ИН4С

ИН4С портал

Бијељина у фокусу регионалне политике Србије

1 min read
Бијељина је, са 115.000 становника (41.000 у ужем градском језгру) други по величини град у Републици Српској, смештен у срцу плодне житнице Семберије између Саве и Дрине, изузетне геостратешке и комуникационе важности.

Рајко Петровић, фото: Срби.мк

Пише: др Рајко Петровић, истраживач-сарадник Института за европске студије у Београду

Бијељина је, са 115.000 становника (41.000 у ужем градском језгру) други по величини град у Републици Српској, смештен у срцу плодне житнице Семберије између Саве и Дрине, изузетне геостратешке и комуникационе важности.

Град који је био један од првих на удару муслиманске ,,Патриотске лиге“ и ,,Зелених беретки“ крајем марта и почетком априла 1992. године и који је касније постао дом многих избеглих и расељених Срба из крајева западно од Дрине, али и град који је врло брзо у послератним годинама постао град који се, захваљујући вредним Семберцима, најбрже развија у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Град богате историје, који је српском народу подарио једног Филипа Вишњића и Кнеза Иву од Семберије, који вековима чува средњовековни манастир Тавну, задужбину српског краља Драгутина Немањића, данас је један од најважнијих средњошколских центара (њена гимназија ,,Филип Вишњић“ коју сам и сам похађао стара је преко сто година), али и универзитетских у региону, привлачећи средњошколце и студенте не само из Републике Српске, већ и из Србије.

Бијељина се, баш као и Република Српска у целини, последњих година нашла у фокусу регионалне политике Србије. О томе можда најбоље сведочи недавно помињање исте током обраћања председника Србије Александра Вучића у вези са украјинском кризом и могућим несташицама житарица и хране уопште када је рекао да нема смисла да становништво у Србији исте има, а да их немају људи у Скопљу, Подгорици или Бијељини.

Подршка Србије јачању и развоју овог града је, међутим, далеко шира од тога. Србија се определила да финансира изградњу деонице аутопута од Раче до Бијељине из сопственог буџета, укупне дужине 20 километара, а чији су радови увелико почели. Компанија ,,Србијагас“ је 2019. године купила 80% удела у компанији ,,Бијељина-гас“ која обавља делатности гасификације града, што је једна од потврда чврсте енергетске сарадње Србије и Српске. Годину дана раније Бијељина се нашла међу неколико општина и градова у Републици Српској којима је Србија помогла грантом од 5 милиона евра.

Бијељина је и 2014. године добила донацију од 500.000 евра од Владе Србије додељену за изградњу спортских дворана при основним и средњим школама. О помоћи коју је Бијељина добила од Србије током коронакризе у виду вакцина и медицинске опреме не треба ни трошити речи.

Бијељина је узвратила захвалношћу председнику Вучићу на свему што је учинио за њене грађане, па је тако Покрет за Бијељину не само подржао кандидатуру истог за председника Србије и позвао грађане Бијељине и Републике Српске са двојним држављанством да гласају за њега 3. априла, већ је и почетком ове године билбордима широм града под називом ,,Помажу нас браћа да Српска буде јача – Хвала Вучићу на подршци!“ изразио огромну захвалност председнику Србије на помоћи у изградњи школа, болница, путева и мостова у Српској, али и на улагању у здравство и спорт.

Александар Вучић

За разлику од појединих опозиционих партија у Србији које Републику Српску и њене грађане помињу само у контексту ,,лажних Београђана“ пријављених на адресу српске престонице како би наводно гласали за тамошњу актуелну власт, постоје и друге партије мимо оне чији је председник Александар Вучић које активно раде на сарадњи Србије и Бијељине.

Тако је 25. јуна прошле године парламентарна делегација Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) предвођена потпредседником Народне скупштине Републике Србије Стефаном Кркобабићем боравила у посети Скупштини града Бијељине током које је овај млади политичар истакао да је за Србију Република Српска светиња, баш као и српски народ преко Дрине, те да је Србија увек ту да Српској притекне у помоћ и да са њом ради на пројектима везаним за инфраструктуру, економију, здравство и друге области. Неколико месеци касније делегација Покрета за Бијељину Миленка Митровића узвратила је посету ПУПС-у у Београду и са њим потписала споразум о сарадњи који се тиче остваривања сарадње између Србије и локалних самоуправа Бијељине и Републике Српске у више области, где су из ПУПС-а подвукли да Република Српска није хир, већ национални императив Србије. Сличан споразум са Покретом за Бијељину потписала је и Српска лига предвођена покрајинским послаником Александром Ђурђевим са циљем јачања и продубљивања специјалних веза и односа између две српске земље, где је истакнуто да Бијељина заслужује место међу најразвијенијим српским градовима.

Бијељину, дакле, релевантне политичке снаге у Србији виде као важну за економски и инфраструктурни развој целог региона, али и као место у које се улаже како би се заштитили и српски идентитет и култура западно од Дрине, те српски национални интереси у целини.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

Прочитајте још:

(ВИДЕО) „Терминатор“ све „објаснио“: Руски јунаци протестују против рата у Украјини

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Бијељина у фокусу регионалне политике Србије

  1. Bijeljina je jedini grad u ex/ju koji je profitirao u ratu. Iza leđa Srbija, front na Majevici i koridoru kod Brčkog daleko. Idealno za šverc. Prije rata maltene oveće selo a sada se gradi na sve strane. Autohtoni Semberci ( ravnica u kojemu je smještena Bijeljina) su rijetko išli na prve borbene linije. Prepuno izbjeglica pa je nastala pjesma: Semberijo i tvoje ravnice, tebe brane samo izbjeglice. U Bijeljini je bilo sjedište najelitnije jedinice VRS “ Crni Panteri“ pod komandom pokojnog Mauzera. No, u toj brigadi koja je brojala preko iljadu boraca bilo je vrlo malo autohtonih Semberaca, većinom su bili mladići protjerani sa teritorije pod muslimanskom kontrolom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *