• Наша Србија

Брисел објашњава: Нема правног основа на основу ког би ЕУ могла да санкционише Србију због Русије

3 године ‎ ИН4С

У радним телима Савета ЕУ тренутно се ради на усаглашавању позиција за отварање кластера 3 са Србијом

фото: Јарослав Пап/Танјуг

На свакодневна питања албанских новинара да ли ће Србији бити уведене санкције због неусклађивања са мерама ЕУ према Русији, у Бриселу понављају да је обавеза земаља кандидата да се „постепено“, током приступног процеса, ускладе са политиком ЕУ и одлукама у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

Објашњавају, међутим, и да не постоји правни основ на основу ког би ЕУ могла да санкционише Србије због неусвајања санкција против Москве.

„Одлука о следећим корацима земаља у приступном процесу, конкретно о отварању поглавља и кластера, јесте у рукама земља чланица. Оне ту одлуку доносе на основу извештаја Европске комисије о проширењу“, каже портпаролка ЕК Ана Писонеро, преноси Танјуг.

Према њеним речима, ЕУ и даље чини напоре са земљама кандидатима али и свим другим партнерима да им објасни зашто су уведене санкције и зашто је важно да се смањи снага „ратне машинерије која је на располагању Кремљу”.

Србија према Преговарачком оквиру који су усвојиле све земље чланице, а којим се руководи Европска комисија у приступном процесу, нема обавезу да се стопроцентно усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ све до њеног уласка у чланство.

Истовремено, у Бриселу оцењују да је тренутна ситуација на европском континенту „без преседана још од крај Хладног рата” и да самим тим очекивања од Србије превазилазе усвојене правне норме.

Овакав став првенствено заступају земље чланице које се директно осећају угроженим руским поступцима, као што су балтичке земље, али и земље које су раније имале тврде позиције по питању приступног процеса.

У радним телима Савета ЕУ тренутно се ради на усаглашавању позиција за отварање кластера 3 са Србијом, а у дипломатским изворима напомињу да, уколико се у наредних пар месеци не промени ситуација у Украјини, али првенствено позиција Београда, неке од чланица би могле да блокирају отварање кластера очекивано у јуну.

Оваквој ситуацији треба додати и чињеницу да у ЕУ нема претераног ентузијазма за убрзање процеса проширења било када је реч о Источним партнерима или земљама Западног Балкана.

Када је реч о Црној Гори, која се стопроцентно усклађује са спољнополитичким одлукама ЕУ, у Бриселу кажу да „поздрављају и цене јасне позиције Подгорице“, али и наглашавају да очекују да у пракси виде оно на шта се Подгорица обавезала, а то је примена санкција према Русији.

„Врло ценимо конзистентно и стопроцентно усклађивање Црне Горе са ЕУ спољном политиком. Имплементација је на националним властима где очекујемо робусну примену и брзо усвајање релевантних одлука у складу са досадашњим резултатима Црне Горе и у складу са њиховим снажним ставом у одбрани међународног права и територијалног интегритета и суверенитета Украјине”, каже портпарол ЕУ Петер Стано.

Када је у питању Турска, која је земља кандидат а није увела санкције против Москве, у Бриселу похваљују ангажман Анкаре наводећи да је она много учинила у области дипломатије и посредовања у украјинском сукобу.

Стано каже да се о оправданости и значају санкција према Москви разговара са широм међународном заједницом, за коју каже да „нема правну обавезу као земље кандидати од којих се очекује да постепено усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ”, али да се и оне позивају и охрабрују да предузму исте или сличне мере према Москви.

Спутњик

Прочитајте ЈОШ:

„Европо, зашто ћутиш“: Протест мештана Штрпца због акције РОСУ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: