ИН4С

ИН4С портал

Боцан-Харченко: Санкције НИС-у политички притисак, циљ је слабљење руског утицаја у Србији

1 min read

Боцан-Харченко Фото: Новости

Увођење санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) је политичка одлука, иза које стоји јасна намера да се умањи утицај Русије у Србији – поручио је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко у интервјуу за РТ Балкан.

Према речима амбасадора, одлагање примене америчких санкција до 8. октобра само потврђује да је реч о геополитичком притиску, а не економској мери.

НИС као стуб енергетске стабилности

Боцан-Харченко је подсетио да је НИС резултат дугогодишње руско-српске сарадње и један од најважнијих енергетских пројеката у региону.

– Председник Србије Александар Вучић је изразио озбиљну забринутост због ситуације. И с правом – НИС је кључни енергетски субјект, а уједно и симбол успешне сарадње Русије и Србије. И ми у Русији то доживљавамо као удар не само на компанију, већ и на наш положај у региону – рекао је амбасадор.

Он је оценио да санкције неће значајно погодити Гаспром, али да потенцијална штета за Србију није занемарљива. Како каже, економски разлози увођења санкција не постоје.

– Нема ту економске логике. НИС је стабилна, модерна компанија, важна за цео Западни Балкан. Ово је покушај да се Русија истисне са Балкана – истакао је он.

Србија и Русија траже заједничко решење

Боцан-Харченко наглашава да се траже решења уз учешће Гаспрома и Министарства енергетике Русије, али да је све у координацији са Србијом.

– Постоје директни контакти између Београда и Гаспрома. Председник Вучић је јасан – решење мора бити обострано прихватљиво. Верујем да ће НИС бити заштићен у највећој могућој мери – поручио је он.

Нема несташице горива

Амбасадор тврди да, упркос санкцијама, несташице горива неће бити.

– НИС је већ створио залихе сирове нафте и снабдевање ће се наставити. Биће потешкоћа у финансијским трансакцијама, али компаније као што су Гаспромњефт и НИС имају искуства у превазилажењу оваквих ситуација – рекао је Боцан-Харченко.

Војно-техничка сарадња и присуство на паради

Осврћући се на недавну војну параду „Снага јединства“ у Београду, Боцан-Харченко каже да је Русија задовољна својим учешћем.

– Упркос санкцијама и логистичким препрекама, Русија је била приметна. Имамо чврсту улогу у модернизацији српске војске и та сарадња ће се наставити – навео је.

Амбасадор је додао да је војска Србије направила огроман напредак у последњих неколико година.

– Разлика између данашњег нивоа и, рецимо, параде 2014. године, када је председник Путин посетио Београд, је заиста велика – закључио је он.

<

ЕУ интеграције, неутралност и притисци Запада

Коментаришући европски пут Србије, амбасадор тврди да је од самог почетка циљ Запада био да Србија уведе санкције Русији.

– Највећа замерка Брисела председнику Вучићу је управо то што није увео санкције Русији. Остале теме, попут Косова* и Републике Српске, долазе после – истиче он.

Према његовим речима, Србија је јасно рекла да остаје неутрална земља, и то је, како каже, легитиман и историјски утемељен став.

– ЕУ се претворила у војну организацију. Стварају се нови, мали одбрамбени савези који имају изражен антисрпски и антируски карактер. Србија мора да се штити – рекао је Боцан-Харченко.

Оптужбе на рачун Русије – „будалаштине без доказа“

Говорећи о оптужбама да Русија планира нападе у Европи или прави нереде у Молдавији, амбасадор је био јасан:

– То су бесмислице. Председник Русије и Министарство спољних послова више пута су одбацили такве тврдње. Нема говора о рату – нагласио је он.

Када је реч о наводном присуству руских дронова или обуци људи у Србији за операције у Молдавији, амбасадор је поручио да су то неосноване оптужбе без икаквих доказа.

О конфискацији руске имовине: „Пљачка, ништа друго“

Амбасадор је био кратак и јасан поводом замрзнуте руске имовине у иностранству:

– То је пљачка. Без руских средстава не би ни било тих добитака. Њихова објашњења су смешна – закључио је.

Реформа УН – неопходна

На крају, осврнуо се и на потребу реформе Уједињених нација, поручивши да међународна заједница мора озбиљно да размотри у ком правцу УН треба да се реформишу, како би одразиле реалност новог света.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *