„Breaking“- Ритам нереда – 25 година – Хеј! Да ли ми чујеш глас?!
"Ритам нереда". Фото: Марко Ристић
Пише: Јован Вучуровић
„Breaking“ је био некако „логичан“ слијед ствари након албума „Никог нема’’, али је са њим Ритам нереда толико искорачио да је овај албум до данас остао инспирација и тачка око које је бенд правио своју причу. И не само Ритам нереда.
Те 1993. године, Ритам нереда је, уз још неколико бендова, био један од најснажнијих одговора надолазећем контаминирању музичког и јавног простора, а“Breaking“ је био једно од склоништа онима који су покушавали да се сачувају пред стихијом, али и подстицај свима којима је отпор остао једина опција… И зато он припада оној групи албума који су се појавили готово „под притиском“, једноставно су се морали ,“десити’’.
Када нас нека сила натјера на повлачење и кад се суочимо са зидом, појаве се моменти и догађаји који поврате вјеру и снагу. Можда је, гледајући из ове позиције, са ове дистанце, укупно можда било и превише удараца по рокенролу, који га, макар медијски, и на први поглед, држе на кољенима, али, у оном тренутку, Ритам Нереда и „Breaking“ били су одличан контранапад, и до данас остали на барикадама.
Машина која је покренута на албуму ,,Никог нема’’ дефинитивно је утемељена на „Breaking“ , а ,“Пут безнађа“, „WАБ“, „Сама“, „Градска деца“, „Боје се„, утабали пут којим Бобан и другови и данас сигурно газе.
И, што је важније, и што неки бенд кити са оним „култни“ је да је Ритам успио у намјери да искреност, одлучност и поруку са „Breaking“ сачува и у будућности.
То је довело до једног, по мени, феномена, да неко ко јесте у панку, ко је „свраћао“ и до осталих његових облика, без икакве комерцијализације стекне публику која је „дошла“ са разних праваца, од панк рока, хеви метала до хард и блуз рока, па и новог таласа. И ту је значај „Breaking“, тај став који је био знак за окупљање, а не маргинализацију бенда и његово одвлачење у неки жанровски ров и калуп.
Дакле, наишао је у правом тренутку – када су музички „посахрањивани“ хероји осамдесетих, или су посустали не сналазећи се у времену које је наишло, а испливали су они који су били спремни да се боре за сваку преосталу стопу разума и слободе, од Ритма до Бјесова, Врањковића, КЗУ, крагујевачке сцене…
