Био једном један краљ

Пише: Илија Бајовић, проф. историје 

Током студија а поготово после завршеног факултета много сам читао о цару јунака, како га је са разлогом назвао наш народ.

Да ли је могао Краљ да помисли да ће толико година након његове смрти, а прошло је равно сто година бити толико пута поменут, много се о њему писало са разлогом, а у наше вријеме се много и манипулише са српским ослободиоцем, ослободиоцем наше Херцеговине и наше Метохије.

Да ли је краљ односно тада књаз Никола за данашње Монтенегрине био издајник када је октобра 1866. године потписао споразум са српским књазом Михаилом, гдје је дефинисано да уколико дође до уједињења и стварања јединствене српске државе да књаз Никола првенство у тој држави уступа српском књазу?

Да постоји машина за враћање времена волио бих да се вратим у то доба, доба наших предака и доба цара јунака Николе I Петровића и да му поставим пар питања. Да га питам да ли је он живио у заблуди као и његови преци јер у наше доба постоје паметњаковићи који кажу да они нису оно што су били, и да је требало да прође 150. година па да се ти паметњаковићи роде и констатују да су они ти који могу да утврде национални идентитет НАШЕГ краља Николе.

Једно од првих питања које бих поставио краљу Николи било би, како то господару дозволи да Срби из Војводине оснују на сред Цетиња Дружину за ослобођење и уједињење српско? Краљ би као из топа одговорио да је природно да се у Српској Спарти оснива једно српско удружење које се борило за слободу нашег народа!
Паметном доста. Не бих издржао а да не поставим питање Краљу, како то да приликом Ваше посјете Петрограду 1868-1869. године добисте од руског императора Александра II сабљу која је припадала српском краљу Милутину Немањићу. Краљ би одговорио, па ја сам потомак Немањића! Када је српски народ у Херцеговини водио борбу на живот и смрт за своје ослобођење од турског зулума 1876-1878. године, један од Књажевих сарадника и будући министар спољних послова Црне Горе Гавро Вуковић је на јако симболичан начин описао улазак црногорске војске у Херцеговину на челу са књазом Николом: „Први пут после Косова је марширала српска војска“! Која војска господару? Па црногорска књаз би одговорио.

Да је краљ Никола као крајњи циљ своје државне политике видио у ослобођењу и уједињењу српског народа, ту апсолутно нема никаквог спора, то је био идеал коме је стремио црногорски владар. Да ли један дио данашње Црне Горе може да се позива на краља Николу, и све оно што је за живота урадио, а да при том рецимо тај дио Црне Горе призна лажну државу Косово као што је урадила претходна власт, нисам сигуран. А знам како би им црногорски владар Никола одговорио, одговорио би са његовом пјесмом Онамо намо за брда она, одговорио би са његовом пјесмом Пијмо вино у којој каже: „Сви прегнимо погинути Призрен мора бити наш“.

Много тога би црногорски владар имао да каже када је у питању политика коју је годинама водила претходна власт, а та политика је била политика издаје и такви политичари би за краља Николу могли само да буду издајници. Да је Никола I био русофил у то апсолутно нико не сумња. Саме ријечи руског цара Александра III koje jе изговорио приликом посјете књаза Николе Петрограду 1889. године свједоче колико поштовање је наш Kњаз уживао код руског императора који је рекао: „Пијем у здравље књаза Николе, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије“! Руски цар је овим ријечима довољно рекао, а црногорски владар потврдио његове ријечи својом политиком коју је још Свети Петар Цетињски оставио владици Петру II у аманет: „Моли се Богу и држи се Русије“!
За живота црногорског књазa-краља Николе односи између Србије и Црне Горе су били топло-хладно, али ти односи нису били лоши због тога што су Цетиње и Београд били крвни непријатељи, већ што се и једна и друга страна борила за првенство у српском народу.

Дакле српске династије и Петровићи и Обреновићи и Карађорђевићи су били фокусирани да управо они преузму примат у будућој уједињеној држави. Да је краљ Никола претендовао да буде владар уједињене државе али са престоницом у Београду је такође историјска истина. Да се тај идеал краљев остварио 1918. године данас би исти тај Краљ на кога се толико позива један дио народа искрен да будем без основа, када примјетимо каква је идеологија тог народа која се апсолутно не подудара са оном идеологијом за коју се краљ Никола залагао био проглашен за највећег издајника Црне Горе.
Овај текст је можда најбоље завршити са пар цитата краља Николе у периоду када је Црна Гора проглашена за краљевину као и у оном времену када је Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској за слободу српства. Како то краљ Никола види сам чин проглашења Црне Горе за краљевину? Јасно и прецизно: „Црна Гора има историјско право на ово достојанство, а Српство поред Краљевине у Подунављу, има српску Краљевину у Приморју“!
Да је зарад слободе српства краљ Никола био спреман на велику жртву показао је и Први свјетски рат у коме је Црна Гора била нападач јер је објавила рат Аустроугарској августа 1914. године. Тај рат у коме ће се преко Мојковачке битке па све до Солуна исписати златним словима херојска борба нашег народа за слободу почео је за Црну Гору ријечима краља Николе да је Аустријска монархија ријешила да уништи српски народ, и да се треба угледати на два стара српска краља који воде свој народ ка слободи!
Из свега наведеног, а много тога може да се и напише и каже о краљу Николи можемо закључити да је црногорски владар сањао сан о слободи српског народа, чему је дао и велики допринос.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: