати и Русија. А да ли је и “доносилац демократије”, НАТО, спреман за такав демократски искорак имајући у виду расположење огромне већине нашег народа? Уколико није, онда би било елементарно демократски да нас бар не увјеравају у “изузетност” њихових “вриједности” и “демократске капацитете”.

 4. Колико даље приближавање Црне Горе НАТО-у значи и њено удаљавање од Русије, односно какве све то последице може имати за црногорску економију?

• Свједоци смо да је Влада Црне Горе, ничим изазвана, увела тзв. санкције Русији и тиме, уз признавање квази-државе Косово, сасвим сигурно уписала себе најкрупнијим словима на најтамнију страницу црногорске историје. У питању је срамота епохалних димензија. Због политике коју води Влада Црне Горе, имам утисак да су односи између Русије и Црне Горе практично “на леду”. Поступање црногорских званичника према земљи без које Црна Гора данас не би ни постојала, сасвим сигурно, код руске стране изазвало је велико разочарење. Иако је до сад Русија показала завидно стрпљење, од скоро је забранила увоз реекспортованог меса из ЕУ и то доживљавам као први корак. Умјесто да Влада искористи тренутно стање за поправљање односа са Русијом и, у економском смислу, боље се позиционира, она управо супротно ради. Уколико руска страна повуче свој капитал из Црне Горе, а сјетимо се како су се црногорски званичници не тако давно радовали и бусали што су Руси унијели овдје преко двије милијарде, ко ће га замијенити. Већ се ове сезоне примијетио и оставио траг недолазак очекиваног броја туриста из Русије, око КАП-а траје судски процес са могућношћу да га Црна Гора изгуби, што би Црну Гору довело до потпуног економског колапса и много чега још. Влада ради у корист опште штете свих њених грађана. Вјерујем да ће следећи руски корак у смислу санкција Црној Гори услиједити, јер свака озбиљна држава која држи до себе и свог поноса, колико год била благонаклона и пријатељски расположена, а Русија јесте таква, ипак мора да испоштује принцип реципроцитета.

1. Има ли оправдања политика Владе Црне Горе која нема намјеру да тражи било какву одштету за НАТО злочин у Мурини?

• Лијепо је и импонује кад можете да говорите да је нечија политика достојанствена, доследна, да се та и та Влада понаша на општу добробит народа, да живите у поносној држави, да нијесте понижени, да из пуних уста кажете “ја сам патриота” и да следствено томе васпитавате своју дјецу. У данашњој Црној Гори тога нема. Званична политика Црне Горе то не нуди. Нуди управо супротно. Црногорско друштво мора да прође катарзу. Сва понизност, марионетски статус, потпуно одсуство духовности, огледа се у теми садржаној у Вашем питању. Наравно, Влади ни не пада на памет да тражи било какву одштету по питању незапамћеног злочина у Мурину. Током злочиначке агресије 1999. године против српског, али и осталих народа на простору СРЈ вођен је и уранијумски и диоксини рат. Наравно, од тих ужасних агенаса и отрова није поштеђен ни простор  садашње Црне Горе, ни њено становништво НАТО је оставио огромне последице које данас сви трпимо. Огроман је пораст атипичних болести, а за неке се до тада практично није ни знало. Данас у Црној Гори напр. биљежи се огроман пораст броја дјеце са первазивним поремећајима од којих аутизам полако заузима доминантно мјесто, Паркинсонова и Алцхајмерова болест такође, а да не говорим о енормном броју обољелих од карцинома, преко 10% популације има дијабетес који поприма облик епидемије итд итд. Познато је да диоксин оставља трајне, па и генетске последице. То најбоље знају Вијетнамци на које је диоксин тако брутално употријебљен. Уранијум који је од стране НАТО коришћен 1999. године, управо ових година почиње да даје свој пуни ефекат и отуда, кажу добри познаваоци, толики пораст броја умрлих од карцинома, али и других болести. То је класичан ратни злочин. То је геноцид. Да би лицемјерје било комплетно, за злочине које су направили, сада исти они суде жртви и убјеђују нас да су у праву. Потпуно лудило. Зар неко очекује да ће ова Влада ида помисли, а камоли да тражи неку одштету за све то? Ја не очекујем. То може да уради само патриотска Влада која води бригу о добробити сопственог народа.

1. Може ли се одлука о евентуалном чланству Црне Горе донијети без консултовања грађана на референдум, односно заобилазним путем у парламенту и шта би то значило?

• Већ сам напоменуо да малој и сиромашној Црној Гори није мјесто у тој офанзивној ратној алијанси. Сасвим нам је довољан оквир “Партнерство за мир” као вид сарадње са НАТО-ом. Војна неутралност, која би била гарантована и од Русије, оптимална је варијанта у овом тренутку за Црну Гору. Разлози су бројни. Лично мислим да причу о учлањењу Црне Горе у НАТО, једноставно треба архивирати, односно одбацити. Ова власт је, мимо воље и расположења већине народа, све покушала, понижавала се, шта све није радила како би добила позив, дала је све што је могла. И шта је резултат? Потпуни спољно-политички пораз – просто, испало је да они нас неће. Међутим, Влада се и даље понаша и прича о том НАТО-у као да осим Владе нема нико други да живи у Црној Гори, као да је то само њихова ствар. Понаша се као што се понашају све послушничке и марионетске Владе.Та прича се упорно и даље пласира народу, а укупни дуг Црне Горе расте ли расте и сада износи двије хиљаде и двјеста милиона евра. Дијете које је јутрос рођено већ је дужно измедју 3 и 4 хиљаде евра, а они опет о том НАТО пакту. Уколико ипак дође до изјашњавања о учлањењу у НАТО, то једино може да буде на референдумском изјашњавању, али под једним условом – тај референдум, императивно мора да буде поштено организован. И у том случају то мора да припреми једна много озбиљнија и одговорнија Влада. Изјашњавање у Скупштини носи са собом и могућност закулисног договарања, али и то што структура скупштинског сазива не одговара расположењу грађана Црне Горе по питању чланства у НАТО. У народу је свега 35 одсто за учлањење, а у овом Скупштинском сазиву тај проценат је много већи и не би одразио праву вољу грађана. Само грађанин појединац, као изворни носилац суверенитета, има неприкосновено право да на поштено организованом референдуму донесе једну такву, судбинску одлуку. Све остало би било политичко силеџијство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: