Бреза – руска лепотица и дама шума

Остоја Војиновић

Шума и живот су појмови који су одувек били уско и нераскидиво повезани јер шума јесте живот и живот даје, како биљкама и животињама у њој , тако и нама људима. “У пролеће те одмарам, у лето те хладим, у јесен те храним, у зиму те грејем.“

И заиста, речи ове загонетке казују све. За живот човека важан је живот шуме, јер, она нас штити и храни, греје и лечи, даје све, а заузврат не узима ништа.
А међу различитим шумама посебном лепотом истиче се брезова шума, светла, прозрачна испуњена птичијим певањем.

Највеће шумске површине чисте брезе налазе се у Русији, па су самим тим постале синоним руског простран¬ства, а бреза национално дрво и симбол руске земље. Враћајући се једном приликом из Европе у своју Јасну Пољану Лав Николајевич Толстој је, угледавши брезе, ускликнуо: “Јутро плаво – с росом и брезама – руско јутро!“

Бреза, која припада породици Бетулацеае, дрво је умереног и хладног појаса северне Земљине полулопте, а у нашој је земљи досегла своју јужну границу распростирања. Њено стабло је витко, високо тек 15-20 м. Није дуговечна, доживи стотињак година, а изузетно ретко сто двадесет. Није захтевна с обзиром на тло, а изузетно је ¬отпорна на мраз и хладноћу, што се по њеном грацилном стаблу сатенски беле коре и прозрачној крошњи никако не би дало закључити. Бреза у пролеће прва пролиста и зазелени на прољећом сунцу. Изразито је фотофилно дрво које развија светлу, ретку крошњу висећих танких грана и нежних овалних листића, у чијој невеликој сени могу расти и друге биљке. Због свих ових карактеристика, бреза се сврстава у снажно дрвеће.

Као и друго дрвеће, и бреза је с једне стране била извор надахнућа, а с друге је имала важну улогу у свакодневном животу човека.

Светла брезовина је фино гранулирана и без већих чворова па је била готово ненадоместива у изради кола, точкова и саоница. Како је лагана за обликовање и обраду, изврсна је за израду украсних предмета и различитих потрепштина у домаћинству. Од ње су се израђивали обућа, кишне кабанице и шаторска крила, као и кошаре у којима се храна могла дуго чувати. Њоме су се покривали кровови, израђивале подне изолације и градили лагани, брзи чамци.

Будући да је кора брезе танка и светла као папир, људи су је од најранијих дана своје писмености употребљавали као подлогу за писање. Током искапања 1951.године у Новгороду, на северу Русије, пронађено је више од хиљаду текстова из XIII и XIV века писаних на брезовој кори.

Међутим, многи ће се сложити с тврдњом да оно највредније што добијамо из света биљака, па и дрвећа, јесу лекови. Тако је од давнина људима познато да су брезова кора, сок, лишће и пупољци врло лековити. Лишће које се бере током целе године и пупољци који се беру у пролеће, изврсни су за лечење бубрега и бубрежних каменаца и уопште благотворни за цели уринарни тракт. У руској традицији брезово стабло се везивало уз чистоћу и прочишћење па се нити старе сауне нису могле замислити без брезових гранчица и метли.

Купањем у чајним приправцима од брезе могу се лечити екцеми и многи други дерматитиси, а уједно се поспешује и зарастање слабо зацељивих рана. Бушењем рупе у деблу крајем фебруара и почетком марта, сакупља се сок који садржи редак шећер крилит, који успешно спречава настанак каријеса. Кувањем овог сока до врења добија се брезово вино, такође врло здраво и лековито.
У новије време научници су открили да неки састојци из брезове коре успешно заустављају бујање ћелија меланома и једнако су успешни у заштити од ултраљубичастог зрачења, па су примену нашли у данашњим кремама за заштиту од сунца.

Бреза у традицији

Келти су први месец свог тринаесто¬месечног лунарног календара (24.12. – 21.1.) посветили брези. То је раздобље када се цела природа и све видљиво поновно буди и рађа, а дани по-стају дужи и светлији. Брезу се зато везивали уз светлост и просветљење, поновно рођење, бесмртност душе и вечност. Затечен мистичним односом који су Келти имали према том дрвету, Плиније ју је назвао “арбор мирабили“ или чудесно дрво.

Колико је Келтима ово дрво било важно, види се и из њиховог старог писма огхам. Овај “ал-фабет дрвећа” скуп је древне друид¬ске мудрости у којем сваки од 25 знакова одговара једној врсти дрвета. Као и календар, и њихов “алфабет“ започиње брезом те на тај начин бреза уједно представља и број један, који се традиционално везује уз снагу Првог, Једног, свеукупног јединства.
Иако је бреза уткана у традицију многих северних народа, њен је утицај у руском народу био нарочито велики.

Некада су се око руских села садиле брезе као заштитни појас јер се веровало да “дух брезе“ штити село од болести и других зала. Људи старине обраћали су јој се са молбама да им подари снагу и чврстину. Веровало се и да бреза крај улазних кућних врата чува од злих духова и било какве несреће. Из тих су се разлога од брезовине правиле и колевке за новорођенчад.

Током пролећног празника Семика или “Зелене недеље“ жене су одлазиле у брезике где су приносиле храну као жртвене поклоне. Својим прозра¬чним пролетњим зеленилом бреза је означавала буђење приро¬де. Тада би жене убирале брезове гране и односиле их на гро¬бове предака или у село где су китиле куће, споља и изнутра. Веровало се да током “зелене недеље“ зеленокосе Русалке излазе ноћу из водених дубина и њишу се на нежним гранама врба и бреза.
Код многих сибирских народа са снажном шаманском традицијом бреза је представљала козми¬чко дрво, и била је повезница трију светова. Шамани су је користили у обредима иницијација, прочишћења и контактирања са духовима предака и небеским светом. У њено дебло су урезивали степенице по којима су се као по “небеским лествама“ симболички успињали на небо.

Бреза у уметности

И коначно, својом крхком “женском” лепотом и вилинским озрачјем бреза је одувек била извор надахнућа многим уметницима. Најчешће су је упоређивали са дамом, мајком или девојком. Исак Левитан, један од највећих руских пејзажиста са краја XИX.века, велики део свог опуса посветио је баш том дрвету. Како је растао и развијао се као уметник, бреза је заузимала све важније место на његовим сликама. Било да наглашава њен симболизам као руског народног дрвета или парафразира њену женственост, она је изнад свега била ту како би нагласила љубав према “великој мајци“ Русији.

Ово наизглед крхко дрво рађа и одржава живот и у тако екстремним ¬условима какав је руски Сибир. Стога не чуди да су је људи одувек везивали уз женски принцип живота.

Дрво брезе представља симбол руског природног окружења и руске лепоте, и има посебно место у руској култури. Одавање почасти брези може се наћи и у руској уметности, поезији, народним причама. Чувени руски песник Сергеј Јесењин написао је своју поетску почаст овом дрвету, своју песму Бреза.То је његова прва објављена песма, која се појавила у јануару 1914.године у часопису за децу под његовим псеудонимом Аристон. По објављивању ове песме Јесењин одлучује да напусти посао коректора у штампарији и посвети се поезији.

Јесењин, одрастао у у природи завичаја, у селу Константиново, на реци Оки. Носио је свој завичају души целог животаи о њему певао као о лепоти неодвојивој од осећања.У песми Бреза приказана је лепа пасторална сцена у којој се истиче бела брезица огрнута снегом под прозором песника. Ок ње “пламте пахуље у огњеном сјају”, “ а зора плови и на стране сипа сребрни прах нови. Ова сцена благо преноси осећај мира у природи.

Метафоре као што је сребрни прах и поређења, као што су “огрнута снегом ко сребрна да је” и “развиле се ресе ко бели ђердани”, Јесењин “позајмљује” из руске народне поезије. Песму прожимају бела и сребрна боја брезе и снега које наглашавају мир и спокој у природи. Природа која пулсира нетакнутом свежином, пуна белине и сребрних боја, звукова и мириса једне зимске ноћи натопљена је снажним осећањима Јесењина према природи и свом завичају.

При помену саме речи бреза, почнеш да се смешиш и расположење се претвара у лирско сазвучје.То је лепо, нежно и непоновљиво дрво у својој лепоти. Нигде на свету нећете видети такве брезове шуме каквих има у Русији. Руси се шале да је најрускија ствар коју можете учинити – загрлити брезу (можда и пуштајући понеку сузу док мислите о Матушки). Пролеће у брезовој шуми, када се отопи снег и земља је натопљена водом, савршено је време за драматичну фотографију са прелепим одсјајима сунца у капима воде.

Лековита и друга својства брезе

Бреза је много више необични становник шуме. У руском фолклору је уобичајно да се девојачки стас упоређује са грациозним стаблом брезе, нежним и белим, које се разликује од свих осталих, махом храпавих, шумских стабала.
О томе за шта се све може употребити бреза, сведочи и једна руска загонетка: Постоји дрво које обавља четири посла: први посао – свет осветљава, други посао – буку стишава, трећи посао – болне исцељује и четврти посао – о чистоћи брине.
Горела је у руским избама брезова луч и осветљавала у мрачним ноћима боље него иједна друга. Када се колски точкови подмажу брезовим катраном, престају да шкрипе.Брезова метлица некад је чистила подове, а и данас је обавезна у правој руској бањи, то јест парном купатилу. Према брези и њеном листању управљали су се заемљорадници, а о њеној лековитој моћи постоје и легенде. Како се у свакој од њих налази зрно истине нећемо погрешити ако кренемо њиховим трагом.
Код старих Словена био је устаљен обичај да у рано пролеће сакупљају брезов сок или брезове сузе, како су га називали. С првим буђењем природе из корена према гранама крећу потоци лековитих супстанци које обнављају живот дрвета, али су врло корисне и за здравље људи. Наука је потврдила да се у овом укусном и мирисном соку налази читав комплекс микроелемената, фруктоза и друге биолошки вредне материје које обнављају снаге организма. Девојачко руменило и свежину тена словенске жене су умногоме дуговале пасоки, како се раније називао брезов сок. Он, заиста, има моћ да чисти лице од пега и пигментних флека али, узет као напитак, раствара и каменчиће у бубрезима, олакшава диурезу и прочишћава тело од нагомиланих отрова. Ово последње, заправо, значи да узимање брезовог сока помаже излечење обољења која су последица загађења организма – реуме, артритиса, екцема, дерматитиса…

Брезов сок је изванредан лосион за јачање корена косе, па се употребљава у парфимеријској и козметичкој индустрији.

Брезови пупољци и младо лишће такође поседују својства еликсира и о њима се говори у старим руским билинарским књигама које потичу из XВИ и XВИИ века.
Брезови пупољци се беру у рано пролеће и од њих се прави раствор који се употребљава као средство за искашљавање, презнојавање и диурезу, за лечење бронхитиса и болести јетре и жучних путева. Као облог или купка раствор се користи у лечењу екцема и рана, посебно оних које су настале од дугог лежања.
Младо брезово лишће такође садржи комплекс драгоцених материја, као што су етарска уља, флавониди, сапонини, витамини. Тинктуре и чајеви од брезовог листа примењују се за реуматизам, отоке, који настају због срчане инсуфицијенције, као и за опште прочишћавање организма од наталожених отрова.

Лупкање брезовом метлицом у парном купатилу најбоља је масажа која се може замислити. Отклања умор и доприноси осећају бодрости на дуже време.
Да је бреза заиста племенито дрво, показује и то што су чак и њен катран, па и пепео од њеног дрвета, лековити. Али, ни то није све: лековит је чак и паразит који живи на брези – брезова гљива. Препарати од њега служе за ублажавање бола и користе се за чир на желуцу, гастритис и за подизање имунолошке отпорности организма.

У Француској, брезу називају дрветом мудрости. Руски песници је зову сестром. Она је заиста вредна љубави и поштовања, а није тешко волети је. То се обично дешава већ на први поглед.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: