Бијељина у фокусу регионалне политике Србије
1 min read
Рајко Петровић, фото: Срби.мк
Пише: др Рајко Петровић, истраживач-сарадник Института за европске студије у Београду
Бијељина је, са 115.000 становника (41.000 у ужем градском језгру) други по величини град у Републици Српској, смештен у срцу плодне житнице Семберије између Саве и Дрине, изузетне геостратешке и комуникационе важности.
Град који је био један од првих на удару муслиманске ,,Патриотске лиге“ и ,,Зелених беретки“ крајем марта и почетком априла 1992. године и који је касније постао дом многих избеглих и расељених Срба из крајева западно од Дрине, али и град који је врло брзо у послератним годинама постао град који се, захваљујући вредним Семберцима, најбрже развија у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Град богате историје, који је српском народу подарио једног Филипа Вишњића и Кнеза Иву од Семберије, који вековима чува средњовековни манастир Тавну, задужбину српског краља Драгутина Немањића, данас је један од најважнијих средњошколских центара (њена гимназија ,,Филип Вишњић“ коју сам и сам похађао стара је преко сто година), али и универзитетских у региону, привлачећи средњошколце и студенте не само из Републике Српске, већ и из Србије.
Бијељина се, баш као и Република Српска у целини, последњих година нашла у фокусу регионалне политике Србије. О томе можда најбоље сведочи недавно помињање исте током обраћања председника Србије Александра Вучића у вези са украјинском кризом и могућим несташицама житарица и хране уопште када је рекао да нема смисла да становништво у Србији исте има, а да их немају људи у Скопљу, Подгорици или Бијељини.
Подршка Србије јачању и развоју овог града је, међутим, далеко шира од тога. Србија се определила да финансира изградњу деонице аутопута од Раче до Бијељине из сопственог буџета, укупне дужине 20 километара, а чији су радови увелико почели. Компанија ,,Србијагас“ је 2019. године купила 80% удела у компанији ,,Бијељина-гас“ која обавља делатности гасификације града, што је једна од потврда чврсте енергетске сарадње Србије и Српске. Годину дана раније Бијељина се нашла међу неколико општина и градова у Републици Српској којима је Србија помогла грантом од 5 милиона евра.
Бијељина је и 2014. године добила донацију од 500.000 евра од Владе Србије додељену за изградњу спортских дворана при основним и средњим школама. О помоћи коју је Бијељина добила од Србије током коронакризе у виду вакцина и медицинске опреме не треба ни трошити речи.
Бијељина је узвратила захвалношћу председнику Вучићу на свему што је учинио за њене грађане, па је тако Покрет за Бијељину не само подржао кандидатуру истог за председника Србије и позвао грађане Бијељине и Републике Српске са двојним држављанством да гласају за њега 3. априла, већ је и почетком ове године билбордима широм града под називом ,,Помажу нас браћа да Српска буде јача – Хвала Вучићу на подршци!“ изразио огромну захвалност председнику Србије на помоћи у изградњи школа, болница, путева и мостова у Српској, али и на улагању у здравство и спорт.
Bijeljina je jedini grad u ex/ju koji je profitirao u ratu. Iza leđa Srbija, front na Majevici i koridoru kod Brčkog daleko. Idealno za šverc. Prije rata maltene oveće selo a sada se gradi na sve strane. Autohtoni Semberci ( ravnica u kojemu je smještena Bijeljina) su rijetko išli na prve borbene linije. Prepuno izbjeglica pa je nastala pjesma: Semberijo i tvoje ravnice, tebe brane samo izbjeglice. U Bijeljini je bilo sjedište najelitnije jedinice VRS “ Crni Panteri“ pod komandom pokojnog Mauzera. No, u toj brigadi koja je brojala preko iljadu boraca bilo je vrlo malo autohtonih Semberaca, većinom su bili mladići protjerani sa teritorije pod muslimanskom kontrolom.