Борислав Комад: Морал и ,,црвене линије“
Доказана је прастара мудрост да се државници од политичара разликују по томе да ли поштују максиму: политика се не заснива на моралу, али је незамислива без морала.
У игри између интереса и морала политичари често формирају такозване црвене линије, уз назнаку да је то ниво испод ког се не може ни по коју цену!
Она се тако формира на тачкама сусрета између дневнополитичких дешавања и обавезе очувања државног и националног трајања.
Али, вратимо се прво моралу. Он подразумева родољубље, историјску част, обавезу очувања државног и националног трајања, или што би рекао Марко Миљанов „чојство и јунаштво“.
Такав приступ неке политичаре води у историјски незаборав, али другу врсту гура у брзи заборав.
Баш као да се позивао на високоумника са Медуна, из витешког племена Кучи, у прву категорију ушао је Шарл де Гол, кад је ризикујући живот од немалог броја својих Гала (неколико покушаја атентата) који нису хтели да се окану колонијалних амбиција, он је, својевремено, широкогрудо дао независност Алжиру, што је чојство, а јунаштво је показао као вођа француског Покрета отпора.
За разлику од ове громаде, с друге стране, узмимо пример политичких патуљака Вилијама Клинтона, Ентонија Блера (то су им права имена) и још седамнаест њихових западноевропских привезака који су 78 дана, из најбезбедније удаљености – никако прса у прса – засипали ракетама и хемијом тровали СРЈ тако исписујући историју светског бешчашћа.
Наивно је, нажалост, поверовати, поготово у овако турбулентном свету, да ће расти број државника који се ослањају на морал, а смањивати број оних који би да одустану од исцртавања црвених линија.
