• Издвојено
• Поглед

Брежани код Сребренице: 30 година од покоља Срба , злочина за који нико није одговарао

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: Видовдан

Ни након 30 година мештани села Брежани ( Сребреница) не могу заборавити 30. јун 1992. Тог врелог, јунског дана муслимански војници из Сребренице извели су страховит напад на ово мало, небрањено село.

Звери у људском облику тада су починили невиђени покољ убијајући све што се кретало- и жене и децу, и старо и младо а нису биле поштеђене чак ни животиње.

У нападу Бошњака из Осмача на село Брежани 30. јуна ‘92. убијено је 32-оје Срба. Видоја Лазића су приковали за крст на сред села, а његову осамдесетогодишњу мајку Достану и слепу сестру Кристину живе запалили у кући. На кућном прагу су убијени Милисав Ранкић и његова два сина Мирослав и Драгослав као и Станко Милошевић.

Посмртни остаци нису пронађени. Око 4 сата ујутру, око 1000 наоружаних војника из Сребренице сјурило се у ово мало, етнички чисто српско село, које је недељама опстајало опкољено са свих страна. Уз повике “ Алаху екбер”,”Текбир” и “Кољите жене и децу” муслимански војници започели су свој крвави пир.

У пратњи муслиманских војника биле су и муслиманске жене и цивили који су лупали у шерпе, певали и правили галаму како би збунили и још више уплашили становништво а такође су учествовали и у пљачкању српске имовине и паљењу села.

Тог дана су убијена 32 цивила српске националности, међу којима и троје деце. Нико од мештана није носио пушку нити је био војник, све су то били старији људи, углавном болесни, затим деца, и старије жене. Ово село је било одсечено и опкољено са свих страна муслиманским селима. Све жртве су убијене на врло свиреп и окрутан начин-масакрирањем, спаљивањем, разапињањем на крст, одсецањем делова тела.

Најстарија жртва масакра био је старац Станко Милошевић (90) који је масакриран на кућном прагу.Најмлађа жртва био је ученик осмог разреда Љубомир Јосиповић којем је рафал буквално скинуо горњи део лобање. Имао је 14 и по година.

Ипак, најтужнију смрт доживео је Видоје Лазић (55) ког су муслимански војници најпре тукли и малтретирали а потом га разапели на крст и живог запалили. Убијене су и његова сестра и непокретна мајка. Несрећни Видоје је био подвргнут страшним и незамисливим тортурама. Према речима преживелих сведока крици и урлици несрећног Видоја чули су се до суседног села.Сведоци су такође изјавили да су муслимански војници Видоја затекли пред његовом кућом где им је рекао “ Немојте лупати, ево вам кључеви, ако хоћете и запалите, ако има шта горети.”Видоје је то говорио верујући муслиманима да му неће ништа, јер је са њима радио годинама и био је сигуран да га неће дирати, јер ни он њима никад није правио неке проблеме-сав живот је провео са муслиманима у предузећу “Дрина” Сребреница. Многима је и током живота више пута помогао. Међутим, дојучерашње комшије су заборавиле на сву хуманост Срба из Брежана и вратили су им на најстрашнији могући начин. Његова једина кривица била је српска националност.

У Брежанима су тога дана убијене и Видојева непокретна мајка Достана Лазић (79), те његова слепа сестра Кристина (57). Обе жене су најпре мучене па запаљене у својој кући.Заробљена је па масакрирана и домаћица Милева Стјепановић стара 50 година.Злочиначки меци заувек су прекинули и животе Радосаве Стјепановић (36) и Милојке Митровић (38). У истом нападу убијени су и старци Радован Петровић (79) и Миливоје Митровић (62), али и готово цела породица Ранкић: отац Милисав (45) и његова два сина Драгослав(17) и Мирослав (20). На свом кућном прагу страдао је и цивил Милош Новаковић (36), којем су злочинци одсекли главу. Са својим деда Станком (90), тог трагичног јунског дана убијен је и малолетни Видоје Милошевић (17).

Рабија из Сребренице испричала је како су муслимани по повратку у Сребреницу говорили да су тамо нашли само једну неисправну пушку, да у Брежанима није било никаквог оружја ни војске, већ само цивили што јасно говори о намерама и карактеру овог монструозног злочина. Све куће у селу су тај дан попаљене и опљачкане.

Злочинци нису заобишли ни православно гробље. Сви споменици на гробљу су полупани, а неке од гробница су скрнављене. По ослобођењу Сребренице 1995. више хиљада српских цивила је добило прилику да се врате у своје домове из којих су насилно прогнани три и по године раније. Тада су по муслиманским кућама и становима пронађене многобројне ствари ( трактори, накит, одећа, бела техника) који су били у власништву убијених и прогнаних Срба из Брежана и других српских села, а које су Орићеви војници и цивили опљачкали приликом својих злочиначких похода 1992.

Нажалост, за Суд и Тужилаштво БиХ ови злочини као да се нису ни десили. Упркос бројним доказима и изјавама сведока, ни 30 година нико није процесуиран нити осуђен за злочине над Србима.

Зашто Тужилаштво и Суд БиХ штите монструме који су у униформама “ АР БИХ” убијали децу, дпаљивали жене и старице, силовали, клали, разапињали цивиле на крстове, питање је које мучи породице жртава и данас. У нападу на Брежане учествовали су: Орић Насер, Турсуновић Зулфо, Мехољић Хакија, Устић Акиф, Халиловић Хусо, а поред њих запажени су и Халиловић Решад, Алић Кадир, Зукић Осман, Јатић Акиф, Јахић Вехбија, чији је отац и у прошлом рату био усташа и др., наводи се у књизи “ Хроника нашег гробља”, нашег истакнутог историчара Миливоја Иванишевића.

Извор: Миливоје Иванишевић – Хроника нашег гробља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: