Bik Herman sa kraljičinog tanjira

Piše: Dragan Vujičić

Londonski „Ekonomist“ „zapržio je“globalističke skupove u Davosu, Ženevi i na kraju u Vašingtonu (Bilderberg grupa) naslovnom stranicom nadolazeće apokalipse koja se U OVOJ FAZI zove Glad.

Zrna pršenice u klasu sa naslovne strane imaju oblik mrtvačke glave.

Unutra piše:

„Nadolazeća prehrambena katastrofa“,

„Visoka cena osnovne hrane je već podigla broj ljudi koji ne mogu biti sigurni da će dobiti dovoljno hrane za 440 miliona, na 1,6 milijardi. Blizu 250 miliona je na ivici gladi. Ako se, kao što je verovatno, rat u Ukrajini bude odugovlačio i snabdevanje iz Rusije i Ukrajine bude ograničeno, stotine miliona ljudi bi moglo da zapadne u siromaštvo. Širiće se politički nemiri, deca će zakržljati, a ljudi će gladovati“.

Minton Bidis, glavni urednik Ekonomista sedeo je i u Davosu sa Švabom i u Vašingtomu sa Kisindžerom i zna šta treba da se uradi da „ruske agresije više nikada ne ugroze lance ishrane“.

Nekih 20 dana pre ove naslovnice kazala mu je kraljica u svom čuvenom govoru tradicionalno s početka marta svake godine.

Za one koji ne znaju, „Kraljičin govor“, je farsična državna ceremonija u kojoj kraljica (ili, u ovom slučaju, princ Čarls pošto je njeno veličanstvo bili bolesno) namerava da uradi u narednih 12 meseci.

Kako pojašnjava Kit Knajli iz OfGardijana,kraljica zapravo ne piše govor, niti ima bilo kakav doprinos u sadržaju, kao što nema bilo kakvu kontrolu nad onim što „njena“ vlada namerava da uradi. Ona je samo trbuhozborac u velikom zlatnom šeširu.

“Genetically Edited” Food – The next stage of the Great Reset?

 

Cela stvar nije ništa drugo do veličanstvena, pozlaćena izjava o namerama britanske duboke države, umotana u nerc, medalje i odlikovanja plamstva koje nikada nijedno priznanje nije zaradilo. „Šalu“, ipak vredi slušati preporučuje Knajli.

Kraljica se naime zauzela i za izuzeće“određenih tehnika preciznog uzgoja žitarica iz okvira restriktivnih GMO pravila“.

Jer, tako se „podstiču poljoprivredne i naučne inovacije kod kuće“. Elzabeta II u svojoj 97 godini je“ svim srcem i za predloženi zakon o genetskoj tehnologiji (preciznom uzgoju).

Razlika kao Cigan i Rom

U suštini, nova „genski uređena“ hrana razlikuje od staromodne „genetski modifikovane“ hrane, pa stoga ne bi podlegala istim pravilima i nadzoru.

Razlika je da uređivanje gena, nasuprot genetske modifikacije, ne uvodi DNK drugih vrsta u seme. Stoga, u stvari, samo ubrzava ono što bi se potencijalno prirodno moglo dogoditi tokom vremena.

Naravno , može se misliti da je ovo samo semantika i da će takav zakon samo pružiti rupu za SVU „genetski modifikovanu“ hranu da se jednostavno rebrendira u „genetski uređenu“ hranu i na taj način izbegnu regulaciju.
Ali to je odvratno cinično“ i uostalom biće naknadno uređenjo zakonima o širenju lažnih vesti na internetu.

Britanija malo kasni. Još u decembru 2021 dok nas je još ubijala korona, Švajcarska je dodala amandman na svoj moratorijum na GMO useve, dozvoljavajući upotrebu određenih tehnika „uređivanja gena“.

U januaru, Egipat je najavio svoj novi soj GM pšenice. POčetkom maja Nacionalni istraživački centar za poljoprivrednu biotehnologiju Etiopije objavio je da su istraživali „uređivanje gena“ , i da će njihova sada uzgajati genetski modifikovani pamuk i kukuruz.

Uprkos oštroj zabrani u Rusiji uzgoja i/ili uvoza genetski modifikovanih useva, oni su ipak kreirali projekat vredan 111 milijardi rubalja za stvaranje do 30 sorti genetski uređenih biljaka i domaćih životinja.

Kako je izvesio European Biotechnologi Magazine iz maja 2022. Evropska komisija je započela završne konsultacije o deregulaciji novih tehnika uzgoja u poljoprivredi.

Rešenje stiže od Hegela

Dakle, vidimo nagli porast raznovrsnosti dostupnih GM useva i istovremeni pritisak na deregulaciju industrije u zapadnim zemljama.

Zašto?

Pa, postoji kriza sa hranom!
Ili, tačnije, upravo su stvorili krizu sa hranom i prema klišeu hegelijanske dijalektike proizvedeni „problem“ traži rešenje.

Zar nije tako vakcinama rešena i korona?

Još 15. marta, kada je „specijalna operacija“ u Ukrajini bila stara manje od 3 nedelje, Tajm je već pisalo:

„Rat tera farmere da ponovo razmisle o GM usevima“

…Genetska modifikacija mogla bi učiniti britanski prehrambeni sistem manje podložnim geopolitičkim previranjima.

Nedelju dana kasnije, objavljen je članak pod naslovom „Poboljšanje samodovoljnosti hranom pomoću GM useva tokom geopolitičke krize“

Times of Israel je pitao:

Može li uređivanje gena pomoći poljoprivrednicima da zadovolje rastuću potražnju za hranom?

Manila Tajms je odgovorio člankom „U vremenima nestašice hrane: Ponovno razmatranje genetski modifikovanih useva“.
Škotski Press & Journal objavio je članak pod naslovom: „Škotska vlada mora ukinuti zabranu GM useva da bi ublažila krizu troškova života“.

Kompanija „informacionih usluga“ IHS Markit objavila je članak o GM regulaciji u Evropi, u kojem tvrde:

…Sukob Ukrajine i Rusije pokazao je krhkost i ranjivost globalnih i evropskih lanaca snabdevanja hranom. Širom sveta, vlade vodećih zemalja koje se bave poljoprivredom sada sustižu Sjedinjene Države, kako da bi bolje zakonski propisale proizvode uređene genetikom (GE), tako i da ih razlikuju od starije tehnologije genetski modifikovanih organizama (GMO) i njene negativne konotacije za neke potrošače, komentatore, farmere, trgovce na malo, političare i zakonodavce.

NVO „Projekat genetičke pismenosti“ objavio je članak ukrajinsko-kanadsko-jevrejskog stručnjaka Davida Zaruka, koji se protivi „principu predostrožnosti“ EU o GMO i poziva na prihvatanje „nove tehnologije“ kako bi se sprečila rasprostranjena glad i povećao suverenitet u hrani.
Naravno, nije sve u krizi hrane – davanje korporativnim gigantima slobode da genetski menjaju svu hranu koju jedemo takođe će biti dobro za planetu.

Univerzitet u Bonu je 8. februara ove godine objavio je novu studiju u kojoj se tvrdi da „Genetski inženjering može imati pozitivan uticaj na klimu“

Onda,24. februara ove godine, nevladina organizacija sa sedištem u Kornelu „Alijansa za nauku“ objavila je članak u kojem se tvrdi da bi „GMO mogli da umanje klimatski otisak Evrope“, na osnovu gore pomenute studije.

Kao odgovor na Kraljičin govor, britanski Nacionalni institut za poljoprivredu i botaniku tvrdi da će genetska modifikacija učiniti poljoprivredu „održivijom“.

Svinje u koaliciji protiv zagrevanja

Podsećajući da ne govorimo samo o usevima, već i o genetskom inženjeringu stoke, u februaru Dojče vele je sugerisao da bi genetski izmenjene „klimatske ovce i eko svinje mogle da se bore protiv globalnog zagrevanja“.

Pre tri nedelje redakiciaj Stuff.NZ se jednostavno zapitalao: Može li GM spasiti planetu?“

Dakako, genetski modifikovana hrana će nas sve spasiti od krize hrane, ali i globalnog zagrevanja. Plus sve što im padne na pamet.

Na drugoj strani medalje „novog odgovora na kriz hrane“ našla se „glupost organske poljoprivrede“ Vall Street Journal  izveštava:

Ukrajinska kriza otkriva glupost organske poljoprivrede: Kako cene hrane naglo rastu, svet mora da prizna da ne može da živi bez moderne, efikasne poljoprivrede.

Članak „Savez za nauku“ koji je gore pomenut daje sve od sebe da kritikuje pro-organske planove EU „od farme do usta“, tvrdeći da „[organska poljoprivreda] ima niže prinose i da bi bila povezana sa povećanjem globalnih emisija [stakleničkih gasova] izazivanjem promena korišćenja zemljišta na drugim mestima“.

U međuvremenu, Erik Firvald, izvršni direktor švajcarske grupe za agrohemikalije Singenta rekao je švajcarskim novinama NZZ am Sonntag da Zapad mora „zaustaviti organsku poljoprivredu kako bi pomogao budućoj krizi sa hranom“, dodajući da je organska poljoprivreda propast za planetu, jer se oranjem polja ispušta više ugljen-dioksida u atmosferu.
Pošto smo upravo videli kako se odvijala kampanja nasilne vakcinacije protiv Kovid-19, nije teško videti kako će pro-GM pritisak krenuti odavde. Genomski uređeni usevi i životinje na farmi postaće nova „nastaljena nauka“.

Oni će se prodavati javnosti kao jeftiniji, hranljiviji, bolji za životnu sredinu i dobri za „sprečavanje budućih pandemija“ (da, to su već bukvalno rekli).

GM hrana kao “slava Ukrajini“

Naravno, svako ko se odupre nastojanju da se genetski uredi hrana i/ili oplakuje planiranu smrt organske poljoprivrede, biće optužen da „dovodi u pitanje nauku“.

Konzumiranje GM hrane će „odraditi svoj deo“ i „pomagati Ukrajini“, dok će ljudi koji žele skuplje organske proizvode biti smatrani „nepatriotski“ ili „sebičnimi“.

Mesu budućnosti i prerađevinama od njega postoji takođe sampo jedan put -kroz genski modifikovane,ovce,rajve svinje…

https://www.dw.com/en/can-genetic-engineering-make-meat-sustainable/a-60869271

Može li genetski inženjering učiniti meso ekološki održivim pitao se Dojče vele ?

Ovce i losos su klimatski pogodniji za održivost klime jer takve jedinke jedu manje, ali rastu brže.

Istraživači koriste genetski inženjering kako bi dizajnirali životinje za stočarstvo budućnosti.

I početak ovog puta vraća nas na 1990. i na bika Hermana. Prvog u svetu „transgenskom“ volu, životinju kojoj je implantiran strani gen, specijalni protein koji se nalazi u ljudskom mleku. Herman je preživeo i dobio potomstvo za koje se nadamo da će proizvodi mleko koje sadrži ljudski protein.

Bik Herman je bio prvi u dugom nizu genetski modifikovanih životinja.

Naučnici su želeli da iskoriste mleko od potomstva donora Hermana za razvoj lekova, uključujući i borbu protiv side.
Ali projekat je propao.

Ipak, san o genetskom modifikovanju domaćih životinja je počeo, uključujući nadu u bioinženjering održivijeg mesa i mlečnih proizvoda.

Klimatske ovce i eko svinje postale su stvarnost a neke sorte bi mogle „da se bore protiv globalnog zagrevanja“-tvrdi „Eko- osvešćena i klimatski održiva štampa“.

Tokom 2000-ih, kanadski naučnici su stvorili takozvanu „Enviropig“ svinjče, sa genima izmenjenim da bi modifikovali njegovu varenje. Pošto životinja izlučuje do 66% manje fosfata od običnih svinja, one manje zagađuje podzemne voda i reke životinjskim otpadom.
Nažalost nedostatak finansiranja doveo je do prekida projekta 2012.

U poslednje vreme, bioinženjering životinja se koristi u borbi protiv klimatskih promena.

Stočarska proizvodnja širom sveta generiše 14,5% globalnih emisija gasova staklene bašte, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO), uključujući metan koji uništava klimu, koji je otprilike 28 puta jači od CO2 i proizvodi se tokom varenja biljne hrane-kaže se u svetim pismima Environmentalista.

Prodor ovce na polju metana

Izračunali su da oko 20% emisija metana iz krava je povezano sa genetskim sastavom životinje. Stoga bi moglo biti moguće uskoro smanjiti emisiju metana od stoke uz pomoć „uređivanja gena“, (tvrdi američka Fondacija za informacione tehnologije i inovacije.)

Mada veliki napredak još nije napravljen u pogledu krava, ovca koja je nedavno uzgajana na Novom Zelandu emituje 13% manje metana od prosečne ovce. Uzgajivači su izračunali da ako se svih 25 miliona ovaca Novog Zelanda zameni ovom rasom, to bi moglo da smanji emisiju metana iz industrije ovaca za 1% godišnje. Ali istraživači kažu da bi to bilo „značajno“ jer se akumulira tokom vremena.

Do danas, postoje samo dve genetski modifikovane životinjske vrste odobrene za potrošnju širom sveta: GalSafe svinja i AkuAdvantage losos, obe proizvedene u SAD.

GalSejf svinjetina ne sadrži alfa šećere, koji kod nekih ljudi izazivaju alergijske reakcije, ali još nije dostupna u slobodnoj prodaji. Kompanija planira da koristi životinje prvenstveno za proizvodnju lekova i stvaranje organa bez alfa šećera za transplantaciju ljudima.

AkuaAdvantage losos je, s druge strane, dostupan potrošačima u Severnoj Americi. Ubacivanjem gena drugih morskih riba u lososa, on ne raste samo u proleće i leto, već i tokom cele godine.

Genetski modifikovan losos takođe dostiže svoju klaničnu težinu dvostruko brže od običnog lososa, ali zahteva jednu petinu manje hrane. Oko 70% ribe ulovljene širom sveta trenutno se prerađuje u hranu za ribe. Istraživači se nadaju da bi se ova proporcija mogla smanjiti zahvaljujući bioinženjeringu.

I dok nam Gejtsovi i Švabovi naučnici ne spakuju genski promenjeno meso u šnicle i ne reše problem sa pokidanim lancima proizvodnje, ljudi u industrijalizovanim zemljama trebalo da jedu manje mesa iz zdravstvenih razloga – i radi veće održivosti.

Svetski ekonomski forum završavajući svoju mračnu godišnju konferenciju u Davosu, izdao je sumorno upozorenjeo budućnosti planete i pretnjama koje predstavlja oslanjanje na proteine mesa u svakodnevnoj ishrani.

Kažu: Potrošači hitno moraju da se odreknu roštilja, promene svoje navike u ishrani i prihvate veganske alternative mesu.

To uključuje žitarice i morske alge, alge, kaktuse, pa čak i semenke avokada, zajedno sa mnoštvom drugih „klimatski korisnih namirnica“ i izvora proteina bez mesa koji će spasiti planetu od uništenja.

Davos „čarobnjaci“ su utvrdili „da je sistem ishrane odgovoran za trećinu ukupne globalne emisije SO2, tako da ne postoji drugo nego sadašnje vreme da se promeni lična ishrana.

Prelazak na prvenstveno biljnu ishranu takođe bi mogao da spreči gubitak hiljada vrsta divljih životinja, savetuju.

https://www.breitbart.com/environment/2022/05/30/world-economic-forum-says-go-vegan-eat-seaweed-algae-and-cacti-to-save-the-planet/

…Ova kriza sa hranom je stvarna i moramo pronaći rešenja“, rekao je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Iveala na trgovinskom panelu u Davosu.

Jeste odvratno ali tek se “probija“

Švabovi kuvari su objavili početnu listu menija kako bi pomogli potrošačima da promene svoju ishranu „novim i inovativnim opcijama koje su tek nedavno počele da se probijaju na globalno tržište“.

Ovi uključuju:

Alge: kombinujući svoj ugljen-negativni profil sa održivim izvorima, alge imaju potencijal da promene sistem ishrane na bolje, a istovremeno su dobre za vaše zdravlje, zahvaljujući svojim esencijalnim masnim kiselinama i visokom sadržaju vitamina i antioksidanata. Iako se možda ne sviđaju najzahtevnijim potrošačima, alge zapravo poseduju ukus poput mesa, umami, što ih čini idealnom zamenom za meso. Takođe se mogu sušiti i mlevati da bi se dobili zdravi začini i prelivi nalik sosu.

Kaktusi: mnoge vrste kaktusa su jestive i sadrže velike količine vitamina C i E, karotenoida, vlakana i aminokiselina. Stabljike kaktusa su dugo bile deo meksičke kulinarske tradicije i sada počinju da ulaze na međunarodno tržište kroz nove, ukusne koncepte.

Neuobičajene žitarice: ako ne želite da promenite svoju ishranu neobičnim sastojcima, možete se odlučiti za postepeniju promenu diverzifikacijom izvora ugljenih hidrata. Uprkos postojanju 21 različite vrste žitarica, u ovom trenutku pirinač, pšenica i kukuruz čine više od 50 odsto globalne potrošnje . Odlučivanje za različite vrste žitarica (kao što su amarant, fonio ili heljda) ne samo da će vam pružiti veću nutritivnu vrednost, već će vam takođe pomoći da poboljšame zdravlje zemljišta i očuvamo biodiverzitet.

https://www.breitbart.com/environment/2022/05/30/world-economic-forum-says-go-vegan-eat-seaweed-algae-and-cacti-to-save-the-planet/

Dok se meso od Hermana najzad genski ne uneredi valja znati i „Svake godine širom sveta od kardiovaskularnih bolesti umre 17 miliona ljudi: povišen krvni pritisak, srčana aritmija, ateroskleroza ili srčani udar.“

„Pandemija je pogodila društva s poremećajima u ishrani“, kaže farmakolog i nutricionista Martin Zmolih sa Instituta za nutricionističku medicinu pri Univerzitetu u Libeku.

Prema studiji „Atlas mesa“ koju su objavili Fondacija Hajnrih Bel i BUND 2021, globalna potrošnja mesa se u poslednjih 20 godina udvostručila. U 2018. pojedeno je 360 miliona tona. To ne samo da ima razorne efekte na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na biodiverzitet i potrošnju vode, već se ljudi razbolevaju.

A stoka je kilmatski i neodrživa.

Nedavno objavljena studija Univerziteta u Bonu dolazi do zaključka da se potrošnja mesa samo u Evropi mora smanjiti za najmanje 75 odsto ako se žele postići klimatski ciljevi.

Iako raste broj vegetarijanaca i vegana, raste i globalna konzumacija mesa. Životinjama je potrebna hrana, voda i zemlja. Globalne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz proizvodnje mesa i životinjskih proizvoda dvostruko su veće od onih iz proizvodnje biljne hrane, pokazala je jedna studija iz 2021. Gotovo 60 odsto emisija gasova štetnih po klimu u prehrambenom sektoru može se pripisati proizvodnji životinjskih proizvoda.

Davos koraci pred samodetoniranje

Predstojeći „katastrofa zbog gladi“ samo je sledeći korak ka činu samodetoniranja globalnog ekonomskog sistema koji usled pohlepe najbogatijih više ne može da preživi. Da bude jasnije, u minuloj dvoipogodišnjoj Korona krizi štampani su iz ničega biliona i tako smopreživeli ovaj period a najmoćniji i najbogatiji zaradili kao nikad: Recimo Mask je 10 puta bogatiji nego 2020.

Oni koji nisu Mask u Sjedinjenim državana prema državoj stistici iz 2020.prosečno po domaćinstvu godišnje zarađivali su 67.521 dolar

Kada bi se sadašnji državni dug SAD podelio ovog puta na svakog građanina najmoćnije zemlje -svaki bi dugovao po 778.000 dolara.Međutim,to bi značilo da su i bebe i drugi koji ne zarađuju „zaduženi“ a istina je da duguju samo poreski obveznici,oni koji rade i to po dva miliona dolara po glavi.

U Evropi je isto jer je EK sebi odršene ruke da „štampa budućnosti“kako joj padne na pamet.

Dakle sistem je pred padom i kad „klekne“(uz glad ili bombe)mora da se resetuje ali u poredak za koji je najvažnije obezbedititi da najbogatiji ne budu na gubitku.

I tu dolazimo do Davosa i Švaba i drugih alehemičara sa „ugrađenom sistemskom greškom“.

Naime oni veruju da centralnim planiranjem mogu da kontrolišu ekonomske i socijalne procese koji opet imaju sopstveni um i zakonitisti koje se menjaju: cene, inflaciju, ekonomski trendovi, pohlepa…

Pre njih to nije uspelo sovjetima ni drugim levičarima širom sveta koji su razrađivali ove utopističke ideje „in vivo“i nijedna naznaka ne postoji da bi Švab i njegovi alhemičari tako nešto mogli da izvedu.

Odustajanje im nije varijanta

Ipak 2022. u Davosu prezentovan je rad nečega što su nazvali ESG komisija, entitet sastavljen od arhitekata ekoloških, društvenih i upravljačkih elita. Oni su prikazani kao „pisci budućnosti“, odnosno ljudi zaduženi da naprave mere i pravila održivog privrednog i socijalnog okruženja.

Prostije rečeno: pljeskavica na roštilju ili prasetina na bukovini nemaju nikakve šanse da uđu u lanac snabdevanja jer sem što meso nije sertifikovano opasni su i ćumur, a o bukovini nema govora. Pljeskavica od održivog „Herman mesa“ spremljeni na održivim energijama dakle imaju prava svakog prvenstva na tržištu.

Govoreći o ovakvom poretku sutrašnjice Brajan Mojnihan predsednik i izvršni direktor Benk of Amerika zapretio je kompanijama da će biti doveden u red.

On se obavezao da će iskoristiti ekonomski uticaj cele svoje organizacije, uključujući sredstva svojih individualnih vlasnika računa, rekavši: „200.000 ljudi, ima bilans stanja od tri triliona dolara, i 60 milijardi troškova…

Ovi“privatnici“naime takođe treba da finsiiraju ovaj neviđeni represivni aparat svojim novcem.

I sada je trka sa vermenom.

Trenutak detonacije svetske ekonomije se programirano bliži a rat,cene gasa, goriva,hrane ili nova zaraza dodaju ubrzanje.Uz to zapadni političari su obezbedili „jedinstvo“i uslaglašenost kod podanika da (zbog korone, Putina ili u vezi sa pljeskovicom ) „budu na pravoj strani istorije“.

Posle velikog ekonomskog praska čeka novi svetski monetarni digitalni poredak sa programibilnim valutama sa kojima bi se trgovalo-strogo po ESG direktivama i u kojem i vaš novčanik zauvek bio u njihovom džepu.

KR kodiranje koje može da uskladišti oko 30.000 tačaka informacija, ili više, o svakom građaninu pratiće na svakom koraku koji preduzmete,dakle biće poznato sa kojim ljudima se srećete ,znaće o vama i o hrani koju jedete, o putovanje na koje krenete šta trošite a šta bi da uštedite.
KR kodovi se u već našim životima.

A,naše nove digitalne valute,biće naoružane podacima iz društvenih medija i preko cenzura. Tehnološki giganti, koji rade sa vladom, ispunjavaće sopstvenu verziju socijalne pravde digitalnom tiranijom i korporativnom cenzurum , kad god žele, pod kojim god izgovorom žele u odsustvu bilo kakvog pravog procesa, pregleda ili žalbi. Big teh će imati licencu da određuje ko je dovoljno dostojan da bude deo društva.

A, ko da grize ruku koja ga hrani?

Australijaka Džuli Inman Grant u Davosu je podsećamo,govorila o potrebi da se preispitaju različita prava, uključujući pravo na slobodu govora.( Rekalibracija(
Zaista, državni idiotizam nema granica a Davos je lider svih idiota. Gotovo svi lideri zapadne civilizacije su iz Davos škole idiotluka i zato je svako pitanje koje ljudi, sad već sami sebi postavljaju: Da li su oni normalni-pitanje sa ugrađenim odgovorom.

Kako prolaze kažnjeni

U međuvremenu dok još jedan,veliki broj ljudi ne postane gladan Avganistanci su već „kažnjeni“. Većina njih ne može da prehrani sebe i porodice, a milioni su u pitanju.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, naglasio je da ljudi u Avganistanu već prodaju svoju decu i delove tela da bi prehranili svoje porodice.

Nešto što zovu, Integrisana klasifikacija faza bezbednosti ishrane“(telo UN) objavila je izveštaj koji predviđa značajno smanjenje humanitarne pomoći u hrani Avganistanu sa 38% na samo 8 odsto. Takođe otkriva da siromaštvo pogađa 20 miliona ljudi u Avganistanu… Kao rezultat toga, 6,6 miliona pojedinaca suočava se sa hitnim slučajem gladi , dok se 13 miliona suočava sa ozbiljnom krizom.Imaju Avgansitanci sedam milijrdi dolara u bankama Vašingtona ali ne mogu do njih.

Nešto sa standardima oko uređenja Hermana treba da ispune.

KR kodiranje može da uskladišti oko 30.000 tačaka informacija, ili više, o svakom građaninu – prateći vas na svakom koraku koji preduzmete, ljude koje sretnete, hranu koju jedete, putovanje koje krenete. Majstori koji upravljaju ovim informacijama vas poznaju bolje nego vi sami sebe.
KR kodovi se tiho uvlače u naše živote. Mnogi restorani više nemaju štampane menije – imate aplikaciju na svom mobilnom telefonu i napravite KR snimak ekrana“ i bingo, dok čitate jelovnik svog restorana, „oni“ znaju gde ste i šta jedete.