Роштиљ са кога се цеди масноћа, јагњићи на ражњу, ћебад положена по трави, литри и литри пића, до прошле године били су незаобилазан део у кадру сваке првомајске слике. Традиционално, овај празник проводио се у природи, на планини, у шуми, поред реке, на чувеним „уранцима”, све док обичај није прекинуо полицијски час због вируса корона. Овогодишњи Празник рада поклапа се са прославом Васкрса, а и мере су знатно блаже него прошлогодишње, па се може претпоставити да ће „пикник” бригаде поново похрлити на омиљена београдска излетишта. И опет разгорети утихнуле логорске ватре.
– Београдска излетишта ће засигурно бити препуна за 1. мај, а нарочито уколико се временска прогноза обистини и дочека нас топло и сунчано време. Највећи број посетилаца за предстојеће првомајске и ускршње празнике очекује се, традиционално, у Кошутњаку и на Авали, затим на Космају, док остале излетничке површине на којима ми газдујемо, Бојчинску и Миљаковачку шуму, Липовичку шуму, Трешњу, Степин луг, најчешће посећују становници локалних насеља – кажу из ЈП „Србијашуме”, истичући да су епидемијске мере императив и за предстојеће празнике.
Али, чак и ако пролеће „закасни” на прославе, лепи и сунчани дани тек долазе, тако да није наодмет да се подсетимо најлепших градских излетишта и тог „дивљег” дела Београда у који можемо побећи од градске вреве и стреса.
Кошутњак
Некадашње ловиште Обреновића којим су се шврћкале кошуте, данас представља плућа града и једно од омиљених места за повезивање са природом. Овдашња густа шума је и споменик природе и богата је различитим биљним и животињским врстама. Због бројних пешачких и трим стаза Кошутњак је омиљени избор за спортисте рекреативце, а прошлост је право место и за оне који би да завире у историју наше земље. Ту се налази и чувена Хајдучка чесма, поред које се, према предању, кнез Милош састајао са хајдуцима, а недалеко је и обележено место где је убијен кнез Михаило.
Ада Циганлија
Савско језеро је најатрактивније у току лета, али до прошле године, ова градска оаза била је незаобилазно излетиште и за првомајске празнике. Сада ће изостати феште на које смо навикли покрај „београдског мора”, а на којима је знало да се окупи и по неколико хиљада људи. Али, Ада увек остаје као опција за шетњу, седење у трави и уживање у природи. Пливање, брчкање и остале водене активности никако нису препоручљиве све до званичног отварања сезоне купања.
Авала
Са надморском висином од 511 метара, удаљена петнаестак километара од града, Авала већ дуго важи за омиљено излетиште. Њен симбол, Авалски торањ, пре само неколико дана прославио је 11 година откако је, после обнове, отворен за туристе постао једна од пет најпосећенијих туристичких локација у граду. Јер, иако је у неку руку и чудо технике, то је и право место да се повежете са природом. Осим што са видиковца торња пуца поглед на огроман део Србије, смештен је и у густој, прелепој стогодишњој боровој шуми пуној планинских извора, па је идеално место и за шетњу. На овој планинској лепотици су и Споменик незнаном јунаку и Споменик совјетским ратним ветеранима, док љубитељи мистерије могу да се упусте у потрагу за несталим остацима порушеног старог града Жрнова или да чак пробају да нађу златно руно, које је, према неким легендама, сакривено баш на Авали.
Космај
Ко пожели да истражи планину која је мање на удару посетилаца од Авале, прави избор је Космај, који је такође предео изузетних одлика. На врху Космаја налази се споменик борцима Космајског партизанског одреда у Другом светском рату, а недалеко су и костурница борцима из Првог светског рата, као и манастири Тресије и Павловац. Овог планинског лепотана краси и извор чисте воде Хајдучица, а недавно је изграђен и видиковац са ког се пружа поглед на Шумадију.
Трешња
Кад Авалским путем кренете према Космају, застаните на Трешњи. Језеро овог имена налази се на 25 километара од Београда и прави је водени драгуљ града иако је већ дуго у сенци популарнијег Савског језера или рецимо Паригуза. Филмофили сигурно памте чувену сцену купачице из „Маратонаца”. А Кристина из овог култног остварења купала се баш на језеру Трешња. У ово некадашње излетиште дуго се није улагало, али однедавно о њему се говори као о новој туристичкој атракцији која ће, осим локалаца који знају за њега, успети да привуче чак и странце. Од пролећа до јесени красе га плутајућа острва, а око њега је густа шума, са ограђеним ловиштем у коме се газдује јеленом лопатарем и муфлонима.
Степин Луг
Готово заборављена и минимално уређена шума Степин луг, недалеко од Кумодража процветала је у доба вируса корона, полицијског часа и периода када је дружење у парковима и излетиштима било забрањено. Некада позната као Титов гај, ова природна оаза пружа се у близини ауто-пута, на 13 километара од града, и прави је избор за оне који воле да истражују. Јер, када се упустите у авантуру по овом пределу који је далеко мање посећен од осталих градских места окупљања, открићете различите врсте страног и домаћег дрвећа засађеног после рата. Док шетате бројним стазицама и путељцима за које ће вам се чинити као да немају краја, открићете и неколико извора бистре воде. Овај гај иначе је део највеће шумске површине у граду, коју још чине Баба Велка, Торлак и Јајинци.
Бељарица
Да ли сте знали да се на двадесетак километара од центра града, иза Ковилова, налази „београдска Амазонија”? Реч је о Бељарици, месту на коме живи више од 160 врста птица, међу којима је и орао белорепан, али и простор на коме се могу срести видре, дивље свиње, јазавци… Раскошна шума и мочварно тле препуно растиња, идеалан контраст бетонираном и асфалтираном граду, умало да нестану због планова да се овде изгради лука. На срећу, од тога се одустало, па и даље имамо прилику да завиримо у нетакнуту, малу градску џунглу.
Чувајте плућа Београда
Из ЈП „Србијашуме” истичу да су њихове чуварске службе даноноћно на терену, а да ће за првомајске празнике додатне патроле и обилазити и контролисати излетишта како би спречили појаву пожара или бесправне сече.
– Највећу опасност по шуме представљају отворени пламен и ватра, а посебно уколико је ветровито и суво време, па ложење ватре у шуми и на 200 метара од руба шуме није дозвољено осим на местима која су за ту намену предвиђена. У последњој деценији изградили смо бројна ниска и висока ложишта на свим локалитетима која су најпосећенија од стране излетника. Висока ложишта су погодна да се користе истовремено од стране већег броја људи и постављена су на већини уређених травнатих површина – истичу из овог предузећа.
Они апелују на посетиоце да, када заврше са својим одмором за собом покупе отпатке и да не дозволе репризирање ранијих сцена, када су иза излетника остајале десетине кубних метара смећа. Уз то, посетиоци ватру треба да ложе једино на местима где је то дозвољено, и да је угасе пре него што напусте место на коме су роштиљали.
– На овај начин свако ће дати велики допринос да сачувамо зелена плућа Београда здравим – истичу из „Србијашума”.
Политика
Прочитајте ЈОШ:
За посечено стабло – десет садница
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
