Bojanić: Apel, da znamo i upozorimo našu djecu prije nego što dođe 31. oktobar

Priredio: Đorđe Bojanić

Ne skrnavite praznik, uskoro je Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski. Ne šijte kostime za decu, ne oblačite ih i ne maskirajte u ono što njima ne pripada, ne šaljite ih da zvone po tuđim kućama i stanovima, deca ne znaju šta predstavlja Noć veštica i ko ga proslavlja… svakako njima je to zanimljivo, i ne mogu da shvate.

Vi kao roditelji morate ih naučiti, imamo mi dosta naših lepih pravoslavnih praznika, za ponos. Mi imamo naš praznik KRSNU SLAVU, da li neki amerikanac, englez zna nešto o našoj KRSNOJ SLAVI, i kako se dolazi na SLAVU i kako domaćin otvara vrata, i koga će ugledati, svakako svog rođaka, prijatelja lepo obučenog i veselog… ?

Zašto bi nam sve tuđe bilo lepše i draže?

Kako reče sveti Nikolaj Velimirović, u današnjem duhovno ubogaljenom svetu vlada teška čamotinja i lenjost, pri čemu je lako ubediti gotovo svakoga da je poreklo ovakvih praznika beznačajno i da je Halloween obična, bezazlena zabava.

I mi imamo Bele Poklade, narodni praznik Slovena, proslavljaju ih Pravoslavni hrišćani. Ali, njegovi koreni su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Vaskrsa. Poklade su dan za praštanje i veselje, praznik kada se na trpezi nalazi „bela“ hrana, traži se oproštaj grehova, ali se i priprema za Veliki post. Tada se mrsi, a od narednog dana na post. Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“).

Da se vratimo na Noć veštica, koje se slavi u mnogim zemljama, posebno u Americi i Engleskoj, i to treba poštovati kao i sve tuđe običaje… ali tako trebamo poštovati i svoje, a i nema razloga koristiti tuđe običaje i praznike. U Noći veštica se odrasli i deca oblače kao bića iz podzemlja (duhovi, zombiji, veštice, goblini) i uživaju u spektakularnim vatrometima.

Kuće se ukrašene bundevama ili strašilima. Dvorišta se ukrašavaju nadgrobnim spomenicima, gremlinima, lampionima, strašilima, vešticama, narandžastim i ljubičastim svetlima, te dekoracijama kao što su skeleti, paukovi, bundeve, mumije, vampiri i druga monstruozna stvorenja.

Pretpostavlja se da se tokom ovog praznika potroši blizu osam milijardi dolara godišnje, pa je sasvim jasna njegova popularizacija u svetu ali i na našim prostorima.

Zaključak… mi svakako tom običaju ne pripadano, tog dana je Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski, njih praznujmo, oni nama pripadaju.

Naša je obaveza i dužnost kao roditelja da našu decu vaspitavamo u duhu vere koju su nam Sveti Sava i ostali srpski svetitelji ostavili u amanet i utemeljili nam put, Svetosavski put.

Zato tog dana zabranimo deci odlazak na školske priredbe (tamo gde ih proslavljaju, ali mislim da su retke takve škole) povodom ovog skupa, i ne šaljite ih da zvone po tuđim kućama i stanovima jer, mi svakako nismo deo te tradicije, celim svojim bićem.  

Završio bih rečima Svetog Nikolaja Velimirovića… ,,Zato, umesto da „ugasimo vatru na domaćem ognjištu“, toga dana upalimo kandilo pred slavskom ikonom, pomolimo se Gospodu, da nam poda hrabrosti da budemo i ostanemo drugačiji, da nas obdari snagom da ustrajemo na Njegovom putu i da nas izbavi od Lukavoga“.

Svima koji slave, Svetog Luku ili Svetog Petra Cetinjskog, Srećna slava!