• Насловна
• Поглед
• Топ 0

Бојићев закон: Ко има, мора знати одакле му је!

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Ко има – мора знати одакле му је. То је суштина модела који предлаже један од најугледнијих српских правника, др Владан С. Бојић. Закон о порезу на неоправдано богаћење не дира скромна домаћинства која су већина у држави, већ оне који су у протеклим деценијама нагомилали енормна богатства без јасног и доказивог поријекла. Није ријеч о казни, нити о конфискацији, већ о фер порезу – као што га плаћа сваки грађанин. Разлика је у томе што се овдје опорезује оно што власник не може да оправда.

Закон почива на пет чврстих стубова:
• богатство без поријекла није богатство, већ дуг према друштву,
• порез је праведна обавеза, а не казна,
• прати се имовина, а не формални власник,
• исправљају се неправде транзиције и ратних година,
• поступак је транспарентан и уставно одржив.

Правда на наплати: Нови закон удара на „ферари без папира“

Функције су још јасније: пуњење буџета без нових кредита, порука да „брзо богаћење“ више није модел за углед, јачање повјерења у државу и враћање осјећаја да је правда мјерљива, а не празна ријеч.

Праг је висок – 50.000 еура, пореска стопа умерена – 45%, а заштита вишестепена. Другим ријечима, обични грађани немају разлога за страх, а ко је уплашен можда има милионе разлога. Ово је закон који шаље снажну поруку: елита више није онај ко вози ферари без папира, већ онај ко ради, ствара и поштује правила једнака за све.

ИН4С ће у наставку објавити интегрални текст Закона и детаљно образложење др Владана С. Бојића.

 

Иницијатива

(Скице за Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину)

Последње три деценије Црну Гору су задесила драматична историјска искушења: грађански ратови, санкције, НАТО агресија, срушен систем вриједности, ренегатсво, идентитетске конфузије, нарочито и трауме узроковане процесом тзв. транзиције. Транзиција није ни данас економски преображај, већ дубока деформација друштва: А) корупција и криминал постали су јасно пожељни облици сналажења; Б) систем вриједности је поремећен а сва морална схватања изврнута; В) читаве генерације су одгајане уз наметнуте узоре „брзог богаћења“, док су прави титулари знања, рада и поштења системски маргинализовани; Г) друштво је радикално дубинки раслојено: на једној страни „углађени примитивци“ у обиљу луксуза, а на другој – породице које размишљају како ће саставити крај с крајем. Та стање је оставило драматично последице: изгубљено је јавно повјерење у државу и институције. Нема истинског повратка том неопходном повјерењу све док наша дјеца као узоре буду гледали оне који се возе у ферaријима и слично—симболизују неправду и неправичност система.

Специјални порез као инструмент одузинмања неоправдано стечене имовине

(Нормативни темпорални основ 27.4.1992: ratio decidendi за Црну Гору)

1. Увод

Проблем одузимања противправно стечене имовине једно је од кључних питања савремених правних система у постјугословенским државама добија посебну тежину због транзиционих процеса. Тек формално почев од 27.4.1992. са СР Југославијом мада и неку годину раније. Тај датум није случајан: од њега почиње период у којем су у условима институционалне слабостиправне неуређености, ратних и постратних околности, настали бројни облици неоправданог богаћења. У Србији, Црној Гори и региону развила се друштвена структура у којој су појединци и групе стицали енормну имовину без адекватне законске контроле. Били су слаби и лоши покушаји по Закону о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу („Сл. лист ЦГ“, број 58/15, 47/19, 54/24) јер су подразумијевали претходну правноснажну кривичну пресуду уз сувише отежан, преспор поступак и крајње неадекватн ефекат.

Нужно је ту раздвојити, разлучити, разумети постојећу од предложене легислативе:

Према природи и сврси закона: 1) Закон о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу: инструмент кривичног права, репресивне природе. Сврха да се онемогући починиоцима кривичних дјела да задрже имовину која је директно /индиректно прибављена извршењем кривичног дјела; 2) Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину: инструмент пореског права, фискалне природе. Сврха је да се држави обезбиједе стални приходи из специјалног пореза на имовину за коју власник не може доказати поријекло неважно, да ли је учинио кривично дјело.

По условима за примјену: 1) Кривичноправни закон: примјењује се искључиво по правноснажној осуди за кривично дјело, тад настаје правни основ за одузимање имовине; 2) Порески закон: примјена независна од кривичног поступка. Довољно је да порески орган утврди да имовина није покривена доказаним легалним приходима.

Према шравној квалификацији имовине: 1) Кривичноправни закон: има за тему и задатак „имовинску корист стечену криминалном дјелатношћу“, значи да мора постојати узрочно-последична веза између кривичног дјела и имовине; 2) Порески закон: говори о „неоправданој имовини“, што је шири појам, јер обухвата имовину која није оправдана легалним приходима и кад кривично дјело није реално доказано.

По надлежности органа: Кривичноправни закон: одлуку доноси суд у кривичном поступку; Порески закон: одлуку доноси порески орган, и то у пореском поступку.

По правном ефекту: 1) Кривичноправни закон: имовина се одузима, постаје својина државе као санкција везана за кривичну осуду; 2) Порески закон: власник остаје формални власник имовине, али плаћа специјални порез на процјењену вриједност. То је искључиво фискална мјера, није ма каква кривичне санкција. Закључак: Закон о одузимању имовине стечене криминалном дјелатношћу и Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину дјелују јасно а у различитим правним сферама и не искључују један другога. Први зависи од постојања кривичног дјела, други не, него од непостојања објашњења за имовину. Тек их индиректно спаја: истородан циљ.

Преднацртом новела на тај закон 2022. се пробало премјестити тежиште на парницу, као процесни пут, али је кампањом да се тиме аболирају актери деведесетих и раније тај иначе веома захтјеван подухвата остао без ефекта. Неразмумијевајући апсолутну забрану ретроактивности у кривичном праву, невладина интелигенција је заговарала „италијански модел“ превидевши да је он пола вијека грађен и недостижан за стање, капацитет, низак потенцијал Црне Горе да тај правни трансплант копира и преузме, под великим питањем да ли би уопште заживео. Помињао се и „француски модел“ али веома кратко, а онда низ нарација, о безмало револуцијама а најмање лустрацији.

У том контексту током 2025. компаративним анализама али прије свега вођен нашим тешким особеностима и менталитетом тражио сам модел јасног, правно доследног и институционално примјенљивог концепта. Тај модел почива на увођењу специјалног пореза од 45% на свако неоправдано богатство за које нема (објашњиве) провјериве и доступне документације о законитом поријеклу с применом од 27.4.1992. (СРЈ) — формални историјски датум почетка транзиционог процеса и неправеденог стицања.

2. Нормативни уставни и конвенцијски основ

Устав Црне Горе поставља оквир у којем сваки закон мора бити донет и примењен. Кључне одредбе односе се на начело владавине права, право својине, на забрану ретроактивности и јавни интерес. Јавни интерес увођења специјалног пореза огледа се у опорезивању неоправданог богатства за које нема (објашњиве) објективно провјериве доступне документације законитог поријекла. У ЕКЉП основ је члану 7.

3. Правна природа специјалног пореза

Специјални порез није усмјерен на редовно опорезивање прихода или имовине, већ на закономјерно фискално третирање сваке имовине за коју не постоји провјерива и доступна документација објективног легитимног правног основа стицања поријекла. Он се примењује искључиво када конкретизован субјект не може да докаже законито поријекло своје имовине коу је стицао након 27.4.1992. Порез је sui generis мјера – дакле, тп није ни казна ни конфискација, већ—фискално-правни инструмент правде.

Специјални порез на неоправдану имовину је vectigal publicum (Специјални порез је vectigal publicum, а не санкција, јавни терет ради заштите fiscus-а, а не кривична санкција. То је закон lex specialis који омогућава actio in rem, праћење саме ствари без временског ограничења, јер nulla poena sine lege овде није применљиво – није казна већ давање. Примена специјалног пореза и кривичноправне confiscatio су међусобно искључиве, у духу начела ne bis in idem. „Закон предвиђа петоструки ниво remedia iuris, што обезбеђује plena remedia и уставну сигурност поступка. Salus publica suprema lex esto – јавни интерес захтијева да се неоправдана имовина опорезује, јер је iustitia fundamentum regnorum. Специјални порез је vectigal publicum, а не санкција. Пет кључних одговора о Закону о специјалном порезу на неоправдану имовину: 1. Зашто „неоправдана“, а не „незаконито стечена“? Термин „незаконито стечена“ вуче нас у кривично право, где важе строга правила о кривици, ретроактивности и доказивању. Зато су такви поступци дуги, скупi и често без исхода. „Неоправдана“ значи једноставно: нема довољно оправдања нити докумената за поријекло. То је пореска категорија, а не кривична, и зато омогућава држави да делује брзо и ефикасно. 2. Зашто праћење ствари (in rem), а не лица? Ако прати само лице, довољно је једним потезом пренијети имовину на рођака или фирму–параван. In rem приступ значи да се прати сама ствар, без обзира чија је  и свако ко је у том ланцу мора доказати законито поријекло. Једино тако се затварају врата прању власништва. 3. Зашто нема рокова за утврђивање и наплату? Општи порески закони о општим роковима за утврђивање и наплату редовних пореза не важе, него је у питању посебан порез (lex specialis) на имовину која је акумулирана у три деценије. Зато се изричито прописује: специјални порез се може утврђивати и наплаћивати без временског ограничења, од 27.4.1992. 4. Зашто је ово „давање“, а не санкција? Специјални порез није казна, јер не улази у кривицу, већ јавни приход (vectigal publicum), као и сваки други порез. Не кажњава се човјек, већ опорезује разлика која није оправдана. Зато нема ни проблем ретроактивности: ако нешто није оправдано — оно је неоправдано и данас и сјутра.5. Како се овај механизам разликује од финансијске истраге и трајног одузимања имовине? Ако је имовина опорезована и износ плаћен у буџет — више се не може одузимати кривично. Ако је имовина трајно одузета пресудом — више не може бити предмет специјалног пореза. Два механизма су комплементарна, али се никада не дуплирају. Једно је фискално давање, друго је кривичноправна санкција. Једноставно речено: овај закон уводи јасан филтер. Све што је оправдано — пролази. Све што није опорезује се. А ако је било лажи и кривичних дела — онда наступа тужилаштво. Класични порески поступци су in personam: прати се лице као обвезник, његови приходи, обавезе и пореска историја. Овдје је суштина у in rem приступу: прати се ствар, односно имовина сама по себи, независно од лица које је тренутни власник.Зашто је то битно?Зато што се за три деценије имовина више пута преносила (рођаке, кумове, фирме–параване). Ако закон буде везан за лица лако ће се избећи пореска обавеза а ако прати ствар (in rem) сваки каснији стицалац мора доказати законито порекло иначе имовина остаје опорезива.In rem је та формула која спречава да имовина постане чиста једним јединим преносом.Закон садржи изричиту норму да пореска обавеза по овом закону не застарева оденосно да се не примјењују општи рокови утврђивања и наплате пореза јер тим губи ratio legis.Ово је кључна lex specialis норма која искључује општа правила и штити сврху закона.Пореска обавеза по основу овог закона не подлијеже роковима за утврђивање и наплату прописаним пореским законима. Специјални порез на неоправдану имовину може се утврдити и наплатити без временског ограничења, од 27.4.1992. јер он није кривична санкција, већ пореско давање, и не примењује се забрана ретроакције прописана чланом 33 Устава, чланом 7 ЕК. Имовина без оправдања остаје неоправдана — без обзира на вријеме стицања.

4. Датум —27.4.1992. као формални историјски пресјек

Одабир датума 27.4.1992. има објективну основу: тога дана је формирана Савезна Република Југославија, који датум симболизује пресјецање врпце транзиције, иако је она почела нешто раније. Дакле, узимамо да је тада формално отворен период транзиције: масовног неоправданог богаћења науштрб— народа, привреде и државе. Порез се зато примјењује на цјелокупну имовину за коју не постоји провјерива и доступна (ауторитативна и ван сваке сумње) документација о законитом поријеклу.

5. Проценат од 45% као умјерени инструмент пропорционалности

Стопа од 45% није случајна: довољно висока да има превентивни и компензациони ефекат, а довољно умерена да оставља више од половине, и то од неоправданог богатства за које нема ни провјериве и доступне документације законитог поријекла. Тиме се обезбјеђује пропорционалност и усклађеност са Уставом и конвецијама и уједно отклања умјесност примјердби које би се тицале кофискацијског карактера.

6. Јемства против конфискационог ефекта

Специјални порез садржи уграђена јемства: ороченост поступка, судску контролу и фиксну стопу од 45%. Мјера се примјењује само на ону имовину без провјериве и доступне документације о законитом поријеклу, чиме се спријечава произвољност.

7. Пракса Европског суда за људска права

Пресуде ЕС (Sporrong and Lönnroth, Phillips, Grayson and Barnham, Arcuri, Sud Fondi) потврђују да државе могу ограничити право својине уколико постоји јавни интерес, под условом да та мера није конфискациона и да оставља фер баланс. Специјални порез оставља више од половине неоправданог богатства за које нема провериве и доступне документације о законитом пореклу, што отклања проблеме.

8. Ratio decidendi

Специјални порез 45% на неоправдано богатство за које нема објективно провјериве и доступне документације о законитом поријеклу стечену након 27.4.1992. јесте ефикасна, правно сигурна и пропорционална мјера. Он није нити конфискација нити казна, већ чист фискални инструмент у функцији исправљања неправди транзиције.

Дистинкција између специјалног пореза и финансијских истрага/одузимања јесте: А) Финансијска истрага (СДТ): има за циљ да утврди да ли је имовина прибављена кривичним делом. Ако јесте, покреће се поступак трајног одузимања или проширеног одузимања имовине; Б) Трајно и проширено одузимање: то је јасан казнено-правни институт. Имплицира кривицу и постојање кривичног дела, В)

Специјални порез не: потпуно је одвојен – то је фискални механизам, који опорезује неоправдану имовину без обзира на кривицу; Г) Искључивост:Једном када је на износ недоказане имовине плаћен специјални порез и тај новац ушао у буџет, он не може поново бити предмет трајног одузимања; Супротно би значило “двоструко кажњавање” или bis in idem, што је правно недопустиво; Ако, међутим, СДТ накнадно утврди да је у преосталој имовини било фалсификованих доказа или прикривених прихода, онда тај “нови слој” постаје предмет кривичног поступка и евентуалног трајног одузимања. Специјални порез и трајно одузимање никад се не преклапају, јер су комплементарни а искључиви, шта је једном порески наплаћено више не може бити кривично конфисковано и обратно је — немогуће. Специјални порез је као јавни филтер: све што је оправдано—пролази, све што је неоправдано задржава се у буџету. Ако се касније открије да је неко у филтер убацио неке лажне папире, тада наступа тужилаштво и кривични судови. Али једно и друго никада се не могу дуплирати, јер би то било као да исту ствар два пута плаћате на каси

9. Могућност примјене у правни систем Црне Горе

За добру примјену је потребан посебан закон (lex specialis), Специјално одјељење у Пореској управи и сарадња са свим другим државним институцијама али и са свим релевантним адресама у иностранству. Предмет опорезивања јесте: неоправдано богатство за које нема провјериве и доступне документације законитог поријекла.

10. Закључак

Специјални порез од 45% на неоправдано богатство за које нема провјериве и доступне документације о законитом поријеклу, са примјеном од 27.4.1992. није ничији туђ преузет модел, него модел изграђен на домаћим искуствима и правним граничницима и унутра и споља, па представља оригинално ауторско решење. То је уставно прихватљив и конвенцијски одржив фискални инструмент, који има снагу да исправи неправде прошлости и учврсти — темеље правне државе у Црној Гори.

Скице за Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину“ нису коначни текст, већ иницијатива – позив јавности, струци и политичким актерима да се ово питање стави у центар пажње. Правда се не мјери декларацијама него дјелима. А ово је дјело које ће показати да је Црна Гора зрела држава са сваког аспекта – и правно и морално.

Црна Гора не може више да живи са питањем које никада није добило прави одговор: како је могуће да су појединци у временима ратова, санкција, сиве економије и корупције акумулирали толика огромна богатства, док је већина грађана једва спајала крај с крајем?Одговор на то питање није само морални, него и правни. А правни одговор може доћи кроз један јасан и концизан закон – Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину. Идеја је једноставна: свака имовина стечена од 27.4.1992. а не може се доказати њено законито поријекло, постаје предмет специјалног пореског поступка.Ако се утврди да је разлика између вриједности имовине и законитих прихода већа од 50.000 еура – на ту разлику плаћа се специјални порез по стопи од 45%. Зашто баш порески поступак? Не зато што би било ко желио да „ублажи“ тежину проблема, већ што тај управнопорески пут снажно обезбјеђује: 1) брзину (за разлику од вишегодишњих кривичних и парничних поступака); 2) правну сигурност (јасни рокови и поступак); 3) конституционалну издржљивост (јер није ријеч о кривичној санкцији, никаквој казни – већ јавном давању). Домаће судство и тужилаштво данас немају капацитете: кадровске и техничке—да би ефикасно доказивали поријекло имовине деценијама уназад—порески модел ојачан најспремнијим домаћим и страним форензичарима с високим искуством и лиценцама за приступ међународним финансијским токовима.

1. Специјално одељење Пореске управе покреће поступак по службеној дужности, по пријави било којег субјекта или на захтев Специјалног државног тужилаштва.
2. Обвезник у року од 30 дана доставља доказе о поријеклу имовине.
3. Ако их не достави или су они неувјерљиви – доноси се решење о пореској обавези, утврђује се вјештачењем њена висина и обавезује субјект на плаћање под пријетњом принудног извршења сходно одредбама ЗИО.
4. Обвезник има право жалбе Министарству финансија у року од осам дана.
5. Потом слиједи тужба и управни спор пред Управним судом, па захтјев за ванредно преиспитивање пресуде пред Врховним судом, уставна жалба пред Уставним судом и на крају – представка Европском суду за људска права.

Другим ријечима: петоструки ниво правне заштите, што је више него довољно да се обеснаже све примједбе о наводној арбитрарности. Ако се у поступку покаже да постоје неистинити докази или елементи кривичних дјела – СДТ преузима предмет. Тад на сцену ступа кривично право и институти трајног одузимања имовине.Зашто је ово праведно? Јавност и транспарентност (сем лимита личних података): подаци о опорезованој и неопорезованој имовини биће доступни јавности путем јавних регистара. Финансијска равнотежа: стопа од 45% је веома висока, али никако није и конфискациона – држава узима свој дио, али оставља простор да систем не постане деструктиван. Историјска правда: Црна Гора је дужна да одговори на питање ко је и како постао „елита“ у друштву.Шта добијају грађани? Пуњење буџета без нових задужења, Средства за здравство, школство и инфраструктуру,Јачање повјерења у институције, Осјећај да правда, макар она и дебело закаснела, коначно куца на врата.

1. Питање ретроактивности: Ово није кривична санкција, већ експлицитна пореска мјера (fiscus). Упитано поријекло имовине нема временску заштиту.
2. Питање дискриминације: Праг од 50.000 € штити ситне случајеве и обезбјеђује једнак третман.

• Питање транспарентности: Јавност и објављивање података онемогућавају селективност и политички утицај.

1. Питање правне заштите: Петостепени систем жалбених механизама обезбјеђује уставност и компатибилност са Европском конвенцијом.
2. Питање капацитета институција: Закон предвиђа ангажовање страних форензичара и страног надзорног одбора, што ојачава домаће капацитете.

Закон о специјалном порезу на неоправдану имовину уводи правни режим чија је суштина да се одговорност за поријекло имовине успостави без потребе за претходном кривичном пресудом. Он омогућава држави да на основу пореских, а не кривичноправних стандарда, одреде порез или пореску обавезу за имовину чије поријекло власник не може законски доказати. Овај закон служи интересу фискалне правде превенције корупције, уклања механизам који би омогућавао припадницима сваке власти или другим личностима да задрже имовину за коју немају релевантне доказе о легалним приходима. И назив „специјални порез на неоправдану имовину” одражава правни карактер да се не ради о кажњавачкој мјери, него пореском режиму заснованом на непостојању оправдања за имање имовине, без кривичне одговорности.

Прилог: Скице — Преднацрт

ЗАКОН

О СПЕЦИЈАЛНОМ ПОРЕЗУ НА НЕОПРАВДАНУ ИМОВИНУ

I — ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уводи се специјални порез на имовину физичких и правних лица за коју се у прописаном року и поступку утврди да објективно нема доказано законито поријекло (у даљем тексту: неоправдана имовина).

Члан 2

Одредбе овог закона примјењују се на имовину стечену почев од 27.4.1992. Овај датум представља полазну тачку примјене закона као преломни историјски моменат у уставном и економском поретку Црне Горе.

Члан 3

Циљ овог закона је:

1. обезбјеђивање консолидације фискалне и социјалне правде;
2. јачање владавине права кроз транспарентно утврђивање поријекла имовине;
3. стабилно и константно пуњење државног буџета;
4. превенција и сузбијање корупције и свих других илегалних токова капитала.

Члан 4

Поступак по овом закону спроводи искључиво Специјално одељење Пореске управе (у даљем тексту: Одељење), које се оснива овим законом са својством правном лица а његов дјлокруг рада и одговорности уређује посебном Уредбом Владе Црне Горе.

II — Супсидијарна примена прописа

Члан 5

У поступку утврђивања и наплате специјалног пореза на неоправдану имовину, на сва питања која нијесу изричито уређена овим законом непосредно се примјењују одредбе закона којим се уређује управни поступак.

У поступку принудне наплате специјалног пореза на неоправдану имовину, у дијелу који није уређен овим законом, сходно се примјењују одредбе закона којим се уређује извршење и обезбјеђење, нарочито у погледу продаје непокретности и намирења потраживања из њихове вриједности.

III — ДЕФИНИЦИЈЕ

Члан 6

Појмови у смислу овог закона:

1. „Имовина“ обухвата непокретности, покретне ствари више вриједности, новчана средства, хартије од вриједности, уделе/акције, имовинска права, крипто-активу, умјетнине и драгоцјености, бенефицијарна власништва, трастове и сродне правне аранжмане, у земљи и иностранству.
2. „Неоправдана имовина“ је дио имовине чије поријекло обвезник не докаже из законитих и документованих извора.
3. „Недоказана разлика“ је позитивна разлика између укупне вриједности имовине и збирa доказаних законитих прихода и оправданих извора финансирања.
4. „Доказни стандард“ у управно-пореском поступку је стандард—преовлађујуће вјероватноће.

IV— ЈАВНОСТ И РЕГИСТАР

Члан 7

Поступак по овом закону је у правилу јаван. Електронски регистар неоправдане имовине води и објављује Министарство финансија, а уноси у Регистар врше се након правноснажности рјешења, изузев ако јавни интерес захтјева раније објављивање уз одговарајућу заштиту личних података. Електронски Регистар неоправдане имовине, након правноснажности чини јавним податке о: идентитету обвезника, опису, вриједности имовине, недоказану и доказану разлику опбадане имовине, разлоге утврђења и неутврђења, износ пореза и статус поступка, уз заштиту података о личности само у мјери дужног минимума законитости.

Члан 8

Годишњи извјештај о примјени овог закона објављује се у „Службеном листу Црне Горе“ и на интернет страници Министарства финансија.

V — ДОСЕГ, ПРАГ И IN REM ПРИНЦИП

Члан 9

Обвезник је свако физичко или правно лице које посједује имовину чија вриједност премашује доказане законите приходе и оправдане изворе финансирања.

Члан 10

Поступак се обавезно покреће најкасније у року од 30 дана када се вјештачењем утврди да недоказана разлика у имовини прелази 50.000 (педесет хиљада) еура.

Члан 11 (in rem)

Пореско утврђивање по овом закону је in rem: пореска обавеза прати ствар/имовину, без обзира на промјене власништва.

Тренутни власник/држалац дужан је доказати законито поријекло; у супротном имовина се третира као неоправдана у мјери недоказане разлике. На имовину се уписује пореско заложно право (регистзрована залога или хипотека) до намирења.

Члан 12

Овај закон се примјењује и на имовину у иностранству која припада, директно или индиректно, обвезнику повезаном са Црном Гором (држављанство, пребивалиште, сједиште или мјесто ефективног управљања или ефективног пребивања), као и на имовину коришћену у Црној Гори.

VI — ОСНОВИЦА, СТОПА И РОКОВИ (LEX SPECIALIS)

Члан 13

Основицу чини недоказана разлика између вриједности постојеће имовине (по тржишној вриједности на дан утврђивања) и свих доказаних и објективно доступних и провјеривих законитих прихода односно извора.

Члан 14

Стопа специјалног пореза износи 45%.

Одјељење самостално или на захтјев обвезника путем судског вјештака врши прерачун и претварање процентуалног утврђеног износа неоправдане имовине у апсолутни новчани еквивалент.  

Члан 15 (lex specialis – рокови)

Пореска обавеза по овом закону утврђује се и наплаћује без општих рокова застарјелости прописаних општим пореским прописима.

Поступак се може покренути у односу на имовину стечену почев од 27.4.1992. без временског ограничења од тог датума, а у погледу касније стечене имовине — без ограничења све док имовина постоји  или је доступна наплати.

Члан 16

Пореска обавеза по овом закону не застарјева.

VII — ПОКРЕТАЊЕ И ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ

Члан 17

Поступак покреће Одељење по службеној дужности, или по пријави било којег лица, или на захтјев Специјалног државног тужилаштва (СДТ).

Члан 18

Ради обезбјеђења наплате потрживања, Одјељење може затражити од суда извршења по одредбама закона којим се уређује извршење и обезбјеђење све нужне привремене мјере: упис забране отуђења/оптерећења, као и све друге прописане мјере за обезбјеђење новчаног потраживања.

Члан 19

Када неоправдана имовина обвезника специјалног пореза обухвата непокретности, а дио неоправдане имовине у висини од 45% њене вриједности може бити физички одвојен, извршиће се разлучење тог дијела и пренос у корист државе.

Ако физичко разлучење није могуће, Специјално одјељење ће:

1. Понудити обвезнику да у одређеном року откупи дио имовине који одговара 45% њене вриједности, како би имао први прилику да задржи непокретност;
2. Ако обвезник не искористи право из тачке 1 овог става, непокретност ће се изнијети на јавну продају (лицитацију);
3. Ако јавна продаја не успије, Специјално одјељење ће своје потраживање намирити сходно одредбама закона којим је уређена продаја хипотекованих непокретности.

Члан 20

У поступку принудне продаје непокретности Специјално одјељење има својство правног лица и положај хипотекарног повјериоца, са свим правима и овлашћењима која произилазе из закона којим се уређује извршење и обезбјеђење, укључујући и право да вредношћу свог потраживање плати, купи и преузиме непокретности по цијени која одговара висини доспјелог пореског потраживања.

Члан 21

Наплата специјалног пореза на неоправдану имовину сматра се наплатом јавног прихода и има приоритет у односу на сва остала потраживања, осим оних која по закону уживају исти или већи степен приоритета.

VIII — ДОКАЗИВАЊЕ И ТЕРЕТ ДОКАЗА

Члан 22.

Обвезник је дужан да у року од 30 дана од пријема позива достави валидне и правно ауторитативне доказе о законитом поријеклу имовине и податке о кредибилним изворима финансирања.

Члан 23.

Уколико обвезник не достави доказе у року, или су они очигледно неувјерљиви, дио имовине сматра се неоправданим у висини недоказане разлике.

Члан 24.

Сви државни органи, као и јединице локалне самоуправе, јавни регистри, банке, осигуравачи, нотари, Централна банка и други субјекти из система спречавања прања новца дужни су да без одлагања доставе тражене податке и документацију.

IX — РЈЕШЕЊЕ И СУДСКА ЗАШТИТА

Члан 25

По спроведеном поступку, Одељење доноси рјешење о утврђивању специјалног пореза. У рјешењу се наводе чињенице, правни основ, основица, стопа, износ, рок плаћања, мјере обезбјеђења и упис пореског заложног права.

Одјељење рјешењем утврђује висину специјалног пореза на неоправдану имовину на основу обављеног вјештачења у апсолутном износу и истим рјешењем обавезује обвезника да утврђени износ плати у року од 30 дана, са законском затезном каматом која тече од дана доношења рјешења, односно дана вјештачења, до коначне исплате и трошковима поступка, под пријетњом принудног извршења.

Вјештаци се одређују са списка сталних судских вјештака Црне Горе а у сложеним случајевима кредибилних међународних институција.

Рјешење из става 2 овог члана има снагу извршне исправе.

Члан 26

Обвезник има право жалбе Министарству финансија у року од осам дана од дана достављања рјешења.

Члан 27

Рјешење Министарства финансија је коначно и извршно у смислу Закона о управном поступку. Покретање управног спора не одлаже извршење, осим ако суд рјешењем не одлучи другачије.

Члан 28

Упис пореског терета у јавне књиге производи дјеловање према трећим лицима.

Права стечена од трећег лица уз накнаду и у доброј вјери прије уписа терета и прије достављања рјешења не могу бити доведена у питање, уз задржавање права државе на регрес према лицу које је изазвало умањење или онемогућило наплату.

Ако је рјешење достављено или је упис извршен, добра вјера је недовољна и не може се супротставити извршењу пореског терета изузев ако то лице достави објективне доказе који су га онемогућили да приступи јавним књигама.

Члан 29

Против коначног рјешења обвезник може покренути управни спор пред Управним судом. У случају одбијања тужбе, обвезник има право на захтјев за преиспитивање пресуде Врховном суду Црне Горе, уставну жалбу Уставном суду Црне Горе, као и у коначном представку Европском суду за људска права.

X — МЕЂУНАРОДНИ ФОРЕНЗИЧАРИ И СТРАНИ НАДЗОРНИ ОДБОР

Члан 30

У поступку учествују међународни форензичари које ангажује Влада на предлог Министарства финансија, уз претходну сагласност Савјетодавног надзорног одбора. Форензичари немају могућност одлучивања али имају дужност поступања пос вим постављеним задацима у областима ревизије, процјене као и трагaња за имовином у иностранству.

Оснива се Савјетодавни одбор од пет чланова које предлажу релевантне међународне организације. Одбор прати транспарентност и објективност поступка, указује на евентуалне опструкције и објављује јавне годишње извјештаје.

Члан 31

Оснива се Страни надзорни одбор од пет до седам чланова које предлажу релевантне међународне организације. Одбор прати законитост, непристрасност и ефикасност поступака и објављује јавне годишње извјештаје.

Члан 32

Форензичари и Одбор имају приступ подацима у мјери нужној за сврху поступка, уз поштовање прописа о тајни података и заштити личних података.

Члан 33

Влада је дужна да у року од 60 дана по ступању на снагу овог закона образује посебном уредбом Специјално одјељење при Пореској управи, као и донесе уредбу о његовој организацији, задацима, овлашћењима и одговорностима. У истом року Влада образује и Савјетодавни надзорни одбор од пет чланова чији се састав, дјелокруг, овлашћења и одговорности уређују посебном уредбом.

Влада је дужна да константно на иницијативу министара или других релевантних сувјеката ангажује кредибилне стране форензичаре по посебним потребама (ad hoc) или на дужи временски период када то изискује одређени случај односно ситуација.  

XI — СПОНА СА СДТ

Члан 34

По правноснажности коначног рјешења, ако постоји индиција да у преосталој имовини има неистинитих доказа или прикривене имовине, Одељење доставља комплетан спис

СДТ води финансијске истраге.

Члан 35

Уколико СДТ утврди постојање бића кривичних дјела која се гоне по службеној дужности, одмах покреће кривичне поступке и поступке трајног или проширеног одузимања за имовину која није већ обухваћена плаћеним специјалним порезом.

XII — ИСКЉУЧИВОСТ МЕХАНИЗАМА (NE BIS IN IDEM – ФИСКАЛНО)

Члан 36

Имовина/износ који је обухваћен и намирен специјалним порезом не може бити предмет трајног или проширеног одузимања у кривичном поступку.

Имовина која је трајно одузета правноснажном судском одлуком не може бити предмет утврђивања и наплате специјалног пореза.

Ова искључивост се односи на исти предмет и исти износ.

XII  НАПЛАТА И КАМАТЕ

Члан 37

Специјални порез доспијева у року од 30 дана од достављања коначног рјешења. На неблаговремено плаћени порез обрачунава се затезна камата по прописаној стопи.

Члан 38

Принудна наплата се спроводи по правилу хитности: блокадом рачуна, намирењем из зарада/примања, продајом имовине и другим мјерама по пореским прописима. На имовини се уписује пореско заложно право до намирења.

XIII — ПРЕКРШАЈНЕ И КРИВИЧНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39

Физичко лице које не достави тражене доказе или опструише поступак казниће се новчаном казном од 1.000 до 10.000 еура.

Члан 40

Правно лице које не достави тражене податке казниће се новчаном казном од 10.000 до 100.000 еура, а одговорно лице од 2.000 до 20.000 еура.

Члан 41

Ко ради избјегавања пореза поднесе лажне или фалсификоване доказе одговара по кривичном закону; Одељење је дужно без одлагања писано са свим прилозима да обавијести надлежно тужилаштво..

XIV— ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 42

Влада, на предлог Министарства финансија, донијеће подзаконске акте за примјену овог закона у року од 60 дана од ступања на снагу, укључујући методологију процјене тржишне вриједности и вођење Регистра.

Члан 43

Одредбе овог закона имају својство lex specialis у односу на опште пореске прописе и прописе о роковима утврђивања и наплате пореза.

Члан 44

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања у „Службеном листу Црне Горе“.

Подгорица 20. септембар 2025.

Др Владан С Бојић, адвокат

Специјални порез на необјашњиво богатство—неоправдан имовину у висини од 45% с примјеном од 27.4.1992. је оригинално ауторско решење као одговор на системске слабости постојећег законодавног оквира у Црној Гори. Његова суштина је што није ријеч о кривично-правној санкцији ни о конфискацији, већ о sui generis фискалној мјери која дјелује у јавном интересу и очувању основних уставних јемстава грађана. Кроз анализу уставних одредби, релевантне праксе Европског суда за људска права показано је да овај модел има све претпоставке уставне и конвенцијске одрживости.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: