Док су се широм Црне Горе славили дани народног устанка, један иступ, више идеолошки испад него политичка порука, потресао је јавност. Амина Цикотић, потпредсједница СДП-а и функционерка тзв. “Европског савеза”, јавно је извријеђала симболе црногорске историје, укључујући и саму Ловћенску капелу – завјетни храм Петра II Петровића Његоша.
Она је, коментаришући честитку поводом 13. јула коју је упутио одборник Уједињене Црне Горе Миливоје Брковић, оптужила њега и све њему сличне да величају “фашистичке сараднике”, иронично поручујући да су “Брџа и Брџе таман ниво и мјера” за актуелне власти.
На мрежи X написала је:
“Да ли је можда овај гест њиховог партнера запарао осјетљиве уши ПЕС-а? Или реагују само на пиштаљке? А можда су ставили чепиће у уши за други дан празника. И онда се буне што им звиждимо јер су у коалицији са фашистима.”
У истом маниру, Цикотић је отишла и корак даље. Ловћенску капелу назвала је “симболом политичког насиља” и “културне окупације”, јасно стављајући до знања да не признаје завјетну жељу Његошеву, нити вриједности које су биле темељ црногорске државности кроз вијекове.
Реакција није изостала.
Миливоје Брковић, одборник Уједињене Црне Горе у Подгорици, одговорио јој је без увијања за портал ИН4С:
“Раштимованом антисрпском хору, који на помен Драгољуба Михаиловића моментално губи присебност, придружила се и ведета СДП-а, Амина Цикотић. Засипа Амина јавни простор старим, непорецивим истинама њихове идеолошке машинерије. Брани Амина 13. јул од мене и сличних, чији су преци устанак и подигли, док су неки други с поносом клицали италијанским и њемачким окупаторима.”
Брковић за ИН4С даље поручује да се Амини може “понешто опростити због незнања”, али упозорава да “није толико незнавена колико је злонамјерна”.
“Умјесто насртања на потомке устаника, предлажем јој да у тренуцима предаха прелиста понешто од релевантне литературе и упозна се са неславним дометима формација чије идеје неоспорно баштини – као што је, на примјер, Муслиманска милиција. А што се тиче Ловћенске капеле – нека не брине. Обновићемо је ми који смо остали привржени Његошевом завјету и аманету. Те обавезе су одавно релаксирани Амина и остали цикотићи”, закључио је Брковић.
Удара ли Европа изнутра на Његоша?
Спор око Ловћенске капеле није тек културна дилема – он је идеолошка раздјелница. Када Цикотић говори о “клечању пред Ловћенском капелом” као о понижењу, она не критикује политику – већ саму суштину црногорске историје, њену вертикалу, од “Горског вијенца” до 13. јула, од бојева против Османлија, до ослободилачких ратова под црвеним барјаком.
Његош није само пјесник, владика и државник. Он је симбол борбе против империјализма, против тираније – и с Истока и са Запада. Када га данашњи “европејци” нападају као реликт, они тиме не негирају само српску духовну баштину, већ бришу и темеље Црне Горе. Његош је био Европа – али Европа части, слободе, мисаоности. Не Европа бирократског памфлета и идеолошке амнезије.
Зато је порука Миливоја Брковића толико важна: она није усмјерена само против Цикотићкине политичке површности, већ против цијелог пројекта брисања идентитета под изговором “модернизације”.
За кога је 13. јул?
Амина Цикотић данас покушава да редефинише 13. јул у складу с партијском нарацијом, заборављајући да су баш они које данас напада – Срби, православни Црногорци, сељаци, свештеници – устали против фашизма 1941. године. У тренуцима док су колаборационисти формирали Муслиманску милицију и призивали Трећи рајх, ти исти људи су из шума Црне Горе поручили: слобода или смрт.
Ловћенска капела, Дража Михаиловић, па и сви они које Цикотић назива “фашистима” – данас су оруђа у њеном покушају да разгради Црну Гору онакву каква је историјски била.
Али неће моћи.
Као што рече Брковић за ИН4С: “Ловћенску капелу ћемо обновити ми који смо остали привржени Његошевом завјету. А релаксирани цикотићи нека се не брину.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Аminin djed i moj djed nisu bili u istim redovima kad se ustanak dizao. Moj je dizao ustanak, a njen?
A njeni u Plavu i Gusinju slavili Veliku Albaniju i usput sa popisa eksportovali Srbe..neke pod zemlju a ko je imao srece van Velike Albanije.
Ne brigaj tuđu brigu !
Ocete li je obnoviti prije ili posto se vojska na Kosovo vrati?
Istovremeno kako se stvari odvijaju
Ne brigaj tuđu brigu !
Ujko
Vjeruj me i ti ćeš trčat da je podižeš