Београдски зоолошки врт
Бомбардован два пута, знатно измијењен од периода када је настао на данашњи дан, далеке 1936. године, од стране тадашњег градоначелника, индустријалца Владе Илића, свечано је отворен Бео зоо врт. На простору од око три и по хектара живјели су лавови, леопарди, бијели и мрки медвједи, вукови, мајмуни, антилопе, роде и паунови.
Други свјетски рат Врт је дочекао проширен на чак 14 хектара, док је из њега изашао на дупло мањој површини коју и сада заузима. Скоро цио животињски фонд тада је уништен, а алигатор Муја, који се данас сматра најстаријим живим алигатором на свијету, једини је преостао од становника који су преживјели бомбардовања 1941. и 1944. године.
Када би могли да говоре, о успонима и падовима Врта добре наде, са највећим жаром причали би и пума Клаудије, мајмуница Цица и женка нилског коња, који су, поред Мује, најстарији станари.
Можда и најпознатији становник Београдског зоолошког врта био је Сами. Скоро да нема посјетиоца који нема фотографију поред бронзане статуе шимпанзе која је током кратког боравка у Врту, од 1988. до 1992. године постала љубимац Београђана. Тиме што је два пута развалио кавез и прошетао центром града, а да није повриједио никога или направио штету, Сами је заслужио свјетску популарност.
У сјећању ће остати сцена из 1988. године када је уз ријечи Вука Бојовића „Хајде Сами, идемо кући“ њему дао руку и пустио га да уведе у ауто, а потом и у кавез.
Врт добре наде има између 1.500 и 1.600 станара, припадника око 180 различитих врста, а предстоје му многе новине. Завршава се са радовима на кавезу за велике птице, изградња објекта за пингвине вјероватно ће бити готова ове јесени.
Иако се годинама причало о могућем пресељењу Врта на периферију, он је на радост Београђана остао заштитни знак Калемегдана.
Зоо врт је за 9 деценија, имао више од 10директора. Најдуже се на његовом челу задржао Вук Бојовић, чак 28 година, који је и заштитни знак овог београдског животињског царства.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
