Беране: Служен парастос краља Александру – првој жртви фашизма

У Манастиру Ђурђеви Ступови код Берана јуче је служен парастос краљу Александру I Карађорђевићу. Парастос је служио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством.

Краљу Александру је одржан и помен у организацији Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине коју чине Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору – Андријевца и Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ из Берана.

Након одржаног парастоса владика Јоанике је подсјетио да је млади краљ прва жртва фашизма, нацизма и фашистоусташтва код нас и у Европи и напоменуо да „ми то никада нијесмо разумјели, нити рекли како ваља“.

„Нико прије, ни послије Светог Јована Богослова, није дао тако страшне слике догађања у историји рода људског. Једна од најапокалитичнијих слика у нашем народу, у последње вријеме, било је убиства краља, који је ослободио и ујединио свој народ, који је стекао велики углед и пријатељства пред осталим народима у свијету, али и непријатељства, која су се почела полако организовати.

Наш краљ Александар I Карађорђевић, први краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније краљ Југославије, убијен је у Марсељу 1934. на овај дан, управо на дан Светог Јована Богослова и то јесте апокалиптичка слика, можда не за друге народе, али за наш народ јесте. Бојим се да је, још, нијесмо схватили како ваља“, казао је епископ.

Српска Црква је краља Александра прозвала мучеником. Владика је подсјетио да су „наши преци поштовали краља Александра“.

„Са непуне 24 године, он је главнокомандујући српске војске у два Балканска рата и побједник у тим ратовима, у којима су Србија и Црна Гора ратовале заједно за ослобођење и уједињење цијелог српског народа.

Он је побједник са Куманова, па се говорило, ‘Куманово за Косово’; побједник са Брегалнице, а потом са 26 година главнокомандујући српске војске у Првом свјетском рату. Јер, стари ратник краљ Петар I Карађорђевић остарио и препустио команду над војском и управу над државом свом сину, регенту Александру. Он је, такође, побједник из Првог свјетског рата, са непуних 30 година, овјенчан славом“, подсјетио је владика Јоаникије, наводећи да се у биткама на Церу, Колубари, Кајмакчалану прославио као велики ратник и ослободилац, попут највећих личности из нашег народа.

Додао је да је краљ Александар творац државе, која је била држава и других народа. Ту државу су у почетку прихватили и они који су се против ње борили.

„Али, судбина му је додијелила да сва своја дјела запечати мученичком крвљу. Оно што је остало најтамније и потпуно неистражено, у односу на злочин какав се догодио у Европи, то је његова смрт. Истина је да је он прва жртва фашизма, нацизма и фашистоусташтва код нас и у Европи, а ми то никада нијесмо разумјели, нити рекли како ваља“.

„Они, који су дошли послије, а који се ни по чему не могу мјерити са краљем Александром, хтјели су да заузму његово мјесто, да га потпуно потисну. Прије свега, први онај који се уселио у његов Двор, а кад се уселио у његов Двор ушао је у његову Капелу, која је лијепо осликана, потпуно православно и пуцао у чело Сведржитеља у куполи. И дан данас се види тај метак и оштећење у куполи краљеве Капеле. Није чудо што је послије имао потребу да сруши и Капелу Његошеву на Ловћену и да се још једном излије мржња и клевета на краља Александра“, рекао је епископ Јоаникије.

Поручио је да је обавеза Цркве да се сјећа заслуга наших предака, нарочито, на дан његове смрти, „тог убиства које је остало неразјашњено у сред цивилизоване Европе“.

„Па, ипак, Французи су се боље одужили краљу Александру него ми. Постоје два споменика у Француској, у културној престоници свијета, Паризу, на најљепшем мјесту, предиван споменик краљу Петру ослободиоцу и краљу Александру ујединитељу, што је реткост да се двојици подиже споменик на једном мјесту, и у Марсељу, такође, има споменик краљу Александру. Лијепо је да се сјећамо и његујемо традицију на наше заједничке борбе за ослобођење“, закључио је владика.

Краљ Александар засметао и Хитлеру

„Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу“, казао је историчар Горан Киковић.

Интерпретација званичне историографије у доба СФРЈ била је да је Александар за вријеме своје владавине (1921-1934) спроводио најприје прикривену, а од 1929. године и отворену диктатуру и да је још као регент показивао тежњу ка апсолутизму, подсјетио је Киковић.

„Револверски меци, испаљени у његове груди, били су намијењени Југославији, јер је он био стваралац те државе и њен заточеник“.

Краљ Александар Карађорђевић и Васојевићи

Представници Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине организовали су посјету споменику краљу Александру I Карађорђевићу (1888–1934) у Тифранској клисури код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље (12 година од обнове споменика и 85 године од погибије краља Александра у Марсељу).

Предсједник ове организације Горан Киковић, одржао је историјски час под називом „Краљ Александар Карађорђевић и Васојевићи“

„Краљ Александар I рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу као други син кнеза Петра и Зорке Карађорђевић.

У унутрашњим и спољашним политичким збивањима имао је значајне улоге. У балканским ратовима 1912-1913 био је комадант Прве армије. Његов отац краљ Петар објавио је 24. јуна 1914. Указ којим је краљевске дужности, током свога лијечења, пренио на пријестолонасљедника Александра.

Успјеси српске војске на почетку Првог свјетског рата изазвале су дивљење у свијету и објавили његов углед и моћ. Он је утицао на политичке одлуке и стално се налазио са војском на ратиштима. У јесен 1915. године повлачио се заједно са српском војском преко Црне Горе и Албаније. Са последњом српском јединицом евакуисао се на острво Крф. Почетком 1916. године путовао је у Енглеску, Француску и Италију и тражио од савезника подршку за Србију и српску војску на Солунском фронту. У пробоју Солунског фронта активно је учествовао. Пратио је изблиза напредовање војске савезникâ.

Са великим задовољством је прихватио одлуку Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе са Србијом 26. новембра 1918. године и приједлог делегације Народног вијећа СХС из Загреба о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Створена је велика држава какву је Александар желио.

Краљ Петар I умро је августа 1921. године. Александар је био крунисан за краља у новембру исте године. Имао је три сина: Петра, Томислава и Андрију.

Александар Карађорђевић је унук по мајци црногорског господара Николе Петровића. Одрастао је на двору свога дједе. Осјећао се Црногорацем. По очинству он је чедо шумадијског српства. Црна Гора му је родни крај, а Шумадија завичај.

Боравиће на Цетињу 20. септембра 1925. године приликом ручка је изјавио да је он рођени Катуњанин. Грађанима Цетиња сјутрадан је изјавио:

„Рођењем сам везан за ово мјесто, то вам је лако погодити како ми је у души кад сам међу вама… две су се лозе спојиле и изданак ће њихов бити један“.

Као српски кнез био је у Црној Гори на прослави проглашења краља Николе за краља 1910. године.

Био је обновитељ и задужбинар Нове Капеле на Ловћену саграђеној на темељима старе капеле, коју је срушила војска Аустроугарске 1916. године.

Вождов син Александар Карађорђевић (кнез од 1842. до 1858. године) био је веома поносан на своје поријекло из Васојевића, па је зато одржавао присне везе са владиком Његошем и мудрим духовником и главаром Васојевића Мојсијем Зечевићем.

Александрова уставобранитељска влада је одржавала добре просвјетне везе са Васојевићима и пружала финансијску помоћ ђацима који су се школовали у Србији, а главарима у Васојевићима је слао дукате за набавку оружја и џебане која им је била потребна у борби против Турака. Поред тога, кнез Александар се посредством владике Његоша лично ангажовао на елиминисању племенских свађа између Васојевићâ и Србљакâ у Васојевићима.

О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена.

Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања.

Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, „плакала цијела Лимска долина'“. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… “

Ми смо зато 9. октобра 2006.године, на дан краљеве погибије у Марсељу, обновили споменик краљу Александру I Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар I је пут урадио 1929. и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик.

На спомен-плочи овог споменика уклесане су ријечи, које задивљују и опомињу:
„Бесмртност заслужују само велики људи, који своме народу остављају доброчинства“. 

Некадашњи изглед споменика који је подигнут 1929. године
На споменику је писало: За вријеме владавине Њ.В. краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра I Kарађорђевића саграђен је овај пут Бијело Поље-Беране од 1.јуна до 15. септембра 1929.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: