Бугарска: 10. година НАТО-а, војска никад слабија

У марту ове године дочекан је јубилеј од како је Бугарска постала пуноправни члан Организације северноатлантског пакта – НАТО, што се догодило у оквиру петог и највећег проширења НАТО-а од настанка алијансе 4. априла 1949. године. Државе оснивачи војног савеза су Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Уједињено Краљевство и САД. И пре него што је постала званична чланица Алијансе, Бугарска је активно учествовала у њеним војним операцијама. До 24. марта 2014. године број припадника Оружаних снага РБ који су учествовали у војним операцијама НАТО пакта износи 12.802, од којих 2.304 официра, 2.942 водника, 7.530 војника и морнара, и 26 државних службеника.

На бугарском порталу БГ Њуз, објављен је текст како Бугари доживљавају чланство и да ли их је то коштало.

,,Дана 29. марта тачно је 10 година од када се Бугарска придружила НАТО-у. 10 година у НАТО-у и бугарски политичари, без обзира на политичку боју, настављају да се ослањају на митски члан 5, који каже да је напад против једне стране пакта напад на све остале.

Овај митски члан, међутим ни на који начин обавезује са војним одговором.

10 година ми смо у НАТО-у, а наша војска никада није била слабија, мањи, мање добро обучени, мање добро наоружани и безначајани. Дакле, имамо само неколико ратних бродова неколико десетина дотрајалих авиона и 30. 000 у војсци хероја, од којих је скоро једна трећина: официри без пиштоља.

Са таквим арсеналом, како је пригодно примјетио бугарски новинар, можемо учествовати у великој биоскопској производњи, али не и у реалној акцији.

И док смо на тему производње биоскопа, у ово вријеме заиста има лијепих бугарских филмова. Као ,,Резервисти„.

То је управо наша војска сада, неколико oddballs који су све само не, војници.

Наше геополитичке карактеристике су такве да је Бугарска у обавези да има јаку војску.

Доста са овим изговором да смо сиромашни. Наша земља никада није била богата земља, нити има велике људске ресурсе, али дуго времена је имала стварну и ефикасну војску.

Били смо сиромашни, а 1885. године за вријеме српско – бугарског рата, били смо сиромашни током два рата током Првог свјетског, Другог свјетског рата чак.

Али током свих тих ратова бугарски војник борио се као лав, имали смо војне стратеге. Јаку војску чак и током комунистичког режима смо имали.

После промјена, међутим, бугарски политичари су одлучили да су оружане снаге застареле.

Започели су ,,реформу“ у ​​трансформацији бугарске војске ,,троје у пензији“.

Прво светло да НАТО види нашу земљу, пре свега, као територија чије луке и аеродроми могу да користе били смо приморани на уништење наших ракета СС – 23.

Нико нам није рекао зашто треба одустати овог стратешког одвраћања оружја сваког противника (осим права на добијање модернизоване верзије), чији западни или источни еквивалент је у служби са скоро свим великим армијама у свијету, укључујући и НАТО. Хајде, није нико озбиљно мислио да би ови пројектили погодили Београд и Истанбул? Не, мислим да је неко управо имао никаквог интереса за јаком бугарском војском. Чак и наши савезници у НАТО-у. Ми смо потребни за политички договор, али не и као војна сила.

Вијетнам је непремостив фактор у нестабилном региону југоисточне Азије и због тога је потребна јака војска. Војска обезбеђује Вијетнамз независност, бранећи националне позиције и то је постала основа за економски напредак Азије.

А сада погледајте било коју фотографију бугарске војске. Провјерите их. Један има капу, други поклопац, трећи је чак без шешира. Четврти је дебео, низак пети, шести је дугачак и танак.

После 1989, бугарска популација смањена је за скоро 2 милиона људи, полиција је остала исте величине, а војска опала између 4 и 5 пута.

Драго ми је што имамо малу, мобилну, модерну и ефикасну војску, али нас је само мало. Само, тако ће бити све док бугарски политичари схвате да улагање у војску је инвестиција у земљи сигурности и проспериотета.

Само овде ми се играмо чекајући ,,три пензије“, и растежемо ратлук за националну безбједност.

Хајде да не чекамо Ујка Сема. Заборавите Светог Ивана. Нека бугарски народ буде спреман да се бори сам, а онда они који желе да нам диктирају шта да радимо, можда мало више треба да слушају наш глас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: