Некадашњи први човјек Управе прихода и царина Раде Милошевић платиће 500 евра Драгу Спичановићу из Бара, због повреде права личности части и угледа тужиоца, наводи се у правоснажној пресуди Вишег суда у Подгорици.
Виши суду у Подгорици, као другостепени, донио је пресуду којом се као неоснована одбија жалба и потврђује пресуда Основног суда у Подгорици, пишу Вијести.
Пресудом Основног суда у Подгорици одлучено је да се дјелимично усваја тужбени захтјев и обавезује Милошевић да Спичановићу, на име накнаде нематеријалне штете због повреде права личности части и угледа тужиоца, исплати 500 еура, са законском затезном каматом од 18. новембра 2022. То је дан када је поднесена тужба, па до исплате, у року од 15 дана по правоснажности пресуде, под пријетњом принудног извршења.
У другом ставу пресуде одбијен је тужбени захтјев у дијелу мимо досуђеног, којим је тражено да се Милошевић обавеже да Спичановићу исплати још 14.500 евра.
У образложењу пресуде Вишег суда наводи се да је првостепена пресуда Основног суда донијета без почињених битних повреда одредаба парничног поступка и на основу потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања и уз правилну примјену материјалног права.
Наводи се да је у поступку утврђено да је тужилац Спичановић запослен у Агенцији за националну безбједност, а да је тужени 06. октобра 2022. године, гостујући у емисији “Начисто” на Телевизији Вијести, навео да постоје оперативни подаци да је Спичановић повезан са шверцом цигарета, као и са Ђорђијем Павићевићем, који је “један од главних шверцера цигарета у Луци Бар”.
“Приликом саслушања у својству парничне странке, тужилац је навео да се због наведене изјаве осјећао лоше, да је био психички одсутан, лоше је спавао и имао непријатности јер је својим родитељима, жени и сину морао да објашњава због чега се он помиње у таквом контексту. Туженí Милошевић је у моменту давања спорне изјаве био директор Управе прихода и царина и имао је приступ тајним подацима, степена – строго тајно. У медијима је у октобру 2018. године, објављено да је један осумњичених за шверц цигарета означио тужиоца као организатора тог посла и да је тим поводом тужилац у својству грађанина саслушан у Специјалном државном тужилаштву. Из исказа туженог проистиче да од државних органа није тражио ни добијао документа која указују на повезаност тужиоца са шверцом цигарета, већ у том правцу наводи да је те информације добио усмено од запослених унутар сектора за обавјештајни рад Управе царина. И по оцјени овог суда, правилно је првостепени суд примијенио материјално право када је на темељу наведеног чињеничног утврђења побијаним дијелом првостепене пресуде дјелимично усвојио тужбени захтјев, за коју одлуку првостепена пресуда садржи јасне и ваљане разлоге о одлучним чињеницама, које у потпуности прихвата и овај суд и на исте упућује жалиоца”, наводи се у пресуди.
Наводе да је, у конкретном случају, Милошевић таквом изјавом против високог службеника Агенције за националну безбједност и повезивањем са шверцом цигарета, јасно Спичановића окарактерисао као особу умијешану у криминалне активности којима се наноси значајна штета држави.
“Код такве садржине изјаве туженог, имајући у виду да за те своје тврдње тужени током поступка није пружио било какве доказе, правилан је закључак првостепеног суда да је изнијетим наводима тужени на директан начин, тенденциозно и без довољног основа, тужиоца који обавља одговорне послове у Агенцији за националну безбједност представио јавности као лице које је директно повезано са шверцом цигарета, односно као лице које врши недозвољене и криминогене радње”.
Објашњавају да је првостепени суд цијенио однос између два сукобљена права – тужиоца на углед и част и права туженог на слободу изражавања…
“У том правцу првостепени суд правилно закључује да је тема шверца цигарета која је обрађивана у емисији у оквиру које је тужени дао спорну изјаву, била од јавног интереса и као таква доприносила јавној дебати, као и да је тужилац јавна личност, те правилно закључио да спорна изјава садржи чињеничне констатације, које као такве подлијежу доказивању, а у којем правцу тужени у току поступка није доставио доказе”, пише у образложењу пресуде.
Додаје се да је чињеница да постоји интерес јавности да се упозна са појединостима о личности као особе која покрива важну позицију у државном органу.
“… Не могу се прихватити ни жалбени наводи да је првостепени суд, тражећи доказивање спорних чињеничних навода, туженом наметнуо несразмјеран терет. Наиме, из стања у списима предмета произилази да је тужени у вријеме давања спорне изјаве имао дозволу за приступ подацима који су класификовани као строго тајни, али и поред тога, исти у току поступка није могао доставити нити један материјални доказ којим би потврдио постојање спорних оперативних података… Притом, код чињенице да је тужени својим исказом потврдио да оперативни подаци нијесу поуздан и тачан извор чињеница, то проистиче да је тужени био свјестан да у једној од најгледанијих емисија јавно износи непоуздане информације које представљају озбиљне оптужбе на рачун тужиоца, па је правилан закључак првостепеног суда да тужени приликом давања спорне изјаве није поступао у доброј вјери, због чега се захтијевање да докаже истинитост чињеничних тврдњи не може сматрати наметањем несразмјерног терета туженом, нити представља повреду његовог права на слободу изражавања”.
Жалба: Повријеђено право на слободу изражавања
У образложењу пресуде се наводи да је против наведене пресуде жалбу благовремено изјавио Милошевић, у битном наводећи да је првостепени суд извео погрешан закључак у односу на потребу заштите претежнијег права, а у конкретном случају и претежнијег интереса.
“Сматра да је погрешан приступ првостепеног суда када захтијева од туженог да докаже истинитост оперативних информација изнијетих у телевизијској емисији, те да је на тај начин повријеђено његово право на слободу изражавања и слободу изношења мишљења. Даље наводи да се првостепени суд уопште није бавио чињеницом да је тужилац и раније на још експлицитнији начин довођен у везу са шверцом цигарета, те да раније није подносио тужбе због таквих изјава и натписа, нити захтијевао јавни деманти или задовољење на суду, што упућује на закључак да ни тада није био повријеђен његов лични интегритет”.
Да није износио паушалне и непровјерене информације, поткрепљује чињеницом да је 28. децембра 2023. године, дан прије доношења побијане пресуде, Ђорђије Ђоко Павићевић, који је такође поменут у спорној изјави, процесуиран од стране Специјалног државног тужилаштва због сумње да је починио кривично дјело стварање криминалне организације у вези са шверцом цигарета.
“Сматра да наведена околност упућује на закључак да изјава туженог није имала за циљ компромитацију тужиоца, већ је изнесена у сврху упознавања јавности са темом од општег интереса”…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lopov lopova uvek prineti…cijela montesupak drzava zna da je drago bio glavna policajska logistika u Baru u svercu duvana, ali to ne vide nasi sudovi, rade i drago ista g…
Tužio je Spiča dok je on bio ugledni građanin. Sad više nije ali kasno. Plati Rade i kosi livade.