Бранио Ђурђеве ступове и Српство па погинуо – капетан Радуле Јоксимовић

Пише: Горан Киковић, проф.историје

Како се ових дана брани поново вера и манастири  у Васојевићима и Црној Гори,треба подсјетити да су га од Турака бранили 1862.године послије боја на Рудешу многи јунаци међу којима су се издвојили капетан Радуле Јоксимовић и стотинаш Дмитар Јованчевић. Потпмци су им прије неколико година пренијели кости и сахранили код манастира Ђурђеви ступови на гробљу званом Борје.

Ових дана се навршава 158.годишњица од њихове јуначке погибије на коју нас је подсјетио његов унук чукун унук Ненад,који живи у Скопљу,са поносом се сјећа свог претка и даје пуну подршку Србима Васојевићима и у Црној Гори да истарају у борби за светиње.

Пјесма каже: “И сокола капетан Радула, Печа ситна, ма је огњевита, Њега фале наши крајичници, Да сијече добро турске главе“

Књаз Никола Петровић иситицао је племенског капетана Радула Р. Јоксимовића као великог јунака опевао га у Хајдани па каже: Јунаштву се везировом скоро хајдук сваки дичи док Радуле Јоксимовић из забрђа – соко сиви паши скочи на рамена и посећ му главу шћаше. Али је та Хајдана Туркиња замолила те му није главу посекао.

У борби са Турцима 1862 године храбро је погинуо код манастира Ђурђеви Ступови, јер су га издале пушке мале зване леденице, па се бранио само јатаганом и као рањен јурашајући на Турке је и погинуо у одбрани ове древне Немањића светиње. Турци су му главу одсекли и понели у Пећ са осталим јунацима да би српски народ заплашили. Са њиме су тада била његова два сина, Радован и Ристо, па им је рекао да они иду а он ће доћи за њима. У том часу Турци су кренули силовито у напад и Радула убили и главу му отсекли.

-“Како то тебе, капетане западне првога турска глава? – запитао го неко. Сасвијем је лако, дијете: кад пођем у бој, ја немам друге мисли, но или да посијечем, или да погинем. И био крвник, који не прашта. Повео чету на бегове Батиловића. Ови не мали  јунаци сакупе чету и запуцају, па на Буче, по ноћи, и опколе кућу капетана Радула. Најсмелији се запути у кућу у сред пола ноћи. Отвори врата и како је ватра светуцала, напуни пушку на капетана Радула. Видећи сигурну погибију капетан скочи и отме пушку Турчину па трсну: Ко си ? Шта си стио? Мислим да знаш ко сам, али к’смет није дао! Сад чини што хоћеш. Кафу му! Жена метну џезу у ватру и скува кафу. Батиловић је смуком придржавао филџан, а гутљјаји му остајали у грлу. Остали Батиловићи су побегли после овога, а капетан Радуле је испратио ујутру незванога госта до Берана мирно, као да му је дошао у сватове. 1862 године послат је од  Турака на Будимски Крај Селим – паша и његова извидница. На саме Цвети пређе на леву страну Лима и у логори се код манастира Ђурђевих Ступова. Наши су напали у нереду и наплатили своје јунаштво Краљски и Бучички батаљаон, јер им Морачани са Гљионика и Поп Јосиф са Заграђа нису притрчали у помоћ кад је требало.У најљућем боју опкољен је капетан Радуле Јоксимовић, кога су леденице издале, те се бранио само јатаганом и тешко ранио бега Ђоровића. Видећи да му спаса нема, скинуо је капу са грбом и бацио је у један жбун, да не падне Турцима у руке, па је јуришао на Турке и погинуо. И као капетан после Цема Делевића и као командир батаљона, свуда је био исти, и ако малога раста био је “ситна печа, али огњевита“ а бацање капе с грбом испред погибије свакако је диван гест“, пише о овом јунаку Батрић Маријановић.

Прочитајте ЈОШ:

(ФОТО-ВИДЕО) Српска Рамонда: Демистификација црногорских усташких измишљотина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: