Београд има највећу душу на свету
1 min read
Толико ми недостаје Београд и сви моји српски пријатељи да то тешко могу да искажем речима, порука је коју нам шаље словеначки мултимедијални уметник Александeр Станислав Јуркович, познатији по уметничком имену: Нани Пољанец. Током протеклих месеци борбе са невидљивим непријатељем готово да није прошао ниједан дан, а да нас овај свестрани Словенац није питао: каква је ситуација у Србији. Иза Нанија Пољанеца је богат уметнички рад, он је и имитатор и колекционар и човек великог срца. На ширем екс-југословенском простору познат је као телевизијско друго „ја” Дона Корлеонеа, Лењина, Александра Карађорђевића…
– Почетком године нисам могао да дођем у Београд због финансијских околности, касније због епидемије, која нас је све „затворила” у изолацију и наш једини контакт био је пoсредством друштвених мрежа. Моји пријатељи из алтернативног Рефлектор театра обавештавали су ме свакодневно о стању у Србији. Пресрећан сам што смо заједно, 28. априла, урадили промоцију збирке песама Саре Шпелец са насловом „Заљубљеница” која је штампана двојезично на словенском и српском језику. Глумци из београдске представе „Мушкарчине” извели су предивно читање Сарине поезије. Планирали смо долазак у Београд почетком јула, али су нас спречиле нове „корона санкције” са 14 дана карантина по повратку – прича наш саговорник.
Нани Пољанец већ две деценије негује богату сарадњу са Београдом и пријатељство са српским уметницима. А да је заиста тако говори податак да је за протеклих 20 година сваки слободни тренутак користио да дође у Србију. Ево и зашто толико воли нашу престоницу:
– Ту има одговор за два дебела романа. Београд памтим по својој првој посети у јануару 2002, кад сам се безусловно заљубио у овај град који по мени има највећу душу на свету. А те душе нема без предивне енергије људи са којима се дружим, то су: глумци, сељаци, новинари, музејски стручњаци, доктори наука… У Београду данас имам више стотина пријатеља и тај круг се константно шири. И баш због свих тих племенитих људи много волим овај град. Пријатељима волим да кажем да је Београд мој други дом.
Планирао је луцидни Нани Пољанец, добро нам је познато, и да спектакуларно обележи свој 100. долазак у Београд. Увелико је негде пред крај прошле године уговарао и мени: проја, ајвар, чварци, шљивовица… али су га околности спречиле у тој намери.
– Не одустајем. Долазим у Београд првом могућом приликом. То ће у мени пробудити снажне емоције, свакако. Волео бих, да се скупи много људи који ми пуно значе, са којима сам сарађивао и да се провеселимо како доликује. Уприличићемо представљање збирке песама „Заљубљеница” Саре Шпелец уживо, а најважније ће бити да се дружимо и веселимо: „Живот је леп!..”, како пева Оливера Марковић – каже словеначки уметник.
Нани Пољанец ове дане борбе са пандемијом проводи у родној Рогашкој Слатини чији је заштитни знак.
