Borislav Kosanović: Kad odeš u Visoke Dečane

Kad jednom odeš u Visoke Dečane
Na svetoj liturgiji blagodat primiš,
Zapojaće duša reči svečane
Da iskušenja u srcu smiriš.

Tiho se smestiš ispod strehe
U senci škripavih basamaka,
Pa pokaješ mirno ranije grehe
Što tovariš poput naramka.

I sklopiš oči pred zadužbinom
Počivšeg dečanskog kralja,
Neka ti lice takne milinom
Sunce što s istoka se pomalja.

Neće ti rika divljih hordi
Pomutiti pesmu monaha,
Zvučaće kao čarobni akordi
Što nemaju notu straha.

Kad samo jednom kročiš u Dečane
Da oslušneš žubor šuma,
Ostaće misli zauvek venčane
Na sred metohijskog druma.