Бока Kоторска и Црна Гора

Пише: Глиго Бјелица

Ових је дана херцегновска Књижара Со издала књигу „Бока Которска и Црна Гора“, састављену од текстова „Бока и Бокељи“ Сима Матавуља, и „Црна Гора и Бока Которска“ Вука Ст. Караџића.

„Који је био мотив смртнику да се великанима којима не треба смртник нађе на страни око поновног објављивања њихових етнографско-путописних студија?“ упитао се у уводу уредник едиције „Бокељологија“, писац Никола Маловић, и наставио: „Бокељ сам од 1694. и човјек који вјерује да су академик Симо Матавуљ и Вук Ст. Караџић, почасни доктор 14 европских научних друштава и академија, реалистично осликали ријечима Боку Которску и Црну Гору. То сам хтио да подвучем књигом чије је ауторе по први пут унутар истих корица удружила свима нама важна, драга географија.“

Први дио путописне студије Симо Матавуљ објавио је у 1893. у Новом Саду, у библиотеци „Књиге за народ Матице српске“, гдје каже:

„Један рукав Јадранскога мора продро је кроз брда и вијуга се као латинско S, у дужину 29 километара… Тај се затон зове: Бока Которска, или просто Бока. Свега је у Боци: 5 градова, 121 село са 8.030 кућа од којих је 2.000 пустих. Урођеника се броји на 35.000, а од њих половина мушких живе изван завичаја. По вери три четвртине су православни, а по народности сви су Срби.“

Други дио књиге изворно је написан на њемачком језику, под насловом „Montenegro und die Montenegriner“, и објављен је 1837. у Штутгарту, али превод на српски у истом периоду није – јер Петар Други Петровић Његош није био задовољан исувише реалистичним описивањима стања Црне Горе, живота и карактера Црногораца, па се књига у преводу Љуб. Стојановића појавила тек 1922. у издању Српске књижевне задруге. Вук из прве руке наводи до те мјере пластичне описе живота и нарави Црногорацах, да ће данас, ако не прије, постати јасно зашто је Вуков заштитник и покровитељ, владика Петар Други, пожелио да се Црна Гора не поткаже у времену романтизма, реалистичким пером.

„Малена Црна Гора већ од више стољећа заузима важно мјесто у историји Турске царевине, и с правом заслужује да се Европа њоме позабави ради витешког одупирања њенијех становника… Зато држим да ће добро доћи опис ове земљице, њенијех становника, њене старије и новије историје, облика владавине, односа према пограничнијем сусједима, начина живота, стања цркве и школе, и опис нарави и обичаја. Сви су Црногорци Славени Српске гране Грчког закона… Да би се Црна Гора могла лакше описати и познати, најприје ћемо казати што о Боци Которској, која њу од мора раставља“, пише на почетку свог етнографско-путописног разигравања Вук Ст. Караџић.

Објављивање наслова од капиталног значаја потпомогло је Министарство културе и информисања Републике Србије. Рецензент је декан Универзитета у Нишу, Горан Максимовић, а београдски суиздавач Магелан прес.

„Бока Которска и Црна Гора“ књига је већег средњег формата са заштитник корицама у боји. Поред ознака за пагинацију стоје вињете (карактеристичне за едицију „Бокељологија“ и симболичне, у зависности од насловца до наслова), с лијеве стране гранчица маслине, а са десне гранчица храста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: