Блиски Исток на ивици: Израел, Иран и Газа као епицентри глобалне нестабилности
1 min read
© Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Док се рат у Гази и даље одвија уз велике жртве и политичке последице, у сенци тог конфликта расте могућност много опаснијег сукоба – директног војног удара на Иран. Уколико би се тај сценарио реализовао, последице не би биле ограничене само на регион Блиског истока. Ради се о могућем глобалном геополитичком земљотресу са тектонским утицајем на енергетску стабилност света и крхке међурелигијске односе.
Иран – црвена линија глобалног мултиполаризма
Иран је данас више од регионалне силе: он је део кинеске иницијативе „Појас и пут“, чланица БРИКС-а и кључни савезник Русије и Кине у формирању новог мултиполарног света. Потенцијални напад САД или Израела на нуклеарна постројења у Ирану, како истиче публициста Игор Ивановић, био би мање покушај „обуздавања Техерана“, а више стратешка порука Москви и Пекингу – о дометима америчке војне моћи упркос глобалном паду хегемоније.
Међутим, Иран није Ирак нити Либија. Његова нуклеарна постројења су дубоко под земљом, географија земље је одбрамбена, а савезници бројнији и спремнији. Сваки напад би означио почетак сукоба који се више не може контролисати.
Израел и ирационална доктрина уништења
Са друге стране, Израелска политика према Ирану одавно је престала да буде рационална или политички прагматична. У њој преовлађује дубоко укорењена идеолошка и психолошка потреба за елиминацијом „шиитске опасности“, што одбија сваки облик компромиса. Проблем је у томе што та логика води у апсолутну конфронтацију. Уколико би Иран био озбиљно угрожен, одговор би могао укључити чак и могућност добијања нуклеарног оружја преко савезника као што је Пакистан. Израел, са своје стране, остаје крајње рањив – густо насељен, са малом територијом и ограниченим капацитетом за велику ескалацију.
Газа – континуитет насиља и крв за нафту
Рат у Гази није изоловани догађај. Он је део шире стратегије: продубљивање подела у муслиманском свету, дискредитација шиитског блока и сламање сваког облика политичког исламизма који није под контролом Вашингтона или Тел Авива. Са сваким разореним квартом у Гази, циљ је исти – одржавање стања вечитог сукоба, јер је само у таквом хаосу могуће контролисати токове енергената и постављати лојалне режиме.
Последице за енергетску стабилност
Потенцијални сукоб са Ираном носи директну претњу глобалним енергетским токовима. Затварање Ормуског мореуза – кроз који пролази око 20% светске нафте – било би неизбежно. Цене енергената би експлодирале, а Европа, већ ослабљена после енергетске кризе због рата у Украјини, нашла би се у још већој зависности од САД и нестабилних арапских режима. Кина и Индија, главни увозници иранске нафте, морале би да реагују, што би отворило фронт у Азији.
Међурелигијски одјек: сунити, шиити и Запад
Велики удар на Иран, државу религиозног шиитског ислама, имао би опасне импликације на међурелигијске односе. Он би могао покренути нови талас радикализације широм Блиског истока, али и у муслиманским заједницама у Европи. Истовремено, подршка Запада Израелу све више компромитује његову слику у муслиманском свету. Поларизација би се продубила – сунитски режими би били стављени у незахвалну позицију избора: или да се солидаришу са САД, или да изгубе легитимитет у сопственим народима.
Иран је данас светионик слободе,правде и мит у светуШиром Европе -у Холандији,Француској, и Немачкој се демонстрира у корист џИрана.
Исламску републику Иран подржавају од Венецуеле,земаља Исламске конференције до Русије,Кине и сввих слободних земаља свијета.
Ционистички Израел губи рат, а истворемено и и даље врши Геноцид над Палестинцима у Гази.
Власт Црне Горе игра како јој Брисел каже-недавно изашли текст на Порталу Спутњик.