• Култура

Бољи живот је престао, сад ћемо га сами стварати: Тако је говорила глумица Радмила Савићевић

3 године ‎ ИН4С

Фото: Слика екрана

Многи је памте као Живадинку, они млађи као Риску, а њене чувене реплике из телевизијских серија „Бољи живот“ и „Срећни људи“ неретко препричавају и клинци који су се родили много година након њене смрти.

Глумачку каријеру Радмила Савићевић започела је у позоришту у родном Крушевцу. Иза ње су остале броје позоришне и телевизијске улоге.

„Ја сам била 25 година глумица ван Београда, прво у Крушевачком па у Нишком позоришту а онда сам прешла за Београд. Наравно, сви моји путеви воде преко Сталаћа. Сталаћ је један железнички чвор врло битан у мом животу. Никада нисам била задовољна, увек сам мислила да могу више. То је некако позитиовно у мом послу. И сад некад мислим да нисам урадила онолико колико могу. Телевизија је велика селекција глумачка. Ја сам имала срећу да на тој телевизији трајем. То није случајно, иза тога стоји један велики рад, страховит. Изабрала сам најтежи пут, а то је да се ја и гледалиште апсолутно разумемо, и ја сам знала шта радим. Често ми кажу „ви тако то радите као да не глумите”, а то је оно најтеже. Глумити данас не исплати се много, али кад се вратим уназад мој живот вреди за пет живота не за један. И то је нешто најлепше у мом животу и што сам стекла“, говорила је Радмила Савићевић.

Играла је у серији која је предходила „Бољем животу“, а то је „Позориште у кући“

„Највећи комплимент за мене је данас када ми кажу: „мајка Вуко, дивно си играла Живадинку. Та мајка Вука оставила је велики траг у мом животу. Некако, чини ми се да ме публика највише и памти по њој. У „Бољи живот“ ушла сам после 50. епизоде. Велики изазов за једног глумца да се појави онда када је већ све готово, када је освојено све и сад дозволите себи да не будете добри. Не бих смела то себи да дозволим, као што се није ни десило. Ја никад нисам била задовољна, увек сам мислила да могу више. То је оно што је позитивно у мом послу, ја друкчије и не могу“, испричала је Радмила Савићевић у једном разговору.

Глумачки посао видела је као око и уво, а кроз своје ликове (мајка Вуку, Живадинку, Виолету…) додала је све наше стрине, тетке, случајне пролазнице, које су јој, како је говорила, биле инспирација да их пренесе на екран.

Знала је да каже да је глумила онако како је научио професрор свих глумаца Бора Михајловић, који је и оставио највише трага на њену глумачку каријеру.

Серија „Срећни људи“ донела јој је лик жене домаћице Ристане Голубовић Риске, а њене реплике се увелико преносе.

Сем аплауза – ништа

На питање шта јој је глума донела, а шта однела, глумица Радмила Савићевић говорила је да све што је стекла у животу, а то није материјално, је са великом муком и радом.

„Кад се сведу рачуни, кад се некако дође до краја, где си, шта си био, шта си урадио, испада сем тог аплауза – ништа. Али, стварно ништа. Ево „Бољи живот“ преста, сад ћемо га сами стварати. Да сам у тамо некој Немачкој прала судове, не само ја него једна читава генерација глумаца, где би нам био крај, него ово што смо радили. Тужно је то што кажем, али је тако. Некада, кад смо били млади, па кад седнемо после завршене представе па кажемо десет комада и пуну корпу хлеба, данас смо дошли на исто то време, нажалост. Ја не жалим што је то тако, стварно не жалим, али само да буде мир, да рата да не буде“, говорила је глумица.

За њу су говорили да је људе „лечила“ речима.

„Смех је здравље. Смех је радост. Они људи који знају да се смеју, да се радују то су најсрећнији људи. Ја сам била сирото дете, из једне сиротрињске, радничке породице, али у нашој кући је увек било смеха и онда кад нисмо имали, ми смо се смејали и певали. И то је добро“, присећала се глумица шта их је одржало.

Извор: Данас

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: