Борислав Косановић: Кад одеш у Високе Дечане
Косановић
Кад једном одеш у Високе Дечане
На светој литургији благодат примиш,
Запојаће душа речи свечане
Да искушења у срцу смириш.
Тихо се сместиш испод стрехе
У сенци шкрипавих басамака,
Па покајеш мирно раније грехе
Што товариш попут нарамка.
И склопиш очи пред задужбином
Почившег дечанског краља,
Нека ти лице такне милином
Сунце што с истока се помаља.
Неће ти рика дивљих хорди
Помутити песму монаха,
Звучаће као чаробни акорди
Што немају ноту страха.
Кад само једном крочиш у Дечане
Да ослушнеш жубор шума,
Остаће мисли заувек венчане
На сред метохијског друма.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
