Britanija ima tajnu bazu za špijuniranje

Londonski list „Indipendent“ tvrdi da je objavio informacije koje „Gardijan“ nije hteo zbog dogovora sa britanskom vladom.

Velika Britanija ima tajnu bazu na Bliskom istoku za nadzor, praćenje i analizu elektronske pošte, telefonskih poziva i saobraćaja na internetu važnog za interese zapadnih obaveštajnih službi, otkrio je juče londonski list „Indipendent”. Pozivajući se na dokumenta bivšeg američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, list nije precizirao gde se tajna baza tačno nalazi, ali je opisao njeno funkcionisanje nakon uvida u 50.000 tajnih dokumenata britanske Agencije za komunikacije, koja je pandan američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA).

„Internet baza je u stanju da do željenih podataka dođe i izdvoji ih uz pomoć tehnike koja omogućuje prolazak informacija podvodnim optičkim kablovima na Bliskom istoku“, piše „Indipendent“ i navodi da se dobijene informacije potom prosleđuju u bazu Agencije za komunikacije u engleskom gradu Čeltenamu, odakle ih britanski obaveštajci „dele“ sa kolegama iz NSA, za koju je nekad radio Snouden.

Dokumenta pokazuju da britanska vlada smatra da je postojanje takve baze ključno za borbu zapadnih zemalja protiv terorizma i da ona obezbeđuje sistem ranog otkrivanja potencijalnih napada širom sveta.

Instalacije na Bliskom istoku su posebno važne za Britance i Amerikance, jer omogućavaju povezivanje sa njihovim podmornicama koje kruže tim regionom. Sve poruke koje se šalju i uzimaju sa podvodnih optičkih kablova skladište se u „džinovsku“ memoriju računara, a potom se izdvajaju po potrebi. Dokumenta pokazuju da je u bazu uloženo milijardu i po dolara i da je ona deo projekta „Tempora“.

„Indipendent“ objašnjava da je 50.000 tajnih dokumenata o ovom projektu smešteno na internom sajtu koji po strukturi liči na Vikipediju, ali nije javan, već označen kao državna tajna. Prema pisanju lista, bliskoistočna baza za špijuniranje je uspostavljena po nalogu bivšeg šefa diplomatije Dejvida Milibanda. Prema tom nalogu Agencija za komunikacije je ovlašćena da prikupi informacije o „političkim namerama stranih sila“, terorizmu, širenju nuklearnog oružja, plaćenicima, privatnim vojnim kompanijama i ozbiljnim finansijskim prevarama. Međutim, ovaj nalog britanski ministri spoljnih poslova obnavljaju svakih šest meseci i pri tom mogu da ga menjaju, tako da britanski obaveštajci mogu slobodno, bez provere, da prate komunikaciju bilo koga u inostranstvu ili ko priča sa nekim u inostranstvu ukoliko misle da to potpada pod trenutni šestomesečni nalog šefa diplomatije.

Ovaj londonski list navodi da je objavio ono što „Gardijan“ nije hteo jer je imao dogovor sa britanskom vladom da ne objavljuje podatke sadržane u tih 50.000 tajnih dokumenata.

„Vlada je takođe zahtevala od lista ’Gardijan’ da ne objavi detalje kako su britanske telekomunikacione kompanije, uključujući ’Britiš telekom’ i ’Vodafon’, tajno sarađivale sa britanskom Agencijom za komunikacije u presretanju većine internet saobraćaja koji ulazi u zemlju. List ima podatke o ovom kontroverznom i tajnom programu više od mesec dana. Međutim, samo je objavio informaciju o šemi – koja uključuje plaćanje kompanijama da prate saobraćaj na optičkim kablovima koji ulaze u Britaniju – i to nakon što su se ti navodi pojavili u nemačkom listu ’Zidojče cajtung’”, navodi „Indipendent“ i dodaje da je portparol „Gardijana“ odbio da komentariše da postoji bilo kakav dogovor sa vladom.

Što se tiče umešanosti „Britiš telekoma“, ova kompanija je saopštila da su „pitanja u vezi sa nacionalnom bezbednošću za vladu, a ne telekomunikacione provajdere“, dodajući da može da uveri korisnike da poštuju zakon gde god da posluju i da ne otkrivaju podatke o svojim korisnicima osim ukoliko su u zakonskoj obavezi da to učine.

S druge strane, „Indipendent“ navodi da mu je izvor u kabinetu premijera Dejvida Kamerona rekao da su se oni „saglasili sa ’Gardijanom’ da će njihovi razgovori ostati poverljivi“. Isti izvor izneo je i strahovanja britanske vlade da bi advokat i novinar Glen Grinvald, koji i dalje ima u svom posedu dokumente dobijene od Snoudena, mogao da pokuša da ipak objavi informacije koje bi štetile britanskim interesima.

Taj strah vlade potiče i iz Grinvaldove izjave, nakon što je britanska policija devet sati na londonskom aerodromu ispitivala njegovog partnera Dejvida Mirandu, kome su i oduzeli laptop.

„Od sada ću biti još agresivniji u izveštavanju. Objaviću još mnogo dokumenata. Imam mnogo više dokumenata o engleskom špijunskom sistemu. Mislim da će zažaliti zbog ovoga šta su uradili“, rekao je Grinvald posle Mirandinog privođenja, koje su i Savet Evrope i Evropska komisija označili kao zabrinjavajući pokušaj britanske vlade da suzbije slobodu štampe.