„Боли нас брига, ми смо племићи“
Ранко Јововић
Пише: Марко Ковачевић
„Боли нас брига, ми смо племићи..“ тако је добри Ранко завршавао наше разговоре уз осмјех дјечака. То што ме је такав човјек уврстио у племство по његовим свјетоназорима једна је од ријетких части које прихватам и које истичем.
Али, то је био прије свега очински савјет, то је била поука, то је био подстицај са каквим се ставом дочекује све што нас у животу задеси. Па тако и ово што је јутрос задесило Ранка. Смрт.
„Умро Ранко“ – чује се јутрос са свих страна од људи који га воле, поштују, цијене…
Као ехо на ту вијест одјекују његове ријечи, увијек уз осмјех казиване на крају свих наших разговора, па и сад на крају овоземаљског дружења – Боли нас брига, ми смо племићи!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Имао си се рашта и родити велики песниче српскога језика.
Promjeni svijetom u dane kad cijela C. Gora šeta sa ikonama u rukama i molitvom u srcu. Bog ga nagradio.
Laka ti crna zemlja neka tvoja dusa pociva u vjecnom miru xvala ti na svakoj toploj rijeci
Велики људи попут Ранка никада не умиру, само су се преселили у неки бољи и лепши свет , тамо у небеско плаветнило, међу звезде !
Нека Ти је лака црна земља Ранко Јововићу ! Хвала Ти на времену које си ми посветио. Са љубављу и захвалношћу ћу Те се сећати и читати Твоју поезију.