Белведерски синдром – цетињски полусвијет
Спасоје Томић
Пише: Спасоје Томић, члан ГО НСД
Напад на Милана Кнежевића класични је белведерски синдром. Цетињска пјестокупљевина показала је да њихове трауме никада не могу бити не излијечене него чак ни залијечене.
Њихова бахатост, комплекси више вриједности и лажни осјећај храброст, осјећај храбрости у чопору, веселинвељовићка животна филозофија, паљење гума, србофобија, све је то одлика просјечног цетињског комите.
У питању је класичан полусвијет, ограничених схватања, ограниченог интелектуалног домета. Јер да њихов интелектуални домет није ограничен, не би себи дозволи да пјевају да су дјеца испод капелице, док на Ловћену стоји наказа од маузолеја, кога гле чуда та иста дјеца испод капелице бране не дајући да се обнови капела, капела која је аманет Његоша.
Свакако, слажем се са једним мојим пријатељем који је рекао да њима ипак треба помоћи, на начин што би се тај полусвијет на пар година пребацио у урбане средине, да виде и науче како се треба понашати, опходити и поштовати различитости, па их онда вратити на Цетиње да живе и да тај град буде ослобођен примитивизма и шовинизма, који се свакако најбоље испољио и још увијек испољава пјевањем пјесама усташе Томпсона.
А Милану наравно подршка, сви смо уз њега и као увијек до сада и у овој борби ћемо побиједити, изаћи јачи и на крају научити тај полусвијет да поштује друге јер Црна Гора ма колико се то њима не свиђало мора бити и СРПСКА.
Koliko je poznato ne radi se o fizičkom nego o verbalnom napadu. Koliko je samo Knežević uvrijedio ljudi nema broja, pa ništa nikome. Svi su se digli zbog njega, zarad političkih poena, a kad napadnu nekog poštenog čovjeka nigdje nikog. Njemu su ruku sredili u Beogradu, gdje god se pojavi izaziva i traži đavola, a nesposoban je za tuču. Da je jak bio bi miran. Dosadiste više. Šta će biti kad ne bude više imao imunitet poslanički? Zanimljivo da su oba aktera tog aerodromskog incidenta iz komunističkih porodica.koje više vole Staljina od Njegoša.