Био једном један град
Јеси ли икада маштао
да сједиш на врху Требјесе
у августовском сутону,
и посматраш град..
замишљаш да си у прошлим временима,
па ти се чини како дими Жељезара,
како се чују смијех и жамор жељезараца,
читаве колоне,
како су Боксити опет на ногама,
а испред Оногошта са терасе
допире пјесма,
ломљава винских чаша
па рјечитост боема који добаце дамама у ходу..
испред позоришта смањује се гужва,
улазе журно да заузму мјеста,
јер почиње важан комад.
А Пивара је у јеку производње
те „веселе водице“,
по пак се производи, по два се испију.
Постављени су темељи Дому револуције
и сви имају по идеју
шта од њега може бити,
замисли и ти нешто.
Сав се најежиш када помислиш само
како градом пролази стара екипа
она гарнитура никшићких боема,
стваралаца, рокера и великана,
пјесника, писаца и сликара
сви они по којима смо и данас знани.
Јеси ли икада маштао
да сједиш на врху Требјесе
у августовском сутону,
и замишљаш како је то некада могао бити
срећан град?!
Савва Радулович
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
