Братић: Против сам санкција Русији, Темељни уговор потписати!

„Ја сам више пута саопштила да сам против санкција Русији, не зато што навијам за једну или другу страну у сукобу. То су два веома блиска словенска народа, што је још већа трагедија. Сваки рат је трагедија и не може да донесе ништа добро, али мислим да мале државе не могу учинити ништа добро по себе нити спријечити сукоб увођењем санкција. Мислим да мали треба да се држе по страни. То је изјавио и предсједник Хрватске, Зоран Милановић„, рекла је у интервјуу за „Дан“ бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић.

Такође, Братић додаје да министри морају да поштују одлуке Владе, али могу да се с њима и не слажу, као и то да постоје аргумнети и за и против – “када сте у државној политици водите се интересима своје земље, али то не значи да морамо да се постављамо навијачки или хушкачки“.

Она је направила паралелу између Црне Горе, која јесте НАТО држава, са Мађарском и Турском, које су такође чланице НАТО-а, али које су дјелимично увеле санкције Русији, или их уопште нијесу ни уводили.

Братић додаје да се нарочито противи гушењу ријечи, гушењу медија, о немогућности да се чује и друга страна и, како додаје “томе сам се јавно противила и на сједницима Владе“.

„Зашто немамо право да чујемо обије стране и да донесемо неки информисани закључак“, подвлачи она.

Када је ријеч о тренутној политичкој сцени у Црној Гори, Братић каже да је изузетно скептична када је у питању успјешност ове владе.

„Изузетно сам скептична када је у питању успјешност 43. Владе, јер, кажем, врло је неприродна коалиција, врло је непримеран конгломерат. Иза сваке сједнице Владе чује се ужасна бука, бијес, имате осјећај да нису дио једне те исте Владе. Два министра СДП-а у 43. Влади која је усагласила нацрт Темељног зговора са Његовом Светошћу патријархом српским Порфиријем и имате посланицу Вуксановић Станковић, која протествује испред Владе у којој се налазе функционери њене партије. Ситуација је необична и занимљива политичким аналитичарима и теоретичарима, али би било боље да је мање занимљива, а више стабилна“, јасна је Братић.

Потписати Темељни уговор

Братић истиче да су се Министарство правде и кабинет Здравка Кривокапића бавили Темељним уговором и да не зна због чега није потписан.

„Мислим да уговор треба да буде потписан, ко год да је предсједник Владе, првенствено због тога што је потписан са двије вјерске заједнице. Уколико бисмо се водили бомбастичним оцјенама појединаца и партија да би се Црна Гора урушила или капитулирала, онда је Црна Гора до сада капитулирала најмање два пута – када су потписани уговори са Католичком црквом и са Исламском заједницом“, јасна је она.

Такође, додаје да не зна како држава може капитулирати од стране Цркве, као и да су то бесмислице, међутим, да ће бити јако добро ако се потпише уговор.

„О садржају још увијек не могу да причам јер нисам видјела финалну верзију, а искуство ми говори да ништа није готово док се не стави потпис. Вријеме је да Темељни уговор буде потписан и престане да буде нека врста монете за партијска надгорњавања и сакривање заиста великих проблема са којима се држава суочава, нарочито у области владавине права и сада нажалост и економским проблемима“, подвукла је Братић.

Школство деполитизовано

Весна Братић каже да је тужно што је реформу образовања морала да започне деполитизацијом школства и то је једно од врло значајних резултата.

„Бавили смо се више човјеком и стандардом, него папирима. Имали смо врло мало времена и потрудили смо се да кренемо малим корацима. Ријешили смо егзистенцијално питање за велики број људи, краткорочно, а могуће и дугорочно, а сада се опет враћамо корак уназад“, сматра Братић.

Што се тиче смјене, како додаје, свим директорима је престао мандат и били су дужни да распишу конкурсе. „Директори су знали за ту обавезу, али нису образовали школске одборе и стекли су се услови да буду разријешени. Што се тужби тиче, већина бивших директора је и даље на послу, осим они који то нијесу хтјели, па су се вратили партијским дужностима, које су обављали и док су били директори“, рекла је Братић.

Према њеним ријечима, када би сви директори који су тужили министарство добили пресуду и када би она била потврђена, износ који би држава платила био би мањи од реалне цијене стана од 90 квадрата и 40.000 евра колико је стан плаћен.

“Многа министарства су раније платила огромне одштете, нпр. одштете професора Универзитета Црне Горе који су отпуштени јер су радили истовремено на два мјеста. Још једном да поновим, сви да добију све пресуде и да потврди Виши Суд, износ не може бити већи од суме која је разлика између реалне вриједности стана од 90 квадрата, које је добио не само један министар, него многи и нижи службеници и 40 хиљада евра колико је реално плаћен“, додала је Братић.

Она је подсјетила да је започета израда закона о високом образовању и најављене битне промјене у школству, а нада се да ће то бити завршене током мандата ове владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: