BOG ĆE DA KAŽE ŠTA ĆE DA BUDE, Željko Injac u „Srpskom svijetu“

„Mi ne znamo ko će biti patrijarh. Uvek kad su izbori, ističe se ko su ljudi koji su pretendenti, ili koga narod hoće, koga episkopi hoće, a na kraju se izabere neki Irinej iz Niša, ili neki Pavle raško – prizrenski, koje niko nije očekivao“ rekao je gost „Srpskog sv(ij)eta Željko Injac, analitičar,  koji za medije obrađuje aktuelne crkvene i vjerske teme nagoveštavajući  iznenađenje  koje je skoro neminovno kada je izbor srpskog patrijarha u pitanju i objašnjava to na primjeru samog procesa izbora i upliva politike u nju:

 „Ako kažemo da to država nije to radila, a sad radi? Milošević kao nije hteo da namešta patrijarha? Šipak da nije hteo. Možda je hteo, ali nije mogao. Bukvalno je to lutrija. Ne postoji način da se to prevari: u te tri koverte idu tri imena. Kada se izvuče jedna koverta, čita se ime, ali se otvaraju i druge dve i ceo Sabor, njih 43, će da vide sva tri imena“, decidan je gost „Srpskog sv(ij)eta.

Za Nacionalnu IN4S Televiziju je govorio neposredno pred sastanak Sabora na kojem će se odlučivati o izboru patrijarha, 19. februara.

„Mi moramo da pravimo živu crkvu. Hvala Bogu da imamo slobodu da pravimo hramove, nisam ja protiv toga. Ali ne treba zanemariti misionarenje: džaba će nam biti ti hramovi ako neće imati ko da dođe u njih“, govori vjerski analitičar Željko Injac  o unutrašnjim odnosima u crkvi.

„Eksperimentisao sam na fejsu: pokrenem priču  veri – nikog ne interesuje; ubacim tu dva – tri političara, onda kreće fajt,  svima postaje zanimljiv. Znači da ljudi realno nisu u toj priči i trebaće nam vremena da popravimo to što je napravila duboka ateizacija“, naglašava  Željko Injac  i podseća nas na štetni raskol u pravoslavlju između Ruske i Vaseljenske patrijaršije:

„Te odluke koje su tamo donete, koliko vidim, niko ne poštuje, osim samih Grka. Iskreno da kažem, mogli su to da urade i bez nas i bez ostalih crkava, to je bio neki svegrčki sabor. Mi smo tu bili bukvalno kolateralna šteta i korisne budale. Nismo trebali tamo otići, ne znam zašto je to pokojni Mitropolit uradio na taj način. Ja sam mu to ozbiljno zamerio. Zamerio sam kasnije i celoj crkvi zašto je pristala na to, jer nije to on sam odlučio. Posle toga smo se mi našli između Rusa i Grka u neobranom grožđu“, osvrnuo se gost Srpskog svijeta na Sabor na Kritu, čiji je vaseljenski karakter izostao, po njegovom mišljenju, jer nijesu prisustvovali predstavnici mnogih pomjesnih crkava.

„Amerikancima je problem pravoslavlje, jer su Rusi pravoslavni. Da su Rusi budisti, njima bi problem bio budizam“, komentarisao je naš gost geopolitičke odnose, i dobru saradnju naše crkve sa ruskom, koja se prenosi i na opšte odnose.

Sagovornik Srpskog svijeta je govorio o fenomenu litija, o istorijskom i ovdašnjem  odnosu crkve i države, o fanariotskim episkopima, zatim o ambicijama vaseljenskog patrijarha, te o drugim pomjesnim crkvama, o politici koja ima snažan uticaj po pitanju crkve u Ukrajini, a  analizirao je i aktivnosti vladike Grigorija i odnos Srba prema Kosovu, ali otvoro je i druge teme.

Kritički govori o mjestu izbora patrijarha i smještaja episkopa:

„Episkopi žive na dvorovima. Šta je njima „Hilton“? Zamislite da idete sa dvora u hotelsku sobu. Hilton je niži rang od dvora. Pa to je kao kad bi prešao sa Dedinja na Dorćol. U patrijaršijskim kelijama nema grejanja, zajedničko je kupatilo. Meni su to ok uslovi, ali za vladike nisu jer su naše vladike naučile da žive na drugi način“, zaključuje Željko Injac.

Na pitanja voditeljke Gordane Janićijević o tom živom odnosu naroda, sveštenika i vernika uopšte prema crkvi i praktičnoj vjeri, odgovara:

„Ako neko veruje, njega baš briga kakav je pop i kakav je episkop. Ne treba crkva da bude servilna narodu“.

Vašoj pažnji preporučujemo  cijeli intervju sa Željkom Injcem  koji možete pogledati na jutjub kanalu  IN4S.

Milijana Eraković

Pročitajte još:

Jovanade (V): Ko će biti srpski patrijarh