• Издвојено
• Поглед

Братић: Црна Гора у стању апартхејда

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Влада премијера Здравка Кривокапића и даље ради у пуном капацитету.

фото: Фејсбук

Влада премијера Здравка Кривокапића и даље ради у пуном капацитету. Нажалост, због споја комунизма и либерализма, али и невероватне гимнастике којом су победници на изборима постали губитници, експертска влада није успела да оствари зацртане циљеве. Наиме, потпредседник Владе, др Дритан Абазовић, једини политичар којем је било „допуштено“ да уђе у Владу и поверено му координисање безбедносним службама, а који је на челу најмањег коалиционог субјекта од три која чине парламентарну већину потврђену историјском победом од 30. августа 2020, 4. фебруара ове године је „оборио“ 42. Владу Црне Горе, прву демократску владу ове државе у последњих 30, а неки би рекли и 75 година. Након тога је предложио модел тзв. Мањинске владе коју Устав не препознаје, тврдећи како се бори против режима ДПС и сателита, рекла је на почетку разговора за Печат министарка просвете, науке, културе и спорта у актуелној влади Црне Горе, проф. др Весна Братић која је у Владу Здравка Кривокапића ушла као нестраначка личност и експерт и чије неспорне резултате у четири управне области узалуду покушавају да умање црногорски шовинисти због њеног утемељења у српској традицији и култури.

Иако сте у владу ушли као нестраначка личност, током мандата стекли сте и неспоран политички капацитет, па Вас молим да из те позиције укратко кажете како у овом тренутку видите Црну Гору?

Црна Гора данас је заиста у сложеном геополитичком тренутку и веома изазовном окружењу. С једне стране постоји она традиционална Црна Гора, Црна Гора историјски и културолошки утемељена на завјету Светог Петра Цетињског, на православном хришћанском духу, што је и показала за вријеме литија након доношења срамног Закона о слободи вјероисповијести.

Литије су свједочиле свесловенској и православној везаности нашег народа са властитим историјским бићем.

С друге стране, постоји политичка реалност која се огледа у жељи већине грађана Црне Горе да постанемо интегрални дио ЕУ и цвилизацијских вриједности које она баштини. Те вриједности, како је говорио блаженопочивши митрополит Амфилохије, старије су и вредније од онога што нам се презентује.

Таква дуалност, а често и нека врста политичке „когнитивне дисонанце“ често збуњује не само обичног човјека већ и политичку елиту која је на дневном нивоу „принуђена“ да се одређује о стратешким питањима, што може да има посљедице које ми, сада, нисмо у стању да перципирамо. То даје простора за контроверзна тумачења и могућу манипулацију и дневнополитичке злоупотребе.

Мишљења сам да се пред грађане мора изаћи са јасном идејом и политичком визијом и коалицијама које би нас, на поштеној основи, увеле у мирније политичке воде. У сваку нову власт, уколико је то могуће, треба укључити мањинске народе, али ниједна нова власт не смије да буде без политичких представника Срба, као што се то дешавало у посљедњих 20-ак година. Није довољно да се неко изјашњава као Србин, мада мени је сама та чињеница донијела низ невоља, вјеровали или не, и на основу само те чињенице лако је закључити колико је једно вријеме тешко било бити Србин у Црној Гори. Могло се, наравно, али тако што ћете бити дио опције која не баштини ништа српско, или, још боље, баштини антисрпско. Дакле, може се бити Србин/Српкиња, али, пожељно би било „у своја четири зида“ и шапатом – јавне функције, то никако.

Тренутна ситуација одговара највише онима који су зарад очувања сопствених привилегија и власти посијали сјеме раздора и мржње. Надам се да у Црној Гори има довољно одговорности и политичке мудрости да не допустимо да нас овакво стање одведе у поноре сукоба од којих се на Балкану никад не опоравимо.

Свједочимо ових дана да се нешто слично дешава и на истоку Европе и сукобу два народа истог коријена. (не дирати) Умјесто културног и економског напретка и обнове друштва након 30 година владавине једног тајкунског и профитеског лобија, и данас су на сцени примитивизам и обмана од стране већине политичких чинилаца.

Тужно је да се осиромашени и на све начине понижени грађани свађају, па макар и на друштвеним мрежама, због оних који су их морално и материјално девастирали.

Један од приоритетних циљева владе у одласку био је обрачун са криминалом и корупцијом владајуће елите. Шта је главна препрека остварењу тог циља?

Обрачун са криминалом и корупцијом владајуће елите постављен је као приоритетни циљ не само ове владе, већ то треба да буде приоритет свим друштвима. У Црној Гори криминал и корупција су били преферирани начин рјешавања свих питања деценијама уназад. Ту лошу „навику“ је нужно искоријенити систематично и трајно. Период од годину дана је исувише кратак да би се ове навике са толиким трајањем, искоријениле. Међутим, ова влада је започела са тим процесом, и то подношењем кривичних пријава, гђе је чак и овај ресор поднио више кривичних пријава против два министра, и већег броја директора, а биће их још. Оног тренутка када је политичка елита схватила да ће платити за своја непочинства, уз помоћ својих старих помагача, ми смо постали „одлазећа Влада“. Али без обзира на овакав расплет, можемо им обећати да, док смо ту, нећемо стати, већ настављамо нашу борбу против криминала и свих видова непочинства. Опет, говорим у великој мјери у име ресора којим руководим, а за остало ћете, надам се, имати прилике да разговарате са координатором безбједносних служби/потпредсједником 42. Владе/мандатаром 43.

Спремајући се за овај разговор прочитала сам много порука мржње и чак захтева да Вам се одузме црногорско држављанство. Где су корени те неизрециве и невероватне нетрпељивости?

У Црној Гори постоји једна дубока укоријењена политичка структура која уназад три деценије свако традиционално поимање црногорског бића доводи у директну везу са тзв. српским светом и аутоматски пали сва звона у одбрану идентитета и држвности Црне Горе од ове измишљене опасности.Тако је и моје експертско и политичко ангажовање доведено у питање.

На груб и примитиван начин од ових тајкунских и профитерских структура, уплашених за своју будућност, одмах сам окарактерисана као носилац националистичких и деструктивних идеја.

Kао национална Српкиња нисам била пожељна за министарку таквих стратешких ресора као што су просвјета, наука и култура. Сви смо дубоко свјесни да су горе поменуте структуре управо кроз ове области покушавале и успијевале годинама да врше модификацију црногорског националног бића – традиционалне вриједности су се урушавале, а на њихово мјесто долазиле нове, „љепше и старије“.

Из свега тога извлачим закључак да ријеч мржња коју сте поменули у питању није сасвим адекватна преовладавајућем осјећају које отуђене политичке структуре креирају према мени, већ сам склона вјеровању да се ради о патолошком страху.

Свему упркос, Ви сте са својим тимом остварили неспорне и завидне резултате у ресорима које покривате. На основу чега Вас онда оптужују да „негирате Црну Гору и урушавате црногорску државност“?

Истина је да смо свим отвореним питањима у оквиру Министарства приступили искрено и без задршке. Kренули смо у темељне и структурне реформе у једном заиста затвореном систему који је деценијама на један перфидан начин и негативном селекцијом извршио систематску деградацију научног и просвјетног живота, могу слободно рећи неку врсту културоцида над историјским насљеђем националних заједница у Црној Гори.

Kако другачије да схватим вишегодишњу опструкицију на свим нивоима, како друштвеним тако и образовним, него као увезени пројекат растакања јединства црногорске историје.

Лично се противим било каквој врсти вјештачког националног инжињеринга који врши дискриминацију по било којој основи и према било ком народу који вјековима живи на овим просторима. Моја мисија од самог уласка у Владу била је и јесте да се обнови и очува сва национална разноликост која је уједно и највеће богатство наше државе. Никада нисам негирала државност Црне Горе, а апсурдност једне такве поставке потврђује како чињеница да сам члан Владе Црне Горе, али и непостојање аргумената за такве тврдње. Признајем да је моје, на неки начин, игнорисање тих злурадих конструкција довело до њиховог учесталог појављивања у медијима, али моје васпитање и образовање ми не дозвољавају да се на том нивоу бавим таквим измишљотинама. Трудим се да као представник великог система поштујем осјећања свих грађана Црне Горе, али нисам сигурна да то исто чине и творци оваквих „оптужница“.

Ако је највећи грех у Црној Гори бити Србин, на којим демократским принципима поштоваоци западних вредности у власти заснивају своје потенцијално чланство у ЕУ?

Подсјетићемо Вас да је  ова влада настала као одраз изборне воље грађана Црне Горе.

Да је на крилима промјена чији је носилац била Митрополија црногорско-приморска на челу са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем јасно исказала жељу да се процесу европских интеграција приступи темељно и на основу декларисаних вриједности који су основ савремене Европе, а то су заштита људских права и вјерских слобода.

Очигледно је присуство дуплих стандарда који се огледају у дискриминацији грађана Црне Горе  који су  национално Срби и дијела Црногораца који чувају историјске везе и културу, а слободно могу рећи и језик, довели до свеопштег незадовољства које је кулминирало оног историјског датума 30.08.2020. године и коначно одлучило да потражи другачије политичко рјешење.

Свакако, ово је порука и нашим европским партнерима да сами процеси интеграција морају бити вођени уз уважавање и поштовање друштвене и политичке реалности Црне Горе. Бојим се да поједини тзв. поштоваоци западних вриједности су најмање то, а великим дијелом манипулатори народном вољом и „трговци“ националним осјећањима једног дијела наших грађана.

Kако Срби у Црној Гори могу да очувају свој идентитет ако се из школских програма избацију ствараоци свевремених вредности попут Десанке Максимовић, Меше Селимовића и Алексе Шантића, па чак и Петра II Петровића Његоша?

Идентитет Срба у Црној Гори грађен је и чуван вјековима, а свакако један од темеља му је и непресушно народно благо оличено у једној од, у свјетским размјерама, најбогатијих усмених књижевности. Све што је у Срба настало у новије вријеме своје исходиште налази у богатој ризници народних предања, мудрости, пјесама, прича итд. То је својеврсна база из које се развијала лијепа књижевност, и не само она, него и остале умјетности.

Пред нама је данас, дакле, изазов који је стајао и пред нашим прецима – опстати и не дозволити да нам се отме оно на чему почивамо, да се угуши наша „вјечна зубља вјечне помрчине“.

Стати на пут покушајима прекрајања наше свијести и прошлости, наше историје и традиције, задатак је с којим се суочавају данашња покољења нашег народа. Учинити све да се наши аутори врате у систем јавног школства, обезбиједити да наша ђеца кроз изучавање наше историје и традиције развију свијест о својој славној прошлости, ни у једном тренутку не спорећи другима право да то исто чине у односу на свој народ. Због тога се наставни програми морају промијенити, макар у оном дијелу који се односи на књижевност и историју. Зарад истине и квалитета, неостваривања било какве националне агенде Весне Братић. Ти планови и програми могу да се мијењају од стране самих наставника до неких 20 одсто, тако да ћете, без обзира на „искључивање“ неких аутора у истом одјељењу чути да један од два ученика каже да му је омиљени писац ауторка Харија Потера, а другог да је то аутор Магарећих година и Јежеве кућице. Свакако, за свеобухватну реформу наставе неопходно је много више времена и она би, осим ревизије „канона“ у настави предмета Црногорски-српски, босански, хрватски језик требало да обухвати и друге наставне области због неохрабрујућих резултата на стандардизованим тестовима општег знања.

Избацивањем српских писаца из школског програма не може се избрисати српски идентитет у Црној Гори. Споменути писци, као и многи други који су избрисани или „десетковани“ из лектире, нијесу случајно свевремени, савременији од нас самих. Они су преживјели суд времена, док наше вријеме још траје. То не значи, међутим, да није непоходно школски програм ослободити дискриминације. Управо јесте неопходно, јер није то само питање очувања српског културног и националног идентитета, већ и питање очувања достојанства Црне Горе − њене културе, прошлости и будућности.

Да ли су и друге националне мањине, попут српске, претња модерној, европској држави Црној Гори?

Сматрам да ниједна национална заједница не може бити пријетња европским процесима, напротив, мишљења сам да свака национална заједница својим културним и историјским насљеђем може дати огроман допринос и бити темељ савремене црногорске државе, тако и српска национална заједница својим насљеђем треба и мора бити угаони камен развоја, а не пријетња. Онај ко Србе доживљава као пријетњу данас, јуче је таквом пријетњом сматрао друге, сјутра може треће. Треба се чувати таквих агенди јер смо свједоци да се у посљедњих три деценије „непријатељ“ модификовао према тренутним „потребама“ и зависно од нивоа и интензитета манипулације који би се тим етикетирањем могао постићи. Тога у Црној Гори више никад не смије да буде. Надам се и да неће.

Најављивани попис становништва Влада, изгледа, намерно и свесно не расписује. Kоме не одговара да се утврди постојећа национална структура и да ли ће она, уопште, бити предмет пописа?

Постоји одређен број политичких структура које сматрају да би одржавање пописа у овом тренутку продубило ионако сложене међунационалне односе у Црној Гори.

Иза свега се крије опасна намјера однарођених структура бивше власти да онемогуће демократске процесе у Црној Гори, који ће дефинитивно довести до слободно изражене воље грађана кроз дуго година најављивано сређивање бирачких спискова.

Такође, слободно изјашњавање грађана на попису без политичких притисака и уцјењивања, сужава маневарски простор за манипулативне радње и коруптивне активности. Пописом и слободним изборима би се трајно урушила моћ оних који тридесет година држе Црну Гору као таоца.

Ако мене питате да ли подржавам најављени попис становништва, мој одговор је ДА.

Нажалост, не могу Вам дати јасан одговор са становишта члана Владе о томе зашто попис није одржан будући да то није дио мог ресора и експертизе. Претпостављам да се ради о политичком притиску са разних адреса.

Уколико по завршетку мандата у Влади одлучите да се политички ангажујете, којој ћете опцији бити најближи?

Још увијек сам члан 42. Владе Црне Горе која је на почетку свог мандата обећала грађанима да ће бити влада експерата и да се ниједан министар неће страначки ангажовати. Настојаћу да то обећење и одржим.

У политици намјеравам да останем, а коначну одлуку донијећу оног дана кад више не будем на мјесту министра просвјете, науке, културе и спорта у 42. Влади.

Свакако да ћу ослушкивати глас народа, поштујући горе наведене вриједности и принципе и уважавајући оне политичке структуре које су најближе мојим свјетоназорима. Потребна нам је одговорна, правична политика која се неће заснивати на страху и креирању непријатеља. Неки у Црној Гори желе да нас увјере да партије са националним предзнаком српски то не могу, а све остале националне партије могу. Kреира се медијска клима да Срби умију да буду само десничари, националисти, или, не дај Боже, шовинисти и непријатељи државе. Десничарско, а богами и шовинистичко, у Црној Гори не гаје партије с националним предзнаком већ оне са посве другим предзнацима. Истина је, међутим, да у тим партијама социјализма и демократије нема ни у траговима.

Пројекти који учвршћују пријатељства двије братске државе

Kоа пример добре сардање са Србијом из области клутуре истакла бих једна пројекат. Ради се о пројекту у оквиру  ИПА прекограничног програма сарадње Србија-Црна Гора.

Министарство просвјете, науке, културе и спорта од 15. јула 2021. године спроводи пројекат Клт Бајк Рут чији је циљ унапријеђење капацитета за истраживање туристичких потенцијала путем успостављања бициклистичке руте која ће истовремено промовисати и открити неразвијено културно и природно насљеђе подручја обухваћеног програмом, привући кориснике локалних и међународних рута и утицати на економски развој гравитационог подручја дуж бициклистичке руте. Дакле,занимљива рута која учвршћује пријатељства двије, слободно могу рећи братске државе.

Пројекат SEEIIST је пројекат од велике важности за Црну Гору

Пројекат SEEIIST је пројекат од велике важности за Црну Гору јер се на тај начин омогућава лијечење онколошких пацијената. Основан је 2016.године, а претходна власт није предузела ништа до 30.августа 2020, тек од маја 2021.године почиње се значајним и помацима уопште када је овај пројекат у питању. Вриједност овог пројекта је око 250 милиона еура. Црна Гора је кандидовала локацију за изградњу Института са којом испуњава услове који су дати у првом кругу избора, И сада се чека други круг услова, које Црна Гора мора да испуни како бисмо остали конкурентни. У односу на три различита приједлога модела правног оквира, Црна Гора подржава правну форму ERIC, који подразумијева да се Институт успоставља на територији три земље, од којих једна мора бити чланица ЕУ, а друге двије земље кандидати, чиме се омогућава да и у погледу инфраструктуре државе дијеле власништво. Желим да истакнем да је Црна Гора већ планирала локацију за изградњу дијела или читавог Института, а која испуњава тренутне услове за локацију. Планирано мјесто има површину од око 60.000м2, комплетну инфраструктуру, неколико километара је удаљено од аеродрома и налази се на око 10 км удаљености од Kлиничког центра Црне Горе. Тамо се налази и подручије од 240 000 м2 које окружује предметну парцелу, а гђе се биљке узгајају на еколошки прхватљив органски начин. Вјерујем да ће, уколико Црна Гора добије прилику да имплементира пројекат на својој територији, цијели регион имати вишеструке бенефите, јер ће свима бити доступна посебан терапијски принцип у лијечењу онколошких пацијената. Напомињем да Црна Гора има своје представнике у свим радним групама, и то РГ за правни оквир, за локацију а у процесу смо именовања представника Црне Горе у РГ за финансије.

Додала бих да Црна Гора има и свог члана УО SEEIIST-a.

Извор: Печат

Прочитајте ЈОШ:

СРАМНО! У Даниловграду забрањено књижевно вече Милутина Мићовића: Нисам знао да сам персона нон грата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: