ИН4С

ИН4С портал

Босна на табуту

1 min read
Трећа сједница недавно одржаног Главног одбора СДА на којој је за мање од три сата усвојено 26 закључака, ако не садржински а онда сигурно по размерама последица које најављује, дозива се с једним другим политичким скупом – 14. Ванредним конгресом СКЈ, одржаним крајем јануара 1990. године у Центру „Сава“.

Џевад Галијашевић

Пише: Џевад Галијашевић

Трећа сједница недавно одржаног Главног одбора СДА на којој је за мање од три сата усвојено 26 закључака, ако не садржински а онда сигурно по размерама последица које најављује, дозива се с једним другим политичким скупом – 14. Ванредним конгресом СКЈ, одржаним крајем јануара 1990. године у Центру „Сава“.

Конгрес југословенских комуниста, испоставиће се, био је опроштајни дебакл, увод у расуло заједничке комунистичке организације а затим и распад државе, изграђене на идеолошким обрасцима и заблудама једне партије. Један од исходишта конгреса био је и крвави грађански рат. Очекује ли Босну исти сценарио, те да ли је СДА својом вишедеценијском владавином своју судбину везала за судбину Босне и Херцеговине и колико је неспособност ове вјерске групе и странке утицала да и сама држава којом влада буде у истој мери и неспособна и неодржива?

Најбољи су најгори

У закључцима Централног комитета Бошњака, односно Главног одбора СДА, истинског чувара тековина комунистичке партије у БиХ, садржана је и препорука Европској унији и САД везана за проширење „Црне листе“ неподобних и санкционисаних личности. Правоснажна пресуда Ратку Младићу је, разуме се, поздрављена, „развој велико-српског национализма“ осуђен, а са скупа је послата и порука Милораду Додику да му „неће поћи за руком да разбије Босну“. Вјеће за имплементацију мира у БиХ и високи представник информисани су да постоји потреба за формирањем интерресорне групе за израду новог изборног закона. Уследило је самохвалисање. Међу похваљеним за успехе нашао се „килави Селма (Цикотић)“, министар безбједности који је развој туристичке понуде базирао на присуству поражених џихадиста ИСИЛ-а који су бошњачкој јавности подметнути као мигранти. Похвале је побрао и „агент 008“ Мехмедагић Осман, упркос или захваљујући чињеници (и Бакирова супруга Себија има фалсификовану диплому) да је фалсификовао диплому због које је власник тзв. Америчког универзитета у Тузли Денис Прцић ухапшен и још увијек се налази у притвору. Али нису се само Бошњаци радовали успесима Бошњака. Подршку је добио и премијер муслиманско-хрватске федерације Фадил Новалић, онај исти који је у вријеме пандемије организовао пљачку буџетских средстава од преко десет милиона конвертибилних марака на име вентилатора које су у СДА назвали респираторима.

Политички терор

У обраћању медијима после сједнице Бакир Изетбеговић је говорио о закључцима које су усвојили депутати исламске интернационале у БиХ.

Важне су те поруке првих реченица Бакировог обраћања јер су отвориле незаобилазне домаће теме, у којима је Алијин син открио „своме народу“ имена домаћих издајника који мрзе државу и бољи живот.

Прво Фикрет Абдић и Емир Kустурица, да се зна. Следе Џевад Галијашевић и Мухарем Баздуљ, део елите коју „наш народ не треба ни пратити ни слушати“. Можда је овдје ипак ријеч о грешци семантичке, а не политичке природе, јер како може бити издајник неко ко никада није припадао и никада није био дио политике СДА?
С конфузних закључака прешао је на суштину и износећи став СДА о Косову оптужио Вучића и Србију да су својим поступцима „изгубили право на Косово“.

Начин на који су муслимани па Бошњаци постали таоци разумијевања свога колективног духа и идентитета искључиво у оквиру вјерске свијести резултат је значајног учешћа народа у том распуштеном вјерском покрету који је себе називао странком СДА. Тај фундаменталистички покрет основао је Бакиров бабо Алија, и користећи се њим, уз помоћ такозваних Младих муслимана, гурнуо је Бошњаке у конфронтацију прво са Србима, затим с Хрватима а кроз рат у тзв. Цазинској крајини и у рат са самим собом. Та „СДА логика“ корисног исламског тоталитаризма, због прокламованог „општег интереса“ удвојене идеје државе и вјере, довела је до сужавања и укидања бројних људских права, која су обезбјеђивала грађанску ситуираност, права и слободе.

„Босанска“ исламистичка диктатура јавила се као чедо нове европске, геополитичке ере и истовремено је данас њена најснажнија негација. Тај концепт јавно и брутално гуши националну и грађанску свјест, парламентаризам, владавину права, демократска начела, слободу мишљења. Однос СДА према политичким, економским и расним противницима – слободним људима, Србима и Хрватима, развио се, уз подршку западних држава, у политички терор.

Шта заташкава Бакир

Тај својеврсни бакировско-исламски политички расизам представља себе као чувара вишедимензионалног култа државе, коју само „СДА патриоте“ имају право рушити, понижавати, пљачкати и у њено име објављивати ратове. Цјели концепт оправдаће текстовима необразованих Сорошевих цензора, Раскринкавања, Истиномера, Бирна и Крика.

Када куди Србе, Хрвате, интелектуалце, Бакир вешто заташкава убиство младог, недужног дјечака Џенана Мемића, чију истрагу су ометали и он и његова супруга Себија, аферу респиратори и пљачку 10 милиона KМ у доба пандемије, убијање пацијената на УKЦ Сарајево, и фалсификоване дипломе његове супруге и сарадника…

Те афере не може сакрити ни србофобија ни кроатофобија, а још мање резолуције политички импотентног Европског парламента. Једно је јасно, у трулој држави каква је БиХ овакви ватрени говори немају снагу историјског инцидента, али по аналогији са сличним догађајима, учи нас недавна историја, могу се завршити у крви.

(Извор: Печат)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

1 thoughts on “Босна на табуту

  1. Mislim da se gospodin Fikret Abdić duboko kaje u sebi što nije u datom trenutku preuzeo funkciju koju su mu ljudi u BiH dali, nego je to prepustio onom nesretniku Aliji koji je Bosnu odveo u propast i sve ljude u njoj.
    Gospodinu Fikretu ne mogu da zamjerim što se nije upuštao u politiku, jer je to zaista more prljavštine, predpostavljam zato što je čovjek iz privrede i vjerovatno narodskiji čovjek (nije imao nametljive vjerske i političke planove), ali žalim što se nije prihvatio te odgovornosti.
    Ono što je porodica Izetbegović uradila i još uvijek radi u BiH, ne vjerujem da se može ispraviti.

    12

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *