Blago u baštama i rasadnicima

Cvećarstvo je poslednjih godina u Srbiji u usponu. Prošle godine smo samo od izvoza ruža zaradili dva i po miliona evra, a mogućnosti su mnogo veće. Naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća.

Zahvaljujući podsticajima u poljoprivredu sve je više gazdinstava koja se bave cvećarstvom. Obično se počne sa zasadima na nekoliko ari, postavi se prvi plastenik, zatim drugi, za nekoliko godina posao počinje da donosi značajnu dobit. Ali, mnogo je rada potrebno da bi se održalo u konkurenciji. Za uspeh u ovom poslu treba mnogo ljubavi, kažu odgajivači cveća i ukrasnog bilja. Biljke traže pažnju i negu, a uzvraćaju svojom lepotom. Novac jeste velika motivacija, ali potrebno je i nešto više od toga, nije isto gajiti cveće i povrće; ružu i muškatlu ili krompir, papriku, kupus.

– Počeli smo pre 15 godina, prvo s malim plastenikom na sto kvadrata, a danas imamo više od hiljadu kvadrata i još 15 ari na otvorenom. I deca su nam se uključila u posao, pa pošto se radi 365 dana u godini, muž i ja možemo sada da odemo na godišnji odmor – kaže Irena Milivojević iz rasadnika „Milivojević” u Sremskoj Kamenici.

Milivojevići gaje isključivo baštensko cveće: muškatle, petunije, begonije, dan i noć, kaliope, hrizanteme, ciklame. Imaju i zimski, jesenji i prolećni program, ali računaju i na onaj „osmomartovski”.

I onlajn prodaja

Odlaze na sajmove, vašare, robu prodaju na pijacama, nešto manje u cvećarama, odnedavno su uveli i onlajn prodaju, a robu isporučuju brzom poštom, kao što to radi i većina drugih proizvođača. Ko želi da svoje dvorište ili terasu uredi i zašareni, može da naruči i projekat koji rade pejzažne arhitekte pri rasadnicima, tako da uz stručnu pomoć osmisli izgled svog rajskog vrta.

Da li je cvećarstvo u usponu?

Irena Milivojević kaže da u odnosu na vreme kada je evro bio 60 dinara, sada moraju više da rade za istu zaradu, jer sadni materijal i supstrate nabavljaju u inostranstvu. Ipak, uz pomoć povoljnih kredita napravili su savremene objekte na parno grejanje, s video-nadzorom. Za svaku investiciju dobijali su pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koja je pokrila oko polovinu ulaganja.

– Ulaganja su mnogo veća nego u povrtarstvu, ali je i dobit veća – kaže Irena i ponavlja da u ovom poslu ne može da uspe samo onaj ko ga ne voli.

Cveća uvek nedostaje na tržištu, i pored uvoza, kažu naši sagovornici, pa bi i mladi mogli da se okušaju ukoliko žele. Napuštene zemlje i bašti ima u izobilju, potrebna je samo volja.

Volja nije nedostajala Draganu Gagiću iz sela Liplje kod Ljiga, koji je još kao mladi goran ranih sedamdesetih godina odlučio da na svojoj zemlji ne seje kukuruz i pšenicu, već da sadi borove, javore, smreke, žbunove i ukrasno šiblje. Danas je „Lepo polje” porodično gazdinstvo, koje se prostire na desetak hektara i sarađuje sa Šumarskim fakultetom, beogradskom Botaničkom baštom, uređuje unutrašnjost ekskluzivnih hotela, manastirske porte, dvorišta rezidencija i vila. Omorika iz njihovog rasadnika posađena je na vrhu Olimpa, a jedna se nalazi na grčkoj obali u Paraliji.

U „Lepom polju” ima sada više od 700 vrsta četinara, lišćara i ukrasnog bilja i trava, tako da i đaci iz poljoprivrednih škola dolaze na praksu.

Dragan Gagić kaže da su poznati po tome što višegodišnje drveće vade iz svog rasadnika i uspešno presađuju po vrtovima i dvorištima klijenata, koja preko noći menjaju svoj izgled na čuđenje prolaznika.

– Ono što naš rasadnik izdvaja jesu posebno odgajane biljke velikih dimenzija, kojih ima malo u Evropi, a kojih nema kod nas u Srbiji – kaže Gagić.

Ono što je započeo, sada vodi njegov sin Nenad, uz pomoć stručnjaka, među kojima ima i onih iz pejzažne arhitekture. Oni koji su odlučili da u ovakvim rasadnicima nešto pazare i počnu da oplemenjuju svoj životni prostor biljkama treba da računaju na cene od stotinak dinara pa do nekoliko desetina hiljada, ako je reč o presađivanju retkih vrsta drveća.

Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem, prema podacima Privredne komore Srbije, iznose oko 600 hektara, uz dodatnih 600 hektara plantažne proizvodnje. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća su na severu, na granici s Mađarskom, zatim u okolini Šapca, zapadno od Beograda, u oblasti Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove.

Zastarela oprema

Mane domaće proizvodnje u poređenju s evropskom su veliki broj sezonske radne snage, zastarela proizvodna tehnologija kod većine proizvođača, dotrajala oprema i mehanizacija, nedostatak naučnoistraživačke podrške i nedovoljna podrška države.

– Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosi 0,35 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene agrara Srbije. Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji jedna je od proizvodnih oblasti čije mogućnosti za razvoj nisu u dovoljnoj meri prepoznate i podržane. Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od 10 odsto, uz promet preko 200 milijardi evra na svetskom i oko 20 miliona evra na domaćem tržištu – istakao je nedavno Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, uz podsećanje da je resorno ministarstvo upravo na predlog ove grupacije usvojilo nekoliko predloga za regulisanje statusa proizvođača cveća. To će, po Bogunovićevim rečima, doprineti bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

Izvezli 2,7 tona cveća, uvezli 6,7

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra.

Srbija je u svet od izvoza cveća zaradila 4,2 miliona evra za 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona.

Ruže za Rusiju i Kazahstan

Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan.

Najviše cveća uvozimo iz Holandije i Italije, ali nam stiže i s afričkog kontinenta iz Etiopije i Kenije, odakle uvozimo uglavnom sveže ruže za bukete. Najviše se uvoze sadnice orhideja, zumbula, narcisa i lala i sečeno cveće poput hrizantema, ljiljana i ruža iz Holandije.

Velika ulaganja

Uzgajanje cveća je unosan posao, ali traži velika ulaganja.

Za ruže, za mali biznis, na tri ara treba dve hiljade sadnica (ako je 120 dinara sadnica to je oko 2.000 evra), a pumpa za navodnjavanje je oko 4.000 evra. U prvoj godini uzgajivač dobije oko 15.000 cvetova i oko 20 centi po cvetu što je prihod od 3.000 evra, a već u drugoj 6.000 evra, s tim da se prihoduje narednih pet godina.

Za gajenje božura po hektaru treba uložiti oko 55.000 evra, a prihoduje se narednih deset godina po 25.000 evra. Najveći izdaci su za lukovice – 28.000 evra, za zalivni sistem 13.000 evra, setva je 3.000 evra, đubrivo 1.000 evra godišnje, mašinsko skidanje izdanaka je 8.000 evra, transport 2.500 evra, prerada i pakovanje 7 centi po biljci.

Pročitajte JOŠ:

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje: Priprema se odgovarajući akt kojim će se definisati davanje pomoći nezaposlenima