Biti Bokelj, danas

Na temu „Biti Bokelj, danas“ u beogradskom klubu „Carostavnik“, Dalmatinska 84, u subotu, 11. maja u 14.00 sati govoriće Nikola Malović, naslednik Sima Matavulja i Stjepana Mitrova Ljubiše na mestu najuticajnijeg srpskog književnika s Primorja.

Nikola Malović rođen je 1970. u Kotoru. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča „Poslednja decenija“, novele u dramskoj formi „Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke“, „Peraški goblen“. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski.

Nagrade „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, potom „Majstorsko pismo“ (za životno delo), „Lazar Komarčić“ i Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog dobio je za roman „Lutajući Bokelj“ (Laguna, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2016).
Kompletan je autor književne fotomonografije „Herceg Novi: Grad sa 100.001 stepenicom“ (Knjizara So, H. Novi, 2011), knjige dokumentarne proze „Bokeški berberin“ (Knjižara So, 2015), i „Boga u Boci“ (Nova knjiga, 2015). Priredio je knjigu „Bokeški humor“ (Knjižara So, 2017).

Objavio je „Prugastoplave storije“ (Laguna, 2010, 2016), koje s romanom „Jedro nade“ (Laguna, 2014, 2015, 2016; nagrade „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i „Branko Ćopić“) čine jedinstveni dualni prozni sistem u savremenoj srpskoj književnosti. „Jedro nade“ je prevedeno na ruski (Laguna, 2017).

Knjiga „Boka Kotorska i Srbija“ (Knjiga Komerc, 2018) sadrži esejističku i dokumentarnu prozu Nikole Malovića izvorno objavljivanu u njegovoj kolumni „Svetionik“ u nedeljnim novinama „Nedeljnik“ između 2012. i 2018. godine („Programski format kolumne ‘Svetionik’ jeste da bljeska s upravo bokokotorske nulte nadmorske, s jedine geografije na svijetu na kojoj naš narod i dalje živi uz more“).

Urednik je izdavačke delatnosti Knjižare So.

Član je Srpskog književnog društva.

Jedan je od osnivača Grupe P-70.

Živi u Herceg Novom.