Бомбардовање Срба звао „неопростивом лудошћу”
1 min read
Какав год да буде исход данашњег референдума, премијер Алекс Салмонд биће његов несумњиви победник јер је шкотску независност са маргина неповратно убацио у политичку жижу Лондона, Европе и света.
Лондон је због његових присталица захватила паника, а британског премијера натерао је на сузе. Дејвид Камерон је јуче признао да се ноћу буди у голој води убеђен да се „болни развод” већ догодио. Лондон Глазгову сада нуди више овлашћења и самосталности него што је Салмонд својевремено тражио. Како год да Шкоти гласају, више ништа у Великој Британији неће бити исто. Већ сада у неким истраживањима чак тридесет посто анкетираних Енглеза каже да Камерон треба да оде са положаја премијера чак и ако Шкотска буде гласала против отцепљења, јер је све потезе око референдума погрешно одиграо и ишао на руку Салмонду.
Алекса Салмонда у Лондону нису волели ни пре него што је постао лидер покрета за отцепљење Шкотске од Велике Британије. Био је први политичар у Великој Британији који је осудио НАТО бомбардовање Србије и Југославије. Чим су у марту 1999. бомбе почеле да падају, Салмонд се појавио на Би-Би-Сију и оптужио НАТО и британске политичаре за „неопростиву лудост”. Би-Би-Си му је пружио прилику да реплицира тадашњем британском премијеру Тонију Блеру, најватренијем заговорнику напада на Југославију. Изјаву је емитовала само шкотска редакција Би-би-сија, али је одмах изазвала буру у британском парламенту. Шкотски дневник „Хералд” је већ тада предвидео да ће Салмондова осуда бомбардовања Југославије одјекнути целом Европом.
Данас је тај исти „Хералд” једини медиј у целој Великој Британији који подржава настојање Алекса Салмонда и његових присталица да Шкотска постане независна држава. Сви остали листови у редакцијским уводницима изјаснили су се против осамостаљења.
Салмонд је са истим жаром својевремено осуђивао и британско учешће у нападима на Ирак и тачно оценио да ће санкције и рат само увећати људску патњу, осиромашити најсиромашније и допринети да стотине хиљада деце остану без хране и лекова.
И те 1999. Салмонда су због његовог противљења бомбардовању Србије називали свакојаким именима у Вестминстеру: Блер – да је потпуно непринципијелан, министар спољних послова Робин Кук – да је лидер Шкотске националне партије „марионета српског режима” и да је он једини европски лидер који стоји раме уз раме са Милошевићем. За себе Алекс Салмонд каже да је тврдоглави романтик и да потпуно верује да је могуће да се људи у петак пробуде у бољој држави –Шкотској.
Крв није вода.