Будућност заснована на разумевању и правди
1 min read
Хју Џекман (Фото ЕPA-EFE/Clemens Bilan)
Метропола светског филма Лос Анђелес, у току марта месеца, после сто година свог завидног постојања, доживео је своја највећа два осећања среће и поноса што су његова два фестивала освојила највеће награде столећа као што су „Златни Глобус” – фестивал страних новинара Холивуда и фестивал Музичке академије који је основан после Првог светског рата. Међутим, такорећи истих дана корона вирус напушта лукаво своју земљу Кину и убија невине грађане Америке и других земаља света. Пусте улице Лос Анђелеса, уплашено становништво са маскама на лицу и на са два метра удаљености једни од других, тужна је слика коју ових дана гледамо.
Ради свега овог, покушаћу да у разговору са Хју Џекманом, главним протагонистом драме „Лоше васпитање” (Bad education) читаоцима Политикине„ТВ ревије” објасним шта се све тражило од филмских радника да раде да би сачували углед својих студија и филмских пројеката. Ево зашто режисер Кори Вински ово каже:
– Не треба да се заборави да је у току своје стогодишње егзистенције Лос Анђелес неколико пута морао да се грчевито бори за свој опстанак и да ће из тог разлога, како Хју чврсто верује, његов начин прилагођавања свакодневним друштвеним променама учинити да и данас Лос Анђелес остане непобедива метропола светског филма.
И сценаристи филма „Bad education” Мајк Маковски и Петер Колкер уклапају се у филмске потребе данашњице када у филму критикују просветне раднике једне врхунске школе које више интересује непоштено зарађен новац него образовање деце.
Мајк Маковски каже:
– Са великим задовољством сам писао ову драму. Филм је казао све што је требало да се каже у име наше деце.
Да подсетимо, црна комедија с Хјуом Џекменом и Алисон Џени, заснована на истинитој причи о највећој финансијској превари у државном школству у америчкој историји, „Лоше образовање“имала је премијеру 10. маја ин а ХБО каналу. Надзорник школе на Лонг Ајленду, Френк Тасон (Хју Џекмен), и његова асистенткиња за пословање, Пем Глакин (Алисон Џени), заслужни су за престижан статус школског округа Розлин. Френк, увек педантно сређен и дотеран, мајстор је ширења позитивне енергије, како пред групом истакнутих чланова заједнице, тако и у канцеларији са забринутим учеником или родитељем. Укратко, рекло би се да Френк не може да погреши. Заправо, све док одважна ученица која се бави новинарством (Џералдин Вишванатан) не почне да истражује извештаје о трошковима и открије финансијску превару епских размера, што подстакне Френка да осмисли детаљан план и заташка превару – по сваку цену.