Bijeli konj Antihristov: Listajući Otkrovenje Jovanovo

Piše: Evsevije

„Proroštva su znak verujućima“

(1. Korinćanima 14:22).

„I ovo prvo znajte: da nijedno proroštvo Pisma ne biva po ličnom tumačenju.“

(2. Petrova 1:20)

U ove dane kada je praktično ceo svet u četrdesetnici (karantin znači četrdesetnica, fr. quarantaine – period u kojem su potencijalno zaraženi kugom bili izolovani), i kad niko ne može da se izgovara da nema dovoljno vremena, vreme je da se vreme iskoristi za čitanje. Između ostalog, i iznad ostalog, i za čitanje znakova vremena.

Naša generacija se već mogla uveriti u istinitost reči Apostola – da se proročanstva Svetog Pisma razumevaju zbivanjem prorokovanog događaja, i da se ne mogu unapred potpuno razumeti nijednim ličnim ljudskim tumačenjem, pa čak ni tumačenjem svetitelja. Jer, nijedan svetitelj Crkve nije unapred razumeo i objasnio proročanstvo o velikoj zvezdi kojoj je ime Pelin, koja na glas treće trube anđelske pade s neba kao goreća buktinja, i pade na trećinu reka i na izvore voda, i trećina voda posta pelin, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer postadoše gorke (Otkrovenje 8:11). Nama, koji smo svojim očima videli Černobiljsku katastrofu, koji znamo da se na ukrajinskom dijalektu ruskog jezika biljka pelin zove černobilj, i da je hidrosistem Pripjata na čijoj obali je bila nuklearna elektrana, na tromeđi Ukrajine, Rusije i Belorusije i ujedno preko Dnjepra povezan sa trećinom hidrosistema evropskih voda, i koji smo svojim očima videli ljude obolele i umiruće od “gorkih“, otrovnih voda, sve o tome je jasno.

Jasno nam je da je sedmi pečat Knjige, tajanstvene knjige poslednje istorije ljudske koju je jedino Jagnje dostojno da uzme i otpečati pečate njene – već uveliko otvoren (Otkrovenje glava 5 – 9.).

Jasno nam je da je i četvrti anđeo već odsvirao svojim glasom trubnim (8:12): “I udarena bi trećina sunca i trećina meseca i trećina zvezda, tako da se pomrači trećina njihova, i da trećina dana ne svetli, takođe i noći“. Vreme koje nam se u poslednje vreme skratilo toliko da to svako od nas oseća, skratilo nam se dakle za trećinu – sunce, mesec i zvezde su mera ljudskog vremena: sunce je mera dana (dana i noći), luna je mera meseca (lunarni mesec), zvezde su mera godine (Nikejski kalendar je sideralni, orijentisan prema zvezdanoj godini, i njime se mere sve astronomske hronologije). U originalu “da trećina ne svetli“, stoji mi fani, što bukvalno znači: ne vidi se, ne javlja se, ne očituje… Naši dani, naši meseci i naše godine su kraći za trećinu (generacije nas rođenih pre treće trube to znaju, “milenijalci“ verovatno ne, pa im ovo zvuči kao bezumlje). Sunce, mesec i zvezde se jednako kreću kako ih je Bog stvorio, i dan je dan, mesec je mesec, a godina godina, ali za našu percepciju jedna trećina njihove mere je pomračena, potamnjena, i mi je ne vidimo, ne osećamo – nemamo.

I jasno nam je da se savršeno na nas odnosi ono što u proroštvu sledi odmah posle četvrte trube, jer to osećamo i na svojoj koži, i u duši: “I videh i čuh jednoga orla gde leti posred neba i govori snažnim glasom: Avaj, avaj, avaj onima koji žive na zemlji od ostalih glasova trubnih one trojice anđela koji će tek zatrubiti!“ (8:13).

Možemo čak biti u iskušenju da pomislimo da već gledamo i vidimo ispunjenje proročanstva o avaj-događajima posle trube petog anđela (9:1-11) – svako od nas je poslednjih godina mogao da vidi, ako je hteo, nebo i sunce kao dimom pomračeno oblacima formiranim iz repova aviona, gvozdenih skakavaca koji ne brste travu, i čiji je šum kao buka mnogih konjskih kola kada jure u boj, i kojima se od anđela bezdana dade moć koju imaju škorpije na zemlji, moć da otrovom žaoka iz repova svojih muče ljude pet meseci (pet meseci je prosečno preživljavanje od agresivnih formi malignih bolesti, koje su danas epidemija)…

Već naziremo i ispunjenje proročanstva o tome kako će lik zveri koji govori činiti da budu pobijeni oni koji se ne poklone liku zveri (13:15). Tehnologija je tu – 5G “bežična komunikaciona mreža“, vojna tehnologija za koju se odavno zna da ima kapacitet da usmerenim dejstvom mikrotalasa spali srce ili skuva mozak u čoveku, uveliko se instalira po celom svetu, a došla je i u Srbiju (za one koje interesuje, ovde se može čuti mišljenje vojnih eksperata koji su radili na razvoju toga oružja, i njihova svedočanstva o tome kako ono funkcioniše:

Kada postane potpuno funkcionalna, ona će nepogrešivo identifikovati svakog čoveka u četvorodimenzionalnoj mreži “interneta svega“, ne samo čoveka sa registrovanim digitalnim identitetom nego i onoga koji ga nema, “uljeza“. I svakog “nelegalnog“ ili “nepodobnog“ moći će da eliminiše. Elegantno i ekološki, bez krvi i bez tragova zločina – ljudi će padati na nos na ulicama, kao što smo ih videli da padaju poslednjih meseci u Kini i drugde, i kao što ptičice padaju sa neba u zonama gde su testirane 5G mreže. Uzrok: iznenadna smrt, prestanak rada srca, ili masivni inzult (a ako se dešava u vreme “pandemije“, onda je uzrok smrtonosni respiratorni virus).

A evo, u ove dane pred našim očima ispunjava se još jedno proročanstvo Otkrovenja.

“I videh da Jagnje otvori jedan od sedam pečata. I videh, i gle, konj beli, i onaj što seđaše na njemu imaše luk i strelu; i dade mu se venac, i nastupi pobeđujući, i da pobedi“ (6:1-2).

Prvi od četiri jahača apokalipse, kojima su se ljudski umovi zaokupljali kroz celu hrišćansku istoriju, ujahao je u ovaj svet. I pokorio ga.

Četiri jahača apokalipse tradicionalno su se tolkovali, redom, kao kuga, rat, glad i smrt. I mada je svaka generacija ljudi u poslednjim vremenima – a poslednja vremena su vremena od ovaploćenja Sina Božjeg do Njegovog Drugog dolaska – imala priliku da vidi ova četiri zla i da bude bičevana njima, proročanstvo se u punoći i konačno ispunilo i otkrilo tek sada, pred nama, poslednjim generacijama poslednjih ljudi poslednjih vremena.

Četiri jahača apokalipse su četiri zlovesnika dolaska Antihrista, četiri antijevanđelista. Kod satane, patetičnog imitatora Tvorca Neba i zemlje, “majmuna Boga“ (koji se sozercava u svojoj spravi, ogledalu), sve je naopako, pa nije neobično što kod njega četiri antijevanđelista prethode zacarenju njegovog sina, “spasitelja čovečanstva“ (a ne posleduju i zato jer posle njegovog zacarenja vremena više neće biti). I kao što su četiri Hristova Jevanđelista svetu javljali Blagu vest Ljubavi Božje – isceljenje pale prirode ljudske, mir, blagobitije i život ljudima, tako četvorica antihristovih konjanika donose od Hrista otpalom čovečanstvu zlu vest nastupajuće ljubavi satanine – bolest, rat, glad i smrt.

Konj je tradicionalni simbol snage, zemaljske moći, brzine i plotske sile koja je veća od plotske sile čoveka. Kao takav, on je i simbol rata – ratna mašina. Jahač koji sedi na njemu je čovek koji je ukrotio i uzjahao animalnu silu veću od sebe, pokorio je svojoj volji i upravlja je svojim putevima ka svojim ciljevima. On je simbol uma ljudskog koji kontroliše bezslovesnu, alogosnu silu, i u konkretnom slučaju, personifikacija svesnog inteligentnog zla koje čovek čini čoveku, služeći satani. Beli konj na kojem prvi antihristov zlovesnik jaše, i kojeg danas vidimo kako je pokorio ceo svet, jeste savremena medicina – belo je boja lekara i farmaceuta, kao asocijativni i distinktivni esnafski simbol čistoće i zdravlja. Farmako-medicinski kompleks savremenog sveta je, skupa sa vojno-industrijskim kompleksom i globalističkom toksičnom poljoprivredno-prehrambenom industrijom, jedna od tri noge tronošca tehnokratskog novog svetskog poretka na kojem sa Judinom kravatom oko vrata, čiji je kraj čvrsto u ruci sataninoj, stoji izbezumljeni samoubica – čovečanstvo otpalo od Hrista.

Jahač na tome beslovesnom belom konju u kojem nema razuma (Psalam 32:9) – nema Logosa – u svojoj ruci drži luk i strelu. Grčka reč u originalu je tokson (τόξον), i označava upravo luk i strelu, ceo borbeni komplet (ne samo strelu kako stoji u sinodskom i vukovskom prevodu Pisma, niti samo luk kako stoji u crkveno-slovenskom prevodu, nego i jedno i drugo). Od te reči, tokson, izvedena je i reč toksin, otrov – po otrovu kojim su se u starini premazivale strele.

I jahaču dana bi corona (u latinskoj vulgati, prevodu koji je za polupismene rimske pagane učinio naš zemljak, Jeronim Stridonski) – da nastupi osvajajući i da osvoji (ἐξῆλθε νικῶν καὶ ἵνα νικήσῃ). Odakle mu je data corona ne znamo pouzdano, iako možemo da pretpostavimo da 400 američkih vojnih biolaboratorija koje su raspoređene po celom svetu (pa i u Kini…) ipak rade nešto kad su u njih već investirane desetine i verovatno stotine milijardi dolara. Ali ono što jasno vidimo jeste da je taj kome je data korona osvojio i pokorio ceo svet. I da je ceo svet danas u zatvoru u svojim domovima, iz kojih ljudi ne mogu da izađu ni do hrama i Liturgije (koje neće biti na Vaskrs po prvi put za 2000 godina). U udobnim ćelijama u kojima je svaki disciplinovani zatvorenik sam sebi i revnosni zatvorski čuvar. Na ulicama su maskirani vojnici sa prstom na obaračima pušaka, kao javni simbol okupacije i porobljenja, a ceo elektronski zatvor se nadzire veštačkom inteligencijom i kontroliše „prirodnom inteligencijom“ kapoa – „elita“ iz vlada i struke.

Tokson koji jahač na beloj konjini demonstrativno nosi pred celim čovečanstvom, luk i strela, to je spasiteljna vakcina koju nam najavljuje profesionalni čovekoljubac Billy the Gates of Hades – špric je tokson-luk koji ispaljuje tokson-strelicu, iglicu, impregniranu toksinom. A toksin je „pametna“ vakcina nove generacije, prva vakcina bazirana na RNK tehnologiji i još neprimenjena na ljudima (virus, latinsko ime za grčku reč toksin, sinonim za otrov, upravo predstavlja stranu, patogenu RNK). I vakcina će doći skupa sa „pametnim“ digitalnim sertifikatom o imunizaciji – onaj ko ga nema i ne želi da postane „pametni“ digitalni čovek sa digitalnim identitetom u vrlom novom digitalnom svetu, posle „pandemije“ korona virusa više neće moći ni da se zaposli, ni da putuje. A brzo zatim ni da kupuje, ni da prodaje.

Ali zaposlenje i putovanje je manje bitno u odnosu na ono što sledi (6:3-8). A sledi jahač na riđem konju – rat, za njim jahač na crnom konju – glad, i za njima jahač na pepeljasto-sivom konju i sa njim ad – smrt, smrt četvrtine čovečanstva.

A za njima nešto još strašnije od toga – mir i blagostanje u sataninom carstvu.

Talmudističko jevrejsko predanje govori kako je potrebno da veći deo čovečanstva subotstvuje bar jednu subotu, da bi mašijah, car i spasitelj, mogao da dođe. Ali, izgleda da je za dolazak mašijaha nužno i da na bar jedan hrišćanski Praznik nad Praznicima, Vaskrs, ne bude Liturgije (a liturgija bez prisustva naroda nije Liturgija, jer je ona po definiciji opšte, zajedničko, javno delo, a ne delo samih sveštenoslužitelja). Svako ko nam govori da to treba da sa smirenjem i krotko prihvatimo, po ugledu na pokajnike pustinjake i kao epitimiju za svoje grehe, takođe je prorok i preteča mašijaha koji dolazi, na krilu gnusobe opustoštenja (Matej 24:15; Danilo 9:27 i 12:11).

Ko se sprema na stradanje, neće pogrešiti. Ako stradanja bude, lakše će ga podneti. Ako stradanja ne bude, duhovno vežbanje je svejedno korisno (1. Timoteju 4:7-8) – sećanje na smrt je početak mudrosti. A Mudrost, Koja je i Milost, neka nam je svima u pomoć.

Dođi nam, Gospode!

Pročitajte JOŠ:

Noam Čomski: Znali smo da ovo može da se desi