Поводом изјава Александра Богдановића, министра културе, о сјутрашњем парастосу породици Романов и генералу Дражи Михаиловића из Српског историјског културног друштва „Никола Васојевић“ из Берана поручили су бившем градоначелнику Цетиња да би требало да размишља и осуди уништавање Будве, а не да критикује Митрополију црногорско приморску.
–Ту општину и Црну Гору уништавали су и милионе опљачкали његов таст Светозар Маровић, његов шурак Милош Маровић, који су ето спас нашли у тој “мрској и четничкој“, Дражиној Србији. Зато опрезно господине Богдановићу, јер и Ви ћете се тамо наћи када Вам “загусти“ и побјећи у Дражину Србију. –кажу беранском удружењу.
Они саопштавају и историјске податке о Другом свјетско рату које нијесу познате министру Богдановићу.
-Познато је да је у Другом свјетском рату први герилац поробљене Европе генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној Гори. А ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао њемачке фашисте док тада партизана није било, а већи дио Црне Горе се борио у Равногорском покрету“, наводи се у реаговању које је потписао Горан Киковић, портпарол друштва.
Он додаје да је професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали њемачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац – Горњи Милановац.
Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на Богословији, успио је да у Паризу објави књигу „Титов покрет и режим у Југославији 1941-46.“, истичу историчари, под псеудонимом Бранко Лазић. Четнички препад на Њемце код села Љуљак за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Њемцима, а не припадници Титовог покрета.
„Полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то – да је до њега уистину дошло. Недељама и недељама после тога, остаци спаљених камиона могли су се видјети у јарку крај пута… Али такође према чињеницама, то није био, уопште узев, први напад на њемачку окупаторску војну силу после капитулације Југословенске краљевске војске у априлу 1941.“ – написао је о овом ратном догађају Васа Казимировић.Још је безброј чињеница које министар не зна.
Свједоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свијету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на цијелом југословенском простору, и чак у Европи, подигао антифашистички барјак гериле. Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу.
-У тим доказима доминирају три датума – 15. април, 11. и 28. мај 1941. године. Михаиловић је 15. априла донио одлуку да не положи оружје и „прогласи југословенске планине за своја упоришта“. На дан 11. маја почео је да „спроводи у дјело ту одлуку“, а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији…-пише Киковић.
Значајно је споменути и да су, два дана прије одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању општенародног устанка, а пет дана прије догађаја у Белој Цркви, 2. јула 1941. први немачки војници пали у заробљеништво српских устаника. У Подгорини, у шуми Јаутини заробљено је четрнаест Њемаца. „Свучени до у гаће и кошуље – послати су у Ваљево“ – забјележио је Васа Казимировић.
–У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужује да му Влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обиљежје а Ви министре Богдановићу да споменик отворите овом ослободиоцу. Јер је деценијама Павлу Ђуришићу неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је вријеме да то признају власти у Црној Гори- каже Киковић. Оннаглашава да је Виши суд у Београду огласио прије три године невиним команданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића.
-Тим чином су оглашени невини и сви припадници Југословенске војске у отаџбини, па и командант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић. Подсјећамо да је он ослободио Беране 18. јула 1941.године, а и да је послије тога одржана Двадесетпрвојулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи. Данас се тај датум слави као Дан општине Беране. Зато захтијевамо од Вас министре Богдановићу да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу гдје се током Другог двјетског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору. Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је пуних седамдесет година наношена овој неспорно значајној историјској личности. Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и Равногорски покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији- закључује Киковић.
Он подсјећа министра Богдановића, да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ‘ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара. Зато је и обавеза министра културе да умјесто што позива на бојкот парастоса ослободиоцима мири завађене, а не да продубљује подјеле међу народом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Киковић је историчар и све што каже или напише аргументује историјским подацима из историјских архива док је Ћосић књижевник и политичар па му је слобода изражавања дозвољена а без упоришта у историјској грађи, уосталом Ћосић је и комуниста па му је манипулација фалсификатима нормална.
Правићемо споменик војводи Павлу у центру Берана.Он их је и ослободио 13.7.1941.
Kiković je istoričar tačno po receptu Dobrice Ćosića!
Ne može mu se ništa vjerovat! A stalno se nešto smješi jer nas sve odreda pravi budalama!
Киковић је историчар и све што каже или напише аргументује историјским подацима из историјских архива док је Ћосић књижевник и политичар па му је слобода изражавања дозвољена а без упоришта у историјској грађи, уосталом Ћосић је и комуниста па му је манипулација фалсификатима нормална.
Svakom je ta Srbija dobra osim sebi!