Beogradske priče pred ruskom publikom

Atelje 212 sa predstavom „Kafa i cigarete – pozdrav iz Beograda” Mie Knežević gostuje na Lenjingradskom oblasnom festivalu pozorišta u Sankt Peterburgu. Junaci predstave kroz sedam priča različitih generacija na srpski način pričaju svoje živote.

Ruskim prijateljima i publici ispričaće ih Dara Džokić, Milica Mihajlović, Nebojša Ilić, Tihomir Stanić, Milica Trifunović, Marko Grabež i Svetozar Cvetković večeras na sceni Dramskog teatra na Vasiljevskom sa kojim Atelje 212 godinama unazad neguje lepu saradnju.

– Veoma mi je drago da ugostimo srpske kolege. Moji najbolji prijatelji žive u Srbiji. Rekao bih da je Srbija moja zemlja. U Beogradu boravim često, u proseku svaka dva meseca, i loše se osećam ako napravim dužu pauzu. Unazad četiri-pet godina imamo lepu saradnju sa Ateljeom 212. Gostovali smo na njihovim scenama, bili uvek srdačno primljeni. Ne znamo šta nam se više dopada u Ateljeu 212: ili gostovanje, ili publika, ili druženje posle predstave. Ovo je prilika da im uzvratimo gostoprimstvo – kaže za „Politiku” Vladimir Dmitrijevič Slovohotov, osnivač i umetnički rukovodilac Dramskog teatra na Vasiljevskom, koji je i jedan od vodećih ruskih pozorišnih glumaca i uspešnih biznismena, kao i počasni građanin Srbije.

– Glumačka profesija je provokativna jer uvek iznova polažemo ispit i pred sobom i pred publikom. Jezička barijera nas ne plaši jer u svetu umetnosti postoji univerzalni pozorišni jezik koji je isti na svim scenama sveta. Kada bi političari imali malo više sluha i bili malo razumniji mogli bi da uđu u bilo koju pozorišnu salu i da razumeju šta se se dešava u zemlji. Čovek koji rukovodi pozorištem može da upravlja bilo kojim poslom na svetu jer je reč o izuzetno složenom organizmu – kaže Slovohotov koji iza sebe ima bogatu glumačku karijeru.

Poslednjih godina zbog poslovnih obaveza naš sagovornik manje je okrenut glumi, ali zato ne odustaje od građenja renomea Dramskog teatra na Vasiljevskom. U ovoj teatarskoj kući, koja mnogo pamti od Oktobarske revolucije do Drugog svetskog rata, čitali su svoja dela, recimo, Aleksandar Blok, Sergej Jesenjin, da bi sa leve strane ovog zdanja živeo mladi Josif Visarionovič Staljin.

Žitelji Vasiljevskog ostrva na kojem bitiše ovo pozorište svojevremeno su mogli da ukrste poglede ispod podzemnih lukova ili u nekom od obližnjih parkova sa Gogoljem, Dostojevskim, Puškinom.

Dramski teatar na Vasiljevskom je značajno zdanje i za Sankt Peterburg budući da je reč o osobenom pozorištu u ovom delu „severne Venecije”, kako često nazivaju ovaj grad na ušću Neve u Finski zaliv.

Pozorište koje vodi Slovohotov nastalo je od Literarnog teatra s kraja 19. veka, građeno je za groficu Fon Dervis i odlikuju ga originalna arhitektonska rešenja. Pre oko 30 godina Slovohotov je u ovom zdanju najpre osnovao Eksperimentalni teatar satire koji je godinu dana kasnije zvanično postao državno pozorište.

DTV predstavlja danas važno rusko pozorište, a nedavno je u okviru ovog teatarskog centra osnovana i pozorišna akademija, jer, kako reče Slovohotov, treba misliti i na budućnost i negovati nove mlade umetnike.

Izvor: Politika