Благо њима
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Благо њима је најшире, најугодније, најлакше, најнепаметније и најмање искрено српско-црногорско схватање реалности. Оно је становиште народа и држава које су се безброј пута нашле на погрешном путу, у погрешном возу или на погрешној станици. Понашање нашег народа увијек је исто. У првом или последњем вагону, у локомотиви или возу који иде смјером супротним путањи наше малене композиције. До сада смо имали барем неколико политичких возова: петовјековни отомански, берлинско-конгресни, краљевско СХС-овски, југословенски, плави, европски, амерички, руски и украјинско-руски.
Овај последњи је опјевао Момчило Бајагић-Бајага. Данас, тај воз дијели и спаја имена три сукобљене политике произашле из јединствене цјелине давног СССР. Харков, Гомељ и Лењинград. Политике нам не иду на руку. Ни од руке. Историјски, генерацијски, проспективно, ретроспективно, геополитички и колективноинтересно. Имамо много препрека, личних интереса, негативних набоја, површних интерпретација и још више неважних циљева. Атлетика у политици није нам наклоњена. Једна стара прелијепа пјесма каже „Возови много нових лица носе.“ Срећа што нису опјеване све наше шинске композиције. Благо њима!
****
Латини су увијек знали са нама. Тако је и данас. Ми са њима не знамо баш најбоље. Његош је све то лијепо опјевао, а ми нисмо ништа прочитали.“ Трговац те вара са осм’јехом, жена лаже сузе просипљући…“ Благо њима!
****
Ако морамо изабраћемо мање зло. Говоре ли ово сви Срби и Црногорци? Колико људи знамо да не размишљају на овај начин. Скоро никога. Сви за питања виталних опредјељења размишљају да се одреде по моделу „припадања мањем злу.“ У тим раскрсницама, наш воз је често знао да испадне из шина. Машиновође су најчешће били јунаци Радоја Домановића, а путници занесењаци, сметењаци, интересно опредијељени уз веома мали број трезвоумних лица. Како-тако стизало се на последњу станицу без претешких последица. Све љепоте овог свијета налазе се у оку посматрача. Благо њима!
****
Говор је нижи од ћутања. Постоје разне врсте говора и ћутања. Исихазам и неисихазам јесу активности која производи различите фреквенције у људском мозгу. О тим фреквенцијама мало се зна. Ми смо као народ колективно ћутали за оне ствари које нисмо смјели прећутати, а погрешно мислили и говорили о свим стварима и догађајима који су се дотицали виталних одредница нашег битисања. Томе су се увијек радовали наши сурови пријатељи. Благо њима!
****
Опијум за масе по бољшевицима била је религија. Та прича попила је много присталица. На њој је заживио архипелаг Гулаг. Многи непријатељи православља томе су се искрено радовали. Гулаг и даље живи у безбројним облицима. Ми се дијелимо. Непријатељи се умножавају. Благо њима!
****
Његош је отишао у виши и бољи свијет. Нисмо га упознали. Ни спознали. Ни прихватили његово дјело. Нисмо препознали најситнији молекул драме на његовој душевној позорници. Наши непријатељи су урадили све у нама што Његош није постигао. Сад се тај пренос врши из нас самих на нас саме. Благо њима!
****
Исак Њутн и Исак Самоковлија фале српско-црногорском свијету. Саруча, Самуило и три Њутнова закона ради спаса оних генерација које ће доћи. Љубав, достојанство, владање, вјера и знање јачи су од сваког светског долара, евра и фунте. Народи који имају ову петорку, играју историјску утакмицу без повреда и сумњи у коначну побједу. Благо њима!
****
Манастири на Косову и Метохији живе вјечност. Београд тихује. Подгорица живи у европским интеграцијама. Бања Лука и Сарајево су у Дејтону. Дупло и голо. Историја се пише из дана у дан. Како наша, тако и историја свијета. Свијета од изопачености и накарада. Свијета са слободом без одговорности. Винстон Черчил и Шарл де Гол били би поносни на Ораховчане, кад би их из својих историјских позиција погледали државаничким очима како чувају вјеру и дух у раљама ништавне данашњице. Ораховац и Велика Хоча плове небеским стазама. Благо њима!
****
Америка нема Ловћен. Да га је имала, да ли би се догодила ловћенска 1972. година на њеном тлу? Сви смо саткани од европских вриједности и трансатланских интеграција. Дезинтегрисани смо за сопство и завјет предака. То нису ни Европљани. Ни Американци. Нико. Којим начином можемо ићи на ходочашће беспоретка? Морамо ли? Магловитим путевима ка новим Вавилонима? Нико уман није против Европске Уније. Чак нико малоуман није за њене пориве који воде у бестрагију. Нико нормалан није против Америке. Америка има здраву памет. Зато је Америка спашена, иако је млађа од Пећке Патријаршије, Дечана, Жиче, Грачанице и Сопоћана. Благо Америци. Тешко Србима и Црногорцима. Тешко Пећи, Расу и Ловћену. Благо Американцима. Благо и њима- Европљанима!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
